Broj 56
Početna > Zanimljivosti > TAJNI ŽIVOT ČULA MIRISA

ČULA

TAJNI ŽIVOT ČULA MIRISA

Mirisi nas lako osvoje, zavedu, omame ili odbiju. Nezaobilazni su i u ljubavi u kojoj partneri namirišu jedni druge. Kozmetička industrija zato ne štedi novac da pronađe „najsavršeniji" od svih savršenih mirisa koji u velikoj meri utiču na naše emocije

Kleopatra je Marka Antonija zavela tako što ga je odvela u prostoriji posutu hiljadama latica ruža. Možda bi ovo očaralo i nekog savremenog muškarca, ali je najnovije istraživanje pokazalo da će najveće seksualno uzbuđenje moderni donžuan doživeti kad oseti mešavinu mirisa lavande i pite od bundeve! Ovakva otkrića govore da mirisi imaju veliku moć. Alan Hirč, neurolog iz Čikaga i osnivač Istraživačke fondacije čula i mirisa, kaže da se „na vrhu naših noseva nalazi čitav nevidljivi univerzum." On je dokazao da miris zelenih jabuka može da olakša bolove kod migrene, mirisi banana, jabuka i peperminta pomažu onima koji bi da smršaju, a miris roštilja nam stvara utisak da smo u nekom manjem prostoru.
 
  Jednostavno a tako složeno čulo
  Na vrhu naših nosnih šupljina je mirisni epitel prekriven milionima receptora raspoređenih na dlačicama i u nosnoj sluzi. Funkcija ovih ćelija i sam proces primanja i prepoznavanja mirisa još je misterija za nauku. Da bi neka supstanca mirisala, ona mora da bude isparljiva. Tu je sasvim jednostavno objašnjenja zašto, na primer, ne možemo da osetimo miris stakla ili mermera. Dok dišemo, mirisni molekuli prolaze kroz naše nozdrve, a kad nešto pomirišemo, mi ih „ušmrčemo". Usled jačeg uvlačenja vazduha, mirisni molekuli prođu kroz ćelije receptore i tako pošalju „mirisne" poruke u mozak.
 
  Mirišemo još u majčinom stomaku

  Prema istraživanju, od mirisa koje naša majka unosi još dok smo u utrobi zavisiće i naša kasnija sklonost ka određenim ukusima i mirisima. Odrasla osoba može da razlikuje deset hiljada mirisa, ali pas će namirisati čoveka prema znoju iz njegovih cipela ili preko sitnih komadića kože koja mu se peruta sa tela.
 
  Čovek usavršava svoj nos
  Ljudski nos, iako ne tako savršen, predstavlja osnovni aparat za degustiranje vina. Francuski degustator Žorž Dibif usavršio je ovu tehniku pa danas uspeva da samo jednim mirisanjem razazna čak jedanaest vinograda koji su jedan od drugog udaljeni svega nekoliko metara. Mirisi u ustima su, u stvari, ukusi. Na jeziku osetimo da li je nešto slano, kiselo, slatko ili gorko, ali sve ostalo što smatramo ukusom u stvari je miris. Tako zahvaljujući njuhu uživamo u dobrom zalogaju. U to ćete se uveriti jednostavnim eksperimentom - začepite nos i jedite žele bombone različitog ukusa. Sve će imati isti ukus. Ako ste prehlađeni i ne osećate ukus hrane, to je zato što ste privremeno izgubili čulo mirisa.
 
  Mirisi za posao, zdravlje...
  Pokazalo se da je ružino ulje odlično u borbi protiv virusnih infekcija i za smirivanje nerava, a ulje australijskog čajnog drveta za zaceljivanje rana i otvaranje disajnih puteva. Pekari su među prvima shvatili važnost mirisa pa već dugo koriste trik s ventilatorom da bi aromom sveže ispečenog peciva namamili nove mušterije. Japanci su u tome otišli najdalje jer njihove kompanije mirisima smanjuju stres zaposlenih. Tako za povećanje energije koriste miris južnog voća, mirisom nane podižu budnost radnika, a miris lavande da bi ih opustili. Istraživanja su pokazala da mirisi imaju veliku ulogu i u poboljšanju zdravlja ljudi. U Centru za bolest raka na Menhetnu dokazano je da miris vanile umanjuje nervozu kod ljudi koji su podvrgnuti rendgenskom snimanju. Jedan od razloga može biti i to što ih ovaj miris asocira na kućnu atmosferu i kuhinju u kojoj se spremaju kolači. U svakom slučaju, mirisna revolucija se tek zahuktava. Prognoze idu tako daleko da bi, u budućnosti, mirisi mogli da nas bude za posao, podignu naš radni elan, utiču da smanjimo apetit i rasplamsaju ljubavnu romansu!