Broj 55
Početna > Prica > VERUJEM U HEPIEND

TOMA NIKOLIĆ IZBLIZA

VERUJEM U HEPIEND

Smeškao mi se svaki dan na ulici. Gledam ja njega, gleda i on mene. A onda sam odlučila da ga lice u lice pitam, je l' istina da kuva kafu svako jutro ženi koju voli više od trideset godina, da mu usisivač nije stran, da sluša rok, veruje u hepiend i da je pri tom Srbin?

Praćeni sudbinom i karakterom živimo različite živote. Kada biste birali šta je to što je obeležilo vaš život, šta biste izabrali?
  Moj život je uvek bio protkan radom i to je ono što me je vodilo napred. Sa devetnaest godina sam ostao bez roditelja, potpuno sam. Znao sam da sve moram sam i da nemam od koga da očekujem da će mi dati. Mogao sam da propadnem ili da postanem neko. I ja sam, na sreću, postao neko. Morao sam odmah da prekinem studije. Otišao sam da radim na pruzi Beograd - Bar, radio sam više godina širom bivše Jugoslavije, selio se sa gradilišta na gradilište, oženio i poveo suprugu sa sobom. Ceo život je ispunjen odricanjima, radom i neprekidnim učenjem. Ono što u životu cenim jesu rad i knjiga. Toga mi nikada nije bilo dovoljno. U neka druga vremena, sa 36 godina staža već bih bio penzioner. A ja tek sada računam da počnem najviše da radim.
 
  Posle svih nedaća koje su nas zadesile mnoge vrednosti su devalvirale. Šta je to u šta vi verujete?
  Vrednosti koje su utemeljene u srpskom narodu ne mogu da devalviraju. Ne možete da kažete da zlato vremenom može da izgubi vrednost. Prva vrednost mi je porodica i na tome sam insistirao kao roditelj, i sada kao deda. Svaka porodica pojedinačno ne znači previše društvu, ali i ne shvatate koliko se društvo giba prema tome kako se pojedinačno porodice zasnivaju. Posvećenost crkvi u meri u kojoj to čovek sam sebi odredi takođe je vrednost koja opredeljuje čoveka i kada on izađe iz crkve. Ja sam vernik Srpske pravoslavne crkve, ali jesam sumnjičavi Toma u mnogo čemu. Tako me život naučio i zbog toga sam i ušao u politiku jer sam počeo da sumnjam u nove vrednosti. Kada je došao višestranački sistem, znao sam da je došlo vreme za mene, jer do tada nije bilo mesta za one koji sumnjaju i kritikuju. Ja sam vernik koji uvek ima znak pitanja. Ako naučite da ima nešto što je od vas jače, da niste vi Bog na zemlji, da ne možete da vladate kako vi hoćete, da državni zakoni moraju da se oslone na božje zakone propisane u zapovestima, ako poslušate savet o moralu i poštenju, onda vas je crkva nečemu dobrom naučila. U svojoj kući sam stalno razvijao ljubav prema Srbiji, do te mere da su me deca nadmašila. Ponosan sam na njih.
 
  Ko vas najžešće kritikuje?
  Supruga i mlađi sin Branislav. Ona voli da bude sve kako treba. Druži se sa Vučićem, koji isto voli da sve bude kako treba. Stariji Rale više voli da ćuti nego da kaže da nešto nije bilo dobro.
 
  A ko brine o vašem izgledu i o tome šta ćete da obučete?
  Tu ja nju treba da kritikujem, jer mi ona bira sve šta ću da obučem i ja joj se uopšte ne mešam. Desi se da ona nije tu i da ja potrošim kombinacije koje je pripremila i onda kad ja počnem da kombinujem... I samo gledam da me negde ne vidi, jer znam da sam verovatno pogrešio. Nekada se pobuni jer zna da nosim cipele 44, košulju 44 i odelo 112 i onda mi ona kupuje. Kad ja kažem da mi ne odgovara, onda ona kaže: „Što nisi pošao da probaš!"
 
  Verujete li u hepiend?
  U to je teško poverovati jer hepienda u životu nema, ali to je moto koji može da vas vodi kroz život. Onog časa kada postanete dovoljno razumni da shvatite da ste sekundu na zemlji, onda biste pomislili da nikada nema hepienda i to bi vas uništilo. Život stalno vodi ka većem cilju i sreći koja je privremena kao i nesreća. A, na kraju, sve se završava, ako bog da, lepom starošću u kojoj vas razveseljavaju unuci i praunuci. Formalno hepienda nema, ali svaki dan je novi hepiend.
 
