Broj 56
Početna > Intervju > RADIĆU SA RIKIJEM MARTINOM

SOFIJA JURIČAN

RADIĆU SA RIKIJEM MARTINOM

Glumicu Sofiju Juričan, članicu Ateljea 212, šira publika je imala priliku da upozna u „Mješovitom braku". Perfekcionista po prirodi, student generacije, ove godine radi kampanju za prevenciju na HIV na MTV-ju sa planetarnim zvezdama Šakirom i Rikijem Martinom

Zašto si odabrala profesiju glumice?
  Teško je odrediti jedan ili nekoliko razloga, mislim da je to nešto što se javlja kod čoveka od samog detinjstva. Mama mi je pričala da smo, kada sam imala tri-četiri godine, nekoliko puta nedeljno išle u pozorište „Boško Buha”. Već sa sedam godina sam od roditelja tražila da kupuju karte isključivo za prvi red kako bih mogla da osetim miris kostima. Čak se i sećam kako sam se čvrsto držala rukama za stolicu, i kako sam volela taj miris kada glumci istrče na scenu. Kasnije sam igrala moderni balet, folklor i uvek sam se dobro osećala na sceni. Valjda sam oduvek volela publiku, reflektore i kolektivni osećaj nadahnuća i adrenalina.

  Čini se da se svake godine pojavljuje puno dobrih, mladih glumaca. Ko su oni koji uspevaju da se izdvoje iz gomile - uporni, talentovani ili oni sa debelim vezama?
  Nažalost, znam mnoge ljude koji su neverovatno talentovani, ali koji su posustali iz nekih ličnih razloga, zbog raznih životnih okolnosti ili zato što nisu imali dovoljno snage da istraju. Prva stvar koju nam na akademiji kažu jeste to da je za uspeh potreban jedan odsto talenta, a 99 odsto rada, i to je velika istina. U životu možda i može da vlada haos, ali u umetnosti vlada jedan potpuni red, jer kada se uključe reflektori, glumci se nalaze pod rendgenom od 400 ili 500 ljudi koji veoma dobro vide koliko je neko uložio talenta, a koliko rada. Prave vrednosti zaista opstaju, a kvalitetni glumci baš zbog toga vladaju scenom decenijama. Uloge koje se dobiju tuđom zaslugom kratkog su daha. Verujem da je pravda spora, ali dostižna.

  Može li mlada glumica pristojno da živi od svog posla?
  Televizija je i dalje najisplativija, ali smo svi svedoci da je upravo na toj televiziji najviše kiča i šunda. Meni je jasno da kolege nekada ne mogu da biraju jer moraju da izdržavaju porodice, a pozorište nema velike honorare. Radimo sinhronizaciju crtaća, glumci igraju po nekim serijama u kojima možda ne bi želeli, ali sticajem okolnosti prosto nekada moraju.


  Dokle si spremna da ideš za dobru ulogu - da potpuno izmeniš lični opis, pregaziš svoja načela ili da se zbog uloge skineš?

  Meni je transformacija, kao glumici, jedna od najlepših stvari u poslu. Volela bih da igram više uloga koje se potpuno kose sa mojom privatnošću, da idu iz jedne u drugu krajnost. Što se tiče erotskih scena, ni tu nemam problema ako je to u sastavu mog lika. Tu je bitno i pitanje poverenja, u reditelja i kolegu sa kojim bih takvu scenu uradila. Mislim da je mnogo veći problem što se devojke privatno skidaju na svakom koraku i što svi više idu svučeni nego obučeni.

  Sa kojim glumcem bi volela da uradiš takvu scenu?
  Volim Džona Malkoviča koji mi deluje jako strastveno i Džonija Depa. To su glumci koji imaju pozitivno ludilo i mističnu tajnovitost. Što se tiče naših glumaca, nisam sigurna sa kojim, ali znam da nije potrebno da ti se neko privatno sviđa koliko je potrebno da postoji poverenje među vama da bi na sceni nastao neki fluid.

  Deluješ kao savršena devojka. Imaš li poroke?
  Jedan od mojih najvećih poroka je što volim da jedem! Hranu volim i da spremam i da jedem, i to egzotičnu hranu. Kada sa prijateljima odem u restoran i donesu mi meni, ja se prosto tresem od zadovoljstva. Sigurno imam još nekih mana, ali o tome bi bilo bolje da priča neko drugi.


  Šta je za tebe iskušenje?

  Sve ono što se nudi kao primamljivo i što bi me skrenulo sa pravog puta kada su u pitanju moralne norme. Mislim da sam prilično čvrsta pa me iskušenja ne dotiču.


  Kako izgledaju tvoji privatni i poslovni snovi?

  Veoma sam srećna što najveći broj svojih predstava igram u Ateljeu 212, gde igram sa najboljim glumcima u zemlji i to mi strašno imponuje kao mladoj glumici koja svoje početke upravo vezuje za ovo pozorište. Volela bih samo da nastavim da radim predstave koje su moj lični izazov, da igram u takvim glumačkim ekipama kao što sada igram u Ateljeu i, naravno, u filmu. Da istrajem u poslu i da imam veće zahteve kada su u pitanju uloge.

  Priključila si se jednoj zanimljivoj akciji, kaži nam nešto o tome.
  Priključila sam se 2006. godine mreži Youth Peer koja u Srbiji obuhvata 32 nevladine organizacije. Mladi edukuju mlade i orijentišu se na ljude do 27 godina. Oni imaju najveću podršku UNICEF-a i UNFPA. Vršnjačka edukacija obuhvata sva pitanja koja su vezana za reproduktivno zdravlje, prevenciju na HIV, prenošenje seksualnih infekcija... Njihov medijski pokrovitelj je MTV, sa kojim je u dogovoru 2006. godine započeta kampanja pod imenom „sa HIV-om se danas živi". Prisustvovala sam sastanku u Istanbulu kao javna ličnost iz ovog regiona, a u septembru prošle godine sam pozvana da učestvujem na godišnjem sastanku u Njujorku, gde sam primila nagradu kao internacionalni ambasador za sve što sam uradila.