Broj 55
Početna > Intervju > NAPUŠTAM TV

JELENA BAČIĆ-ALIMPIĆ

NAPUŠTAM TV

Novinarka Jelena Bačić-Alimpić ove godine obeležila je 20 godina rada, a njenu emisiju „Bravo šou”, poslednje dve godine gleda oko dva miliona ljudi

Nasmejana kao i uvek, Jelena nam je pričala o svojim počecima, kako je pekla zanat i koliko se novinarstvo promenilo u odnosu na to što je nekada bilo. U svojim emisijama trudi se da napravi miks i spoji ljude za koje smatra da mogu da funkcionišu zajedno, iako naizgled deluje da ne mogu. Volela bi da ugosti Miru Marković jer, kako kaže, imala bi svašta da je pita. Degradira je činjenica da danas svako može da se bavi novinarstvom i najavljuje povlačenje sa malih ekrana.

  Ove godine obeležili ste dve decenije rada. Šta biste iz tog perioda izdvojili kao najlepše uspomene?
  Početke. Godinu dana imala sam novinarske zadatke, tri godine sam učila dikciju i pekla zanat. Posle sam počela da radim autorske dokumentarne emisije i putovala po celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Uradila sam seriju emisija pod nazivom „Nacionalizam i mladi", jer je u to vreme počinjao je da tinja nacionalizam na teritoriji bivše Jugoslavije. Za dokumentarac koji sam uradila na Kosovu, u KP domu „Istok”, dobila sam nagradu na Festivalu dokumentarnog filma u Neumu. Tada sam imala 20 godina i to je nešto na šta sam najponosnija u svojoj karijeri. Tada se na pravi način pekao ovaj zanat, a danas ovim poslom može da se bavi ko god hoće.

  Koliko se danas novinarstvo promenilo u odnosu na to što je nekada bilo?
  Sve je užasno devalvirano i zato ja stalno najavljujem da ću se povući. To sam htela da uradim još prošle godine, ali sam napravila dogovor sa Željkom Mitrovićem da ostanem još ovu sezonu. Povući ću se, ne iz ovog posla, već sa malih ekrana, jer ne mogu više da gledam šta se radi na televiziji. Žao mi je što se moja profesija na taj način degradira, u smislu da sada možete da dovedete neku devojku iz bilo koje modne agencije, koja nikada nije naučila dikciju, koja ne zna osnove novinarskog zadatka i koja će voditi emisiju. Isto je i sa glumcima, uz moje ogromno poštovanje prema njihovom pozivu, koji danas u neograničenim količinama tezgare kao voditelji. Sve se izbrkalo, babe i žabe se danas mešaju i to je nešto što je po meni nedopustivo. Ili onda, hajde da imamo svi isti aršin, angažujte me da glumim na filmu ili u seriji, ili da snimim ploču sa 40 godina... Ako ste profesionalac u ovom poslu, a ja smatram da jesam, to vas nekako unizi.


  „Bravo šou” je promenio koncepciju, a vi imidž...

  Što se kose tiče, letos sam bila sa decom i suprugom na moru. Kako su svi navikli da me vide sa dugom i ravnom kosom, po izlasku iz vode kosa je počela da mi se kovrdža. Na to mi je moj sin, koji ima 13 i po godina, rekao: „Jao, mama, zaboravio sam da si ti kao pudlica. Što ne ostaviš tako, baš ti je kul." To sam i uradila po povratku sa mora. Što se emisije tiče, promenila sam bend, pokušala bez plesača, uvela rubriku „Vaših pet minuta”. Pored toga, sviraju se stvari i za moju dušu... Promenjen je i termin, ali je rejting ostao isti, što mene beskrajno raduje. Rejting je u proseku dva miliona, do dva i po, zavisi kako kog četvrtka. Takođe, emisija „Petkom u dva” je, kažu, svojevrstan fenomen na televiziji, jer je neverovatno da je u terminu od dva do četiri po podne gleda milion - milion i po gledalaca.


  Koji je adut vaše emisije u odnosu na emisije na drugim kanalima?

  Nikada sebe ne poredim sa ostalim kolegama. Mislim da mene gledaju jer na osnovu dvadesetogodišnjeg iskustva mogu da napravim dobru atmosferu. Imam težak zadatak, sa većinom njih sam radila više od 20 puta i ne mogu da postavljam ne znam kakva pitanja. Zato se uvek izvlačite na improvizaciju, da se od toga nešto napravi, da ne kažem od čega da napravite pitu...

  Kako se pripremate za emisiju?
  Najviše vremena mi oduzme zvanje gostiju i dogovaranje ko kad može da gostuje... Onda sednem za kompjuter i pretražim šta se dešava zanimljivo u njihovim životima. O svima znam mnogo, u smislu biografije i najznačajnijih događaja u karijeri i privatnom životu, ali ipak sednem da pogledam da li se nešto novo desilo. Ako mi neko dolazi prvi put, kao što je to bio slučaj sa Lečićem, onda sednem i iščitam sve što postoji... To smatram