Broj 58
Početna > Poznati > EMOCIJE I BIŽUTERIJA

ZORAN DAŠIĆ DAŠA

EMOCIJE I BIŽUTERIJA

U vremenu sveopštih i instant hitova, iako diskretna, popularnost grupe "Legende" nikako ne jenjava. Naprotiv, potreba za čistim osećanjima sve je veća

O trajanju, muzičkom i pesničkom stvaranju i još ponečem, govori frontmen grupe „Legende” Zoran Dašić Daša.

  Kako objašnjavaš to da vas publika i dalje rado sluša?
  Svestan sam da sam imao puno sreće da budem u blizini onda kada je Bog spuštao nebeske stepenice za nekog velikog. Tad sam imao privilegiju da virnem i vidim kako je gore. Na estradi je uvek bilo mnogo onih koji su se samo pojavljivali, prošli i više ih nikad nigde nije bilo. „Legende" su pri vrhu godinama. Mnogo je teško popeti se na vrh brda jer je tamo vazduh sasvim drugačiji. Mi smo uvek bili tu odmah ispod vrha. Uspeli smo da u muzici ostvarimo ono što smo želeli.


  Kompletan si autor pesama. Šta misliš da publika u njima prepoznaje?

  Mislim da je to što pevamo o stvarima koje su večite, trajne, a to je ono što svaki čovek može da prepozna i oseti. Mi ne pravimo instant hitove koji će da imaju vek koliko traje reklama za njih. Takvi izvođači, svesni svoje prolaznosti, pauze najčešće popunjavaju tračevima, incidentima... Onaj ko vredi može da pravi ploče onda kad ima šta da kaže, a to može da bude i na na tri-četiri godine. Publika ga neće zaboraviti.


  Tačno, ali neki su vrlo brzo javno dobili superlative, zar ne?

  Ovo je vreme bižuterije i pravo carstvo prosečnosti, gde se vrlo lako kalkuliše superlativima. Svi su naj, a publika nepogrešivo prepoznaje ko su pravi, a ko lažnjaci. „Legende” su do sada održale 1.200 koncerata. Vreme je najbolji sudija jer oni koji vrede, oni i traju. Od naših pesama, dvadesetak je opstalo i postalo evergrin u tom žanru.


  Ispričaj mi kako ste grupi dali ime „Legende"?

  Želeli smo da ime bude intrigirajuće i lako pamtljivo. Već sam ranije imao grupu koja se zvala „Šamar". Na mnogim pločama na kojima sam sarađivao potpisivali su me kao Daša Legenda, a onda je Bora Čorba kumovao i, kad sam napravio novu grupu, nazvali smo je „Legende”. Sada, „Legende" možeš da voliš ili ne voliš, ali smo realnost i već smo postali brend. Neko ne mora da nas sluša i ja to poštujem, ali ne može da kaže da naša muzika nije dobra ili da ništa ne vredi.

  Ko je danas vaša publika?
  Na našim koncertima je sve više mladih, što je dokaz postojanog kvaliteta. To gledam ovako - ako se nekoj generaciji nešto i proturi na silu, onda se to na njoj i završi. Ali, ako te prihvate i one naredne generacije, e, onda je to nešto stvarno dobro.


  Nastupali ste u Bosni, Crnoj Gori, Republici Srpskoj. Kako su vas tamo prihvatili?

  Mi smo izgleda interesantniji u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji nego ovde. U federalnom delu Sarajeva gostovali smo četiri puta za godinu dana, u Crnoj Gori su nas odlično prihvatili, bilo da smo nastupali u Bijelom Polju ili Baru, a u Banjaluci nas je za Srpsku novu godinu slušalo 25.000 ljudi. Sviđa mi se ta naša diskretna, a ne euforična popularnost. Svuda gde nastupamo ljudi nam prilaze i prepoznaju nas. Nama ne trebaju ni PR-ovi ni telohranitelji. Mnogi zamišljaju da su veći nego što jesu. Od čega da nas brane telohranitelji ako nas ljudi vole? Oni koji su bili arogantni i agresivni, takvih više nema. Mi smo normalni ljudi koji su uz puno sreće i kvaliteta uspeli da urade to što su uradili.

  Kad ti prilaze, da li ti sugerišu i šta bi trebalo da menjate?
  Svake subote idem na pijac i često se vozim gradskim prevozom. Srećem razne ljude i svaka njihova sugestija mi je dobrodošla. Čak i kritika, jer mi ona pali „crvenu lampicu" da nešto nije u redu i da to treba ispraviti u hodu.

  Kako u grupi donosite odluke?
  U grupi nas je šestorica, ja sam vođa, ali se za svaku bitniju odluku zajednički dogovaramo. Svi smo svesni da od ovog posla živimo, i da bi to i dalje tako bilo, svi dajemo svoj udeo. Svakako da neku situaciju bolje sagledava dvanaestoro očiju nego jedan par. Uvek neko ima najbolje rešenje za neku situaciju. Bio je to njegov dobar i plodan dan i zašto ne usvojiti takav predlog?

  Znači, kod vas nema onog demokratija u predlaganju, diktatura u sprovođenju?
  Svakome u životu dopuštam pravo na mišljenje, pravo da nije u pravu. Ali ga u tome nikad ne prekidam kategorički. Puštam svakoga da me svojim argumentima uveri u to o čemu priča. Ja to onda prihvatim. Kad smo bili u Americi, menadžer je bio šokiran jer nam je novac podelio javno, tako da smo svi videli koliko je ko dobio. Bio je šokiran jer mu se to nije desilo nikad u karijeri. Kod nas nema laži nema prevare. Ako mi između sebe počnemo da se muljamo, onda sve gubi smisao.

  Ti si muzički urednik na RTS-u. Je l' ima protekcije za „Legende"?
  Dok sam bio na TV Politika, na njihovom programu nas je bilo manje nego na drugim televizijama. To nas prati i sada iako smo izdanje PGP-a. Mogli su svi da vide da nas nije bilo u RTS-ovom novogodišnjem programu, upravo iz tih razloga. Pre naše spotove stave neki drugi urednici nego što to uradim ja.

  Manje je poznato da si objavio i dve knjige poezije. Da li sebe vidiš i kao pesnika?
  Objavio sam dve knjige pesama. Prva se samo zove Pesme, a druga Samo noć da pobedim, i obe su rasprodate. Za sebe ne mogu da kažem da sam pesnik, ali, eto, sad se radi već drugi tiraž mojih knjiga. Gostovao sam u emisiji kod glumca Gorana Sultanovića i on mi je iskreno rekao da baš i ne voli „Legende". A, onda je pročitao nekoliko mojih pesama iz knjige i one su mu se zaista dopale. Takvih je sve više i više. Ne mogu da stanem uz jednog Miku Antića, ali je narod željan čistih emocija, a moje pesme su uvek životne.