Broj 56

HRONIČNO OBOLJENJE PLUĆA

ASTMA

Bolest kod koje dolazi do upale, suženja disajnih puteva i njihove preosetljivosti danas je u svetu evidentirana kod 12 miliona ljudi

Uzroci astme su različiti. Do napada astme mogu dovesti virusne upale, razni alergeni, napor, psihološki faktori, hladnoća. Do suženja disajnih puteva dolazi zbog kontrakcija (spazma) mišića u disajnim putevima, otoka sluzokože, pojačanog izlučivanja sluzi i infiltracije upalnim ćelijama. Način da se astma leči što efikasnije i da se spreče napadi astme jeste redovno uzimanje preporučenih lekova i redovne kontrole.

Različiti uzroci oboljenja
Uzroci astme su različiti. Do napada astme mogu dovesti virusne upale, razni alergeni, napor, psihološki faktori hladnoća. Često se napadi pogoršavaju ili bivaju učestaliji u jesen. Napad može početi iznenada kašljem, nedostatkom vazduha ili se klinička slika astme razvija postepeno. Astmatičar može prvo zapaziti otežano disanje, pritisak u grudnom košu. Tokom napada astme prisutno je ubrzano disanje, bolesnik obično sedi, upotrebljava pomoćne mišiće za disanje i bori se za vazduh. Tokom težih napada bolesnik ponekad ne može da izgovori ni reč. Prilikom osluškivanja pluća čuje se produženi izdisaj s piskanjem. Kod bolesnika s napadom astme loš znak je kada se odjednom nad plućima ne čuje više „piskanje" što znači teški spazam (kontrakciju) mišića. Da bi se utvrdila težina astme, treba da se obave plućni funkcionalni testovi. Takođe se pregleda iskašljaj da bi se isključilo postojanje infekcije i utvrdila prisutnost upalnih ćelija. U slučaju alergijske astme neophodno je utvrditi supstance - alergene koji dovode do napada.

Astma se klasifikuje kao:
Blaga povremena - simptomi se javljaju manje od 2 puta nedeljno, a pogoršanja su kratka.
Blaga trajna - simptomi se javljaju više od 2 puta nedeljno i to uglavnom noću.
Umerena trajna - simptomi se javljaju danju i zahtevaju svakodnevnu primenu lekova.
Teška trajna - simptomi su trajni i ograničavaju telesnu aktivnost.

Lečenje astme
Danas postoji niz lekova koji ublažavaju i otklanjaju simptome. Tu se ne sme zanemariti ni uklanjanje alergena. Od lekova se koriste:
Beta-agonisti - opuštaju glatke mišiće bronhija i menjaju oslobađanje faktora upale.
Teofilin - opušta glatke mišiće bronhija, a ima i protivupalni učinak.
Kortikosteroidi - primarno deluju na smirivanje upale. Koriste se uz teofilin i u akutnom napadu. Nalaze se sami ili s beta-agonistima u obliku inhalatora.
Kromolini i nedokromil - smanjuju preosetljivost bronhija.
Leukotrijenski modulatori - delovanjem na upalu dovode do poboljšanja toka astme.

Dobra edukacija bolesnika, redovno uzimanje preporučenih lekova, redovne kontrole, a u slučajevima alergijske astme izbegavanje alergena i desenzibilizacija najbolji su načini da se astma leči što efikasnije i da se spreče napadi astme.