Broj 59
Početna > Poznati > NEŠA LEPTIR

U ZNAK SEĆANJA NA NENADA RADULOVIĆA

NEŠA LEPTIR

Životnu igru, lucidnost i svestranost Neša Leptir smestio je u jednu modru bajku koja se, možda ne slučajno, zove Poslednja igra leptira. Dvanaestog februara navršava se osamnaest godina od smrti ovog pevača, kompozitora, tekstopisca, muzičara, aranžera, geg-majstora, imitatora i nezaboravnog majstora smeha!

Nenad Radulović rođen je u Beogradu 13. septembra 1959. godine. Odmalena je pokazivao sklonost za humor. Pomoću kasetofona napravio je kućnu piratsku radio-stanicu Sandokan. U osnovnoj školi je svirao harmoniku, zatim prelazi na usnu harmoniku, pa na blok flautu.

Sedamdesete je bio član „Španca” i „Krsmanca”, ali draže su mu bile novobeogradske obale Dunava, vino, gitare i devojke, pa je češće tu pravio svoj šou-program. Zanimali su ga i košarka i karate, ali devojke su više volele muzičare, pa se Neša nepogrešivo okretao muzici. Zvaničan debi grupa Poslednja igra leptira imala je 1981. godine na Palilulskoj olimpijadi kulture. Zahvaljujući poznanstvu sa novinarom Radio Beograda Dragomirom Bulićem, Neša se našao i u studentskom programu Index 202 - Indexovo radio pozorište. Upravo tu formu Indexovog radio pozorišta Neša Leptir prenosio je i na svoje koncertne nastupe. Pre snimljene prve ploče, Neša je sa svojim bendom imao već 200 živih nastupa. Godine 1982. pojavljuje se prvi album grupe Poslednja igra leptira - Napokon ploča. Pesme Nataša i Vrati se postaju klasika jugoslovenske pop produkcije svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta puni veliku salu Doma sindikata. Tako počinje bajka i veliki uspon ove grupe.

  Drugu ploču grupa izdaje 1983. godine - Ponovo ploča & druge priče, koja je takođe zlatna. Nižu se hitovi kao što su Dvadeset i dve, Sličuge, Hvala ti... Na proleće 1984. godine grupa kolektivno odlazi u Pirot na odsluženje vojnog roka, gde će u miru, daleko od estradne gužve uraditi pesme za novi album. Treći album po redu Opet ploča - srce od meda dobija od PGP-RTS titulu dijamantske ploče. Hit Dečko, ajde o'ladi  baciće ih u neslućene visine jugoslovenske estrade.

  Potvrdu svoje vrednosti Leptiri su dali i 1986. godine četvrtim albumom Grudi moje balkanske (PGP-RTS, dijamantska ploča). Tu godinu obeležili su hitovi Umiru jeleni, Grudi balkanske, Taksi, Krug... Peti album Zajedno smo piškili u pesku objavili su 1987. godine, darujući obožavaocima nove hitove - Kurs za šmekere, Ruska čokolada... Krajem 1989. godine Neša objavljuje solo album, parodiju na narodnjake - Niko nema što Piton imade i postaje Slobodan Đorđević Piton. To je bilo i poslednje što je uradio u svojoj jedinstvenoj karijeri. Borio se, verujući do poslednjeg momenta da će se izvući. I pred hirurzima na operacionom stolu imitirao je Slobodana Miloševića - „A sada svi na svoje radne zadatke!" Posle te operacije došlo je do trenutnog poboljšanja i on je odmah gostovao na dva Brenina koncerta imitirajući Slobu u mantilu sa šeširom.

  Krajem 1989. godine Neša Leptir pripremao je svoj novi, šesti po redu album. Modra bajka je jedina muzička numera koju je uspeo da snimi. To je ujedno i poslednji tonski zapis Neše Leptira i nalazi se na CD-u sa svim hitovima, koji je posthumno objavljen u znak sećanja i poštovanja prema svemu što je uradio.

  Dvadeset minuta pre nego što će umreti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio: „Pa, ne mogu baš da igram fudbal." Neša je preminuo 12. februara 1990. godine.
 
 
 
  Suze sa zvezda
  (pesma koju je Neša napisao u bolnici nekoliko dana pred smrt)
 
  Kao poslednji poziv za san
  Kao nebo kad izgubi dugu
  U mojoj glavi fališ ti,
  Sve jače...
 
  Zvezde kažu da stvarno je kraj
  I da neću te videti više
  U to baš nisam siguran
  Jer samo se reka ne vraća
 
  Ja tako jako hoću da zazvoni
  Ja tako jako hoću da si tu
  Noćas u glavi nije kako treba
  Suze sa zvezda padaju
 
  Život donosi suze i smeh
  Vreme odnosi najbolje dane
  A najbolji su nestali sa tobom
  Dogovorićemo se ...
 
 
 
 
 
  Ja ne mogu da lutam
 
  Dok jutro se budi i nestaje rosa
  Dolaziš u moj stan
  Pod crnim šeširom ti spava kosa
  Podelićeš sa mnom dan
 
  Ja ne mogu da lutam
  I sunce zna svoj put
  Ja ne mogu da lutam
  Jer nemam više kud
 
  Kad proleće dođe i život poteče
  Još uvek ću voleti znam
  I misliću opet na hladno veče
  Kad nisam bio sam
 
  Ja ne mogu da lutam
  I sunce zna svoj put
  Ja ne mogu da lutam
  Jer nemam više kud
 
  Hiljadu zvezda u prohladnoj noći
  Videćeš sa mnom ti
  Dok drugi se smeju, zatvori oči
  Postojimo samo mi
 
  Ja ne mogu da lutam
  I sunce zna svoj put
  Ja ne mogu da lutam
  Jer nemam više kud
 
 
 
 
  Stanica za prošlost
 
  Stajaću satima na onoj stanici
  Gde smo sa pticama dočekali jesen
  Tražiću puteve u zemlju sećanja
  Kreni i nađi me, s tobom vidim jutro
 
  I biću opet tamo gde su tužni sutoni
  I neku drugu decu učiću o ljudima
  I biću tamo gde su naše puste ulice
  Da opet pevam samo vrapcima i svitanju
 
  Tuga je oprala krovove grada mog
  I više ne vidim svetla preko reke
  Sanjam da tražimo neba što pevaju
  Sanjam da naći ću stanicu za prošlost