  Da vam dođe neki stranac u goste, šta biste mu obavezno pokazali u Srbiji?
  Zavisi odakle je. Sa Rusima nikada nemate problema, Francuzi nas dobro poznaju, a sa Englezima nemam iskustva. Za mene nekada iznenađenje budu Amerikanci koji se za pet dana prepuste ovom našem mentalitetu. Stranca treba odmah odvesti na selo, napraviti jedan dobar ručak sa seljacima koji će da zapevaju uz harmoniku. On se odjedanput nađe u svetu u kojem nije bio nikada i poželi da nikad ne ode iz tog sveta. Mi imamo šta da pokažemo. Volim da pokažem pravi život, kako se peče rakija, ore, slavi slava u gradskoj kući. To je za njih potpuno iznenađenje. Mnogi dolaze sa predrasudama da smo nekulturni divljaci.
 
  Bili ste atletičar dvanaest godina, je l' vežbate sada i kako održavate kondiciju?
  Prestao sam da treniram kada je počelo bombardovanje. Bilo me sramota da vežbam. Inače sam svako drugo jutro trčao na stadionu. Posle sam imao prelom noge i operaciju i nikako da nađem vremena. Ne osećam još uvek potrebu, ali čini mi se da je poslednji momenat da počnem. Ako budem izabran za predsednika, kao što odlažem i sinove i unuke i ženu, odložiću i teretanu na pet godina.
 
  Partizan ili Zvezda?

  Svako to nosi na srcu. Za mene se zna da navijam za Partizan i u mojoj porodici svi navijaju za Partizan. Aleksandar Vučić i cela njegova porodica navijaju za Zvezdu. Volim Zvezdine uspehe, imala ih je više na međunarodnom planu. Osećam ih kao svoje, ali nikad ne želim da pobede u domaćem prvenstvu. Mada nemam previše razloga da se radujem susretima ova dva kluba. Na utakmice ne idem već nekoliko godina i time javno pokazujem svoje nezadovoljstvo situacijom na tribinama, u sportu uopšte. Voleo bih da deca treniraju, da samo od kvaliteta zavise rezultati. Ne volim kada se umešaju bogati ljudi ili kriminalci, ne volim divljanje na stadionu, hoću unuke jednog dana da vodim na tribine.
 
  Još uvek!

  Naročito sada. Voleo bih kada pobedim, da se pojavi neko ko će imati znak pitanja, to bi mi strahovito pomoglo. Razvijam takve odnose i u kući. Kada se vratim sa neke emisije, kada donesem novine i kada o meni nešto pročitaju sinovi, supruga i snahe, ja volim da mi kažu šta im se ne sviđa.
 
  Volite li da kuvate?
  Ne volim i ne bavim se time. To se zna kod mene u kući. Ujutru volim da skuvam kafu, i to je moj posao. Ustajem ranije i prvo se obrijem, istuširam i onda stavim kafu. Za to vreme, dok se ona sređuje, ja sam skuvao kafu. Popijemo, popričamo i to nam je ujutru malo što se vidimo. Umeo bih verovatno da ispržim jaja, ali mi ne pada napamet. Jer, ako jednom to uradim, reći će da znam pa će da me teraju stalno. Kad supruga nije kod kuće, sada je tu snaha i uvek ima neko ko kuva.
 
  A šta najviše volite da jedete?
  Sataraš obožavam. Volim uglavnom kuvana jela. Kada sam bio mali, svi smo bili sirotinja i čorba je bila jedini obrok tako da sam naučen da jedem čorbasta jela. Volim sva srpska kuvana jela. Ne idem u restorane tako da sam upućen na domaću kuhinju. Tašta voli da mi ukiseli mleko i da mi zadrobi proju i mleko. U tome uživam. Voli i da mesi pite, ali me gorušica hvata od kora. I moja Dragica sve lepo sprema i nema jela koje ne jedem.
 
  Otkrijte ženama koje nas čitaju da li obavljate barem neke kućne poslove?

  Postoje poslovi koje ne da volim, nego na taj način pomažem. Supruga od mene može da očekuje usisavanje, prostiranje veša... To sam radio kada smo bili mladi, kada je to, kao, bila sramota. Živeli smo u soliteru kod tašte u Kragujevcu, a veš se prostirao iznad devetog sprata. Rodio se Rale i ja sam prostirao pelene i sretao tamo komšinice. One su posle govorile mojoj ženi zašto ja to radim, a ona im je uporno objašnjavala kako ne može da mi otme veš! Voleo sam i da peglam pelene.
 
  Omiljena muzika?
  Sve stilove sam voleo. Odrastao sam uz pop, pa čak i andergraund. Slušali smo Bitlse, Rolingstonse... Skupljao sam ploče, naručivao ih iz Engleske. Tada su i tamo primali dinare koje sam slao u koverti uvijene u indigo. Videli su da naručujem jeftinije i onda su mi stalno slali kataloge jeftinijih izdanja kompilacija. Volim dobru crnačku muziku, horove, bluz, gospel, dobre crnačke gitariste... Uvek sam se oduševljavao Erikom Kleptonom, Džimijem Pejdžom, Džimijem Hendriksom, Džonijem Vinterom... Voleo sam kada ljudi pojedu gitaru svirajući. Nekada su mi sinovi govorili: „Ćale, pusti onu tvoju cepačinu, neki strašan rok." Sada vidim da se smirujem, gode mi balade.
 
  Za vas tvrde, oni koji vas poznaju, da ste veseljak i da umete da napravite dobru atmosferu?
  Zanimljivo je, nikako da razbijem tu famu. Jeste me život šibao sa svih strana i verovatno uticao da nemam večito nasmejan izraz lica. Umem da se veselim, možda ne umem da pevam, ali volim da pevam, da igram... Treba malo dobre atmosfere i osmeha jer je sve u životu sumorno. Na sve strane vidite tugu i očaj.
 
  Imate li omiljenu pesmu?
  Kako u kojoj fazi. U poslednje dve godine bila je to pesma Ima jedan kućerak u Sremu, a sada vidim već da me ne dira. Nešto se promenilo, i tražim nešto drugo. Ta pesma mi je, jednostavno, boemska, fino, lepo muška. Tužna. Uglavnom molske pesme. Volim i balade, naše i strane. Ne mogu bez muzike, kada radim za računarom, obavezno pustim nešto.
 
  Koji je poslednji film koji ste odgledali?
  Nažalost, u bioskopu sam bio pre sedam godina. Nešto zakačim na televiziji, a u video klubovima sam pregledao sve od Klinta Istvuda i Džona Hekvuda. Volim akcione filmove.
 
  Spadate li onda u fanove Džemsa Bonda?
  Nikada nisam voleo Bonda. Uvek su bili tehnološki najopremljeniji, mogli su da ubiju Ruse kad god su hteli... sve mi je to bilo bizarno. Takođe, nikada nisam voleo filmove u kojima Amerikanci ekranizuju ruske klasike.
 
  Šta čitate pred spavanje?
  Ja sam zaspao pre nego što sam ušao u kuću! Ponekad sam toliko iscrpljen da zaspim odmah. Ako sam došao sa posla u šest i imam neko snimanje u sedam, umem da odspavam deset minuta koji mi znače više nego cela noć. Desi mi se da zaspim dok gledam neki film, ali sam siguran da će moja supruga da odgleda kraj.
 
  Je l' ima nešto čega ste željni?

  U velikoj meri sam uspeo da svoje sitne ljudske želje podmirim. Imam dan u nedelji kada sam potpuno posvećen porodici i sebi i to ne dam nikome. Ono čega sam uvek bio željan, odlazak u očevo rodno selo, šume, livade, obrade voćnjaka, to zadovoljavam tim danom u nedelji. Kao i drugima, i sebi želim zdravlje i zaista ništa preko toga. Prelilo bi čašu sreće.
 
  Imate troje unučića, kakav ste kao deda?

  U poslednje vreme sam loš deda jer imam malo vremena. Vojin i Lenka sada imaju četiri meseca i počinju da raspoznaju, a vidim meni se ne smeju. I tačno znam da me nisu upoznali. Noću dolazim, ujutro odlazim, uletim u sobu, uzmem dete minut i idem dalje. Sa najstarijim Dimitrijem sam provodio više vremena i on me je obožavao. Ali, preuzeću ja unuke, samo da se sve ovo završi i da mogu da im se posvetim dovoljno. Imam strpljenja i živaca i za decu i za unuke. Ne mešam se sinovima i snahama u vaspitavanje. Ponekad me zaboli kada rade drugačije nego što bih ja, i onda se okrenem i demonstrativno izađem i oni znaju šta ja mislim. Ali, ne želim da im rušim autoritet. Stariji sin Radomir je govorio mojoj tašti: „Samo se bojim da neću uspeti da vaspitam svoju decu kao što je mene tata vaspitao.” Vidim da sve ide kako treba.
 
  Otkrijte tajnu šifru uspešnog i dugog braka?

  Oženio sam se u 23, Dragica je imala 20. Mi smo jedno drugom jedine i prave prve ljubavi. Tolerancija, i to posebno od muškarca, zato što je jači. To nije robovlasnički odnos, nego odnos ravnopravnih partnera. A nema braka u kojem nema malih svađa, to je prirodno. U braku smo 33 godine i koliko nas život i zdravlje budu poslužili, bićemo zajedno. Ne kajem se nijednog dana, mada smo mogli neke dane i lepše da provedemo, ali izgladili smo sve.
 
  Srcem ili razumom?
  Razumom i srcem. Treba naći meru. Ko bude išao svim srcem, neće imati problema sa razumom.