Broj 57
Početna > Prica > MOJA NAJLEPŠA ODGOVORNOST

ANA SOFRENOVIĆ

MOJA NAJLEPŠA ODGOVORNOST

Ani Sofrenović uloge su donele prestižne nagrade, a pevački talenat ju je odveo pravo na binu čuvenog Karnegi hola. Uverila se da je važno slediti svoje snove zbog čega sa suprugom i kolegom Draganom Mićanovićem decu vaspitava tako da hrabro prihvate svoje želje i da se nikad ne plaše da donesu smele odluke


Kažeš da ćerke vaspitavaš više onim što radiš nego što govoriš. O čemu posebno vodiš računa?

Najviše vodim računa o tome da moje ćerke budu iskrene i slobodne i da razmišljaju svojom glavom. Pokušavam da ih usmerim da budu nezavisne i jake i da se uvek oslanjaju pre svega na sebe. Smatram da je najvažnije da nauče kako da cene sebe i ljude oko sebe, ali i da se nikad ne plaše smelih i naizgled neverovatnih snova.

Da li i Dragan ima isti pristup?
Dragan i ja razmišljamo vrlo slično kad je vaspitanje u pitanju tako da se uvek oko svega dogovaramo. Gledamo da, ukoliko se oko nečega ne slažemo, pred njima to ne pokazujemo, već o tome raspravimo kad nisu prisutne. Oboje verujemo da je najvažnije da imamo jedinstven stav pred njima i da ih ne zbunjujemo ili, još gore, postavljamo u situaciju da biraju koga će da poslušaju od nas dvoje.


Ko je od vas dvoje popustljiviji prema deci?

Mislim da se to menja od situacije do situacije, ali da smo u tome zaista izjednačeni. Doduše, kad sad razmislim, verovatno sam ja nešto stroža. Mislim da je veoma važno da znaju granice - šta se može, a šta ne, mada im u isto vreme dosta stvari i dopuštamo, ali s merom, jer smatram da previše slobode može da bude pogubno kao i premalo.

Po čemu se razlikuje jedan porodični dan glumačkog para?
Ni po čemu se posebno ne razlikuje sem što smo, ako nemamo snimanja, verovatno češće kod kuće, a onda uveče obučemo kostim, nanesemo šminku na lice i stanemo na pozorišnu scenu ili za mikrofon. Živimo kao i većina drugih ljudi. Mislim da se u tom smislu zaista ne razlikujemo.

Razlike postoje jer ste kao glumački par uvek u žiži javnosti, a ako se ne varam, nigde nema ni vaših porodičnih fotografija?
I Dragan i ja želimo da poštedimo decu i da im što duže omogućimo sasvim obično detinjstvo.

Kako ste vašoj starijoj ćerkici objasnili različitosti između Engleske i Srbije?
Mislim da ih je sama dosta uočila, ali pošto dugo nije bila tamo, to je jedna tema koja nas tek čeka. Inače, ima veliku želju da odlazi tamo i na jedan poseban način je vezana za Englesku.

Uključena si u akciji kojom se zagovara kontracepcija. Kako su žene reagovale na to tvoje angažovanje?
Uglavnom je većina žena koje znam veoma pozitivno reagovala na to što sam se pridružila ovoj akciji. To je vrlo važno pitanje, ali nije samo žensko već je odgovornost i stvar partnera. Taj aspekat je posebno podstican kampanjom. Mislim da su naše aktivnosti bile veoma uspešne i da je zahvaljujući njima pokrenuto jedno od najvažnijih pitanja koja se ne tiču samo kontracepcije već jedne mnogo šire teme, a to je na prvom mestu odgovornost prema sopstvenom telu, potom prema odluci da se na ovaj svet donese još jedan život, što nikako ne sme biti incident već pažljivo promišljena odluka. Ako to nije tako, posledice u svakom smislu mogu biti veoma komplikovane.

Pevala si u Karnegi holu, u Njujorku nastupila sa Meredit Monk. Da li bi se potpuno otisnula u muzičke vode?
Ne mislim da treba da se odričem jednog svog dara zarad onog drugog. Muzici sam posvećena oduvek, a rad na više polja je uzbudljiv pristup koji nikad ne bih menjala. Uvek sam bila radoznalog duha i smatram da su moje sposobnosti upravo skrojene da jednu takvu prirodu isprate. Smatram da sam s te strane imala puno sreće iako mi se ponekad čini da lutam između raznorodnih sposobnosti koje posedujem. Sama sebi nekad delujem kao da nisam dovoljno fokusirana da bih već u sledećem trenutku shvatila da je fokus kod ljudi raznolikog talenta drugačiji od onih koji poseduju jedan izražen dar. Trebalo mi je mnogo godina da naučim da živim sa tim i, što je najvažnije od svega, da pristanem na sebe sa svim svojim specifičnostima.

Baviš se eksperimentalnim istraživanjem glasa. Šta to konkretno podrazumeva?
Istraživanje i eksperimentisanje sa ljudskim glasom zapravo je moj lični put da pronađem sve njegove mogućnosti jer su one nepregledno kreativno polje. U tome sam već nekoliko godina i poimanje koje danas imam o glasu ne može da se poredi sa svešću koju sam imala pre samo pet godina. Otkrila sam čitav nov svet, a to je uvek veoma uzbudljivo.

Na kojoj muzici odrastaju vaše ćerke?
Moje ćerke slušaju sve vrste muzike. Želim da ih izložim svemu i pokušam da im dam da same naprave izbor. Naravno, uvek se trudim da im, bez obzira na žanr, pustim dobru muziku, ali je nekad važno da čuju i lošu muziku jer nema boljeg načina da naprave razliku između jedne i druge.


Da li ima nešto što u budućnosti očekuješ od svojih ćerki?

Očekujem i želim samo jednu stvar - da ostanu dosledne sebi i da prate sebe u svakom trenutku i u svakom svom izboru.


U komadu „Barbelo, o psima i deci" igraš glavnu ulogu, a osnovna tema je majčinska ljubav. Koliko te uloge menjaju, lično preispituju...?

Majčinska ljubav me je dosta izmenila, ali na najlepši mogući način. Mislim da sam otkrila neke stvari o sebi, neke svoje vrednosti koje verovatno nikad ne bih saznala da nemam decu. To je i velika odgovornost, ali i najlepša odgovornost koju poznajem.

Šta je potrebno da ti se ostvari glumački san?
Mislim da je najveći glumački san da te prepoznaju i prihvate kroz tvoj poziv, da se njime što uspešnije i što duže baviš igrajući uloge do kojih ti je stalo i u kojima napreduješ pred sobom i pred publikom.