Broj 56
Početna > Prica > TUKLA SAM SE ZBOG DECE

GOCA BOŽINOVSKA

TUKLA SAM SE ZBOG DECE

Goca je majka troje dece. Najstarija ćerka Jelena, plod jedne mladalačke ljubavi, pevačica je na početku karijere, već živi samostalno u svom stanu i neodoljivo liči na mamu. Zorana i Mirko, mlađa deca iz braka sa Zoranom Šijanom, idu u srednju školu i žive u Surčinu u prelepoj porodičnoj kući

Jednom prilikom ste izjavili da ste se u osamnaestoj godini prvi put „opasno zatreskali". Iz te veze se rodila vaša ćerka Jelena. Šta vam je prošlo kroz glavu kada ste shvatili da ste trudni?
  Kada sam prvi put ostala u drugom stanju, nisam bila sigurna da je to pravo vreme za dete. Malo sam se nećkala misleći da sam previše mlada da bih postala majka, međutim moja mama mi je tada pomogla da presudim. Zahvaljujući njoj odlučila sam se za majčinstvo. Jelena je završila srednju medicinsku školu. Sada je počela da peva i čini mi se da čvrsto veruje da je to njen životni put.

  Jeste li je podsticali da krene u muzičke vode?
  Ne, čak sam se i borila da je život ne baci u te vode, međutim, nije bilo šanse. Možda sam subjektivna, ali mislim da Jelena peva bolje od 90 posto pevačica sa naše estrade. Kolege su mi čak sugerisale da peva bolje i od mene!


  Hoćete li joj pomoći da objavi album?

  Ja sam malo čudna majka. Nisam u fazonu da ću sve da joj platim i da ona uživa u životu. Želim da se pomuči da bi videla koliko je sve to teško. Ona se zaista bori, radi, putuje... Čak je vodim sa sobom i po nekim romskim svadbama. Jednostavno, želim da zna da ceni svoj dinar.

  Kada ste je rodili, praktično ste i sami bili dete. Ko vam je tada najviše pomogao?
  Moja majka! Jelena joj je bila prvo unuče i imam utisak da je svoj život potpuno posvetila i podredila njoj. Odgajala ju je do osmog razreda. Kad je Jelena završila osnovnu školu, želela sam da je upišem u srednju školu u Beogradu, a moja majka i ćerka su danima plakale. Konsultovala sam se sa psihologom jer nisam znala šta da radim. Ona mi je tada savetovala da je pustim da je život nosi. Iako sam želela da što više vremena provedem sa njom, posao me je odvlačio na razne strane. Trčala sam za Kraljevo da bih svaki slobodan trenutak provela sa njom.

  Zašto je tako reagovala?
  U međuvremenu sam se udala, osnovala drugu porodicu, i bila u potpunom raskoraku! Verovatno je to sve uticalo na nju i njenu želju da ostane u Kraljevu. Međutim, na kraju je ipak srednju školu završila u Beogradu. Danas zahvaljujem bogu na troje predivne dece koje sam uspela da izvedem na pravi put uz, naravno, veliku i nesebičnu pomoć moje majke.


  Kada ste se udali za Zorana Šijana, koliko ste dece još planirali?

  Nisam uopšte planirala još dece! Nisam planirala čak ni brak! Sve se desilo nekako spontano, ni sama nisam bila svesna šta mi se dogodilo. Neki Zoranovi drugovi su se oženili u isto vreme kada i mi, svi su dobili sina, ja sam bila jedina koja je rodila ćerku. Međutim, pošto je Zoran Crnogorac i hteo je muško dete, verovatno je u njemu proradio kompleks, i ponovo sam brzo ostala u drugom stanju. Otišla sam na proveru pola i kada su mi saopštili da nosim dečaka, punim srcem sam iznela tu trudnoću.

  Da li vam je Zoran tada pomagao oko dece, s obzirom na to da ste ih rodili jedno za drugim?
  Svi su bili pored mene, on, njegova i moja majka. Zaista nisam osetila teret dece. Uvek sam imala pomoć.

  Da li je Zoran možda nekada menjao deci pelene?
  To nije radio, ali ih je uvek šetao, animirao ih je kada nisu hteli da jedu... Pomagao mi je onoliko koliko je mogao.

  Ko je odlučio kako će se zvati deca?
  Nekako se ja nikada nisam mnogo pitala. Verovatno se u takvim situacijama, kad se žena ne pita, i desi da se ljudi razvedu. U mojoj situaciji je za sve bio pitan moj suprug. On je hteo da se ćerka zove Zorana. Mislim da je verovao da nikada neće dobiti sina. Govorio je: „Neka se bar ćerka zove Zorana Šijan, vaspitavaću je da bude muško u kući i da nikada ne promeni prezime." Nedugo potom se rodio i naš sin. Bila sam veoma vezana za svekra i svekrvu, i bilo mi je drago kada je moj sin dobio ime po svom dedi Miroslavu, iako mi se to ime nije dopalo. Zbog poštovanja prema toj porodici odlučila sam da naše dete dobije ime po Zoranovom ocu. Na kraju krajeva, najvažnije je da Mirko postane uspešan čovek u životu, a ime svakako nije ono što ga određuje.

  Kako vi vaspitavate vašu decu? Ukazujete li im na vaše greške da ih sami ne bi ponovili?
  Mi se o svemu dogovaramo, bezgranično mi veruju i čini mi se da imam autoritet kod svoje dece. Nikada ih nisam udarila. Od njih očekujem da budu realni i da nikada ne lažu. Kada ne nauče i nisu spremni za neki čas, dopustim im da ostanu kod kuće. To je bolja varijanta nego da sutra crvenim pred profesorima, ali zato ceo taj dan moraju da provedu pred knjigom. Uveče ih preslišam, a to im je još gora varijanta jer kada ih ja ispitujem, moraju da znaju za peticu. Zorana i Mirko su odlični đaci, Jelena je završila srednju školu, peva i uspešna je u svom poslu kao početnica.

  Imaju li Zorana i Mirko ideju čime bi voleli da se bave?
  Još uvek se nisu opredelili ni za šta. Mirko u sebi nosi sportski duh, ali je isti kao i njegov otac - uopšte ne zna za šta je! Šta god da počne da trenira, on je najbolji u tome. Trenirao je i košarku i fudbal, a privlačio ga je i kik boks, borilačka veština kojom se bavio njegov otac. Uspela sam da ga odvratim od ideje da se bavi tim sportom! Da se razumemo, zna on i da se potuče, da napravi problem. Nikada se ne mešam u to ukoliko se radi o sukobima sa vršnjacima. Međutim, jednom prilikom je na proslavi rođendana njegovog druga Mirko slučajno probušio neki balon sa morskom penom i vlasnica lokala ga je išamarala i vratila kući. To je prvi put da sam odreagovala. Otišla sam kod nje i mi smo se potukle!Oborila sam je na asfalt, krvava sam došla kući, ali nije mi žao jer sam za svoje dete u stanju da poginem!


  Da možete da se vratite unazad, da li biste promenili nešto u vaspitanju vaše dece?

  Ništa ne bih promenila jer sam vremenom shvatila da sam ih dobro vaspitala. Imaju manire, znaju da se izvine, da popuste slabijem od sebe i da pomognu siromašnijem.