Broj 56
Početna > Intervju > PIŠEM KAO ŠTO ŠAKIRA MEŠA

DEJAN KATALINA

PIŠEM KAO ŠTO ŠAKIRA MEŠA

Mlad, a plodan beogradski pisac otkriva kako je nastala njegova nova, šesta po redu, knjiga Pesak u klompama, zašto je njenu radnju smestio u Egipat, kakvo ludilo prouzrokuje mešavina trbušnog plesa i viskija, kao i na koji način ga stimulišu pojedine srpske spisateljice

Prethodni roman "Život je $kandal" prodao je u više od pet hiljada primeraka, što je stvarno mnogo kada je srpska beletristika u pitanju. Dejan Katalina, novinar i pisac, trenutno angažovan kao glavni urednik magazina za muškarce „Zoom”, kolumnista „Asa” i (hiper)aktivni bloger, objavio je i šestu knjigu Pesak u klompama, za izdavačku kuću „Draganić", koja je svojevremeno lansirala Anabelu Basalo i nastavila da neguje „žensko pismo", periodično „štancujući" romane Isidore Bjelice. Katalina kaže da će ova knjiga verovatno zbuniti njegove standardne čitaoce, ali i obradovati nove, jer je radnja romana smeštena u Egipat, preciznije Aleksandriju, s početka devedesetih godina prošlog veka.

Na pitanje kako je došao na ideju da priču smesti u zemlju faraona, bivši kontroverzni muzički kritičar, a sada pisac nove generacije, kaže: „Početkom devedesetih živeo sam izvesno vreme u Egiptu, u Aleksandriji, u literaturi poznatoj najviše po Aleksandrijskom kvartetu Lorensa Darela, te brojnim pesmama grčkog pesnika Konstantina Kavafija. Moj otac je tada radio u Egiptu, bio je stručnjak za melioraciju, tako da smo se tu familijarno nastanili na neko vreme. Teško da ima boljeg mesta za susrete licem u lice s istorijom i psihološko sazrevanje od kolevke civilizacije."

Zašto ranije nisi pisao o ovoj temi, nego tek u šestoj knjizi?
Otac mi je umro 1999. godine. Ovaj gubitak me je pogodio kao grom u koprive, tako da mi je trebalo baš mnogo vremena da se sastavim. Kad bih počeo da kopam po svom životu u Egiptu, odnosno po sećanjima vezanim za taj period, neminovno bih postajao svestan praznine života bez njega. Prosto, nije išlo. Ali, pretprošlog leta desila se velika promena. Egipatske beležnice i same uspomene prestale su na mene da deluju uznemirujuće. Naprotiv, moj otac je oživljavao sa svakim redom koji bih pročitao, sa svakom anegdotom ili sekvencom koju bih evocirao, pa sam tako rešio da sednem za kompjuter i konačno krenem na taj put."

Kako bi predstavio roman Pesak u klompama?
To je - kako sad da definišem? - trilerozna ljubavna priča, koja istovremeno govori o turbulentnom periodu buđenja Mubarakovog Egipta iz letargije nakon rata u Zalivu, najezdi američkih i zapadnoevropskih trgovaca, birokrata, špijuna i ostalih mešetara, komešanju prošlosti i nadolazeće budućnosti, piramidama i trbušnom plesu, islamu i hrišćanstvu, hašišu, lošem vinu i dobrom viskiju... Ma, zapravo, priča koja skroz potvrđuje Darelovu konstataciju kako je istorija pokretna jama bez dna. Znači, egzotična, ali univerzalna.


Kako vidiš domaću literarnu scenu, čini se da njom danas dominiraju žene pisci?

To je tačno i veoma mi je drago, jer žene pišu seksi knjige za žene koje bi htele da budu seksi, nalik junakinjama tih knjiga. Mislim da ove knjige deluju stimulativno i na žene i na muškarce.

Da li bi izdvojio spisateljicu koja te najviše „stimuliše"?
Uh, to je uvek teško i nezgodno. Recimo da mi se dopadaju Maša Rebić, Ana Vučković, Ivana Kuzmanović, Jelena Bogavac... I fizički i kako pišu. Ja sam generalno navučen na žene, tako da se lako navlačim i na njihove knjige.


Hajde za kraj jedno od onih leksikonskih pitanja...

Hajde.

Razlog zašto pišeš, odnosno zašto si počeo da pišeš?
Sviđa mi se to pitanje jer imam spreman odgovor. Citiraću ti kratku pesmu Leonarda Koena koja se zove Razlog što pišem, a u kojoj on kaže: „Razlog što pišem jeste da napravim nešto lepo poput tebe. Kad sam s tobom, želim da budem onakav heroj kakav sam hteo da budem kada mi je bilo sedam godina: savršen čovek koji ubija."

Je l' ovo trebalo da bude romantika za kraj?
Što, jesi li se naježila?


Nisam... Dobro, možda malo. Da li si isti efekat hteo da proizvedeš i u novom romanu?

Možda. Mada bih voleo da moje pisanje ostavlja na žene isti utisak kao na muškarce Šakirini kukovi.