Broj 56
Početna > Intervju > NENAD ĆERANIĆ

NENAD ĆERANIĆ

Trenutno sam na trećoj godini Akademije umetnosti, gde studiram muzičku produkciju. Inače, pored vokalnog izvođenja, bavim se komponovanjem, aranžiranjem, pisanjem tekstova i produciranjem.

Jedno stereotipno pitanje na početku - kada se kod tebe javila želja da počneš da se baviš muzikom?
Ne bih hteo stereotipno i da odgovorim - „od malih nogu", ali vrlo rano. Posle srednje škole sam počeo da radim na ostvarenju te svoje težnje. Odlazio sam tri godine na časove operskog pevanja da bih usavršio glas. Pevačka karijera se nastavila nastupanjem po manje poznatim klubovima, da bih danas, posle pet godina, nastupao po najeminentnijim gradskim mestima.

Sam pišeš svoje pesme. Da li ti je majka priroda dala tu vrstu talenta ili radiš na svom muzičkom obrazovanju?
Trenutno sam na trećoj godini Akademije umetnosti, gde studiram muzičku produkciju. Inače, pored vokalnog izvođenja, bavim se komponovanjem, aranžiranjem, pisanjem tekstova i produciranjem.

Sviraš li neki instrument?
Klavir.


Misliš li da muškarci koji sviraju instrument mogu lakše da zavedu devojku? Da li je u tvom slučaju motiv za sviranje bio baš te prirode?

Muzika je moj način života. Od srca stvaram muziku i ona je nešto što je deo mene. Sve je iskreno i ne postoji nikakav skriveni cilj za njeno nastajanje. Kada stvaram pesmu, ne razmišljam o tome da li će ona postati hit ili ne. Mislim da dobra pesma nađe put do slušaoca. Čak i ako samo 500 ljudi čuje moju pesmu, meni je drago.


Tvoj prvi javni nastup bio je na Radijskom festivalu 2006. Jesi li imao tremu kada si izašao pred publiku?

Te godine sam kao jedini debitant ušao u finale sa autorskom pesmom „Nek padaju kiše", za koju sam sam radio kompoziciju i tekst. Nisam imao tremu, iako uvek postoji malo pozitivne treme, u smislu da li će sve ispasti kako treba. Kada krene prvi takt pesme i uverim se da je sve u redu, opustim se kao da plovim. Inače, svake subote nastupam u beogradskom klubu koji prima po nekoliko hiljada ljudi, te se može reći da svake nedelje imam mali koncert.


Smatraš li da je provod po gradskim klubovima najbolji u gradu?

Klupska atmosfera u Beogradu je neprevaziđena i, u turističkom smislu, najveći plus za noćni život grada.

Misliš li da su devojke koje izlaze po klubovima najlepše devojke?
Mislim da je dovoljno prošetati Knez Mihailovom pa videti gde se nalaze najlepše devojke!

Jesu li možda upravo takve devojke inspiracija za tvoje pesme?
Inspiraciju nalazim na raznim mestima. Ljubavna, životna, moja i iskustva mojih prijatelja koja na mene ostave utisak prenosim i na svoje pesme.


Upravo se spremaš i za učešće na Beoviziji. Misliš li da možeš da pobediš?

Moj stav je da pesme nisu konji da bi se takmičile. Ovde ne postoje pravila i pobednik je onaj ko uspe da pesmom dopre do ljudi. Za mene je ipak najveća nagrada slušanost pesme.

Šta onda očekuješ od učešće na Beoviziji?
Očekujem da pesma zaživi i da bude dobra uvertira za album. Inače, pesma „Slepa ulica", sa kojom učestvujem, svojevrstan je izlet za mene jer ću se ovde naći samo u ulozi vokalnog interpretatora. Antonija Šola, talentovana autorka Tošetovog hita „Pratim te", radila je tekst za pesmu koju ću izvesti na Beoviziji.


Kada možemo da očekujemo tvoj album?

Nadam se do proleća. Na albumu su od autora radili Srđan Simić Kamba, Biljana Spasić, Ivana Selakov i ja. Producent i aranžer je Alek Aleksov. Prateći vokali su rađeni u Zagrebu, sa ekipom koj aradi sa Džibonijem, a produkcija je rađena u Sonijevom studiju u Njujorku.


Otkrij nam koju pesmu pevaš dok se tuširaš?

Ne pevam dok se tuširam, tada volim da slušam muziku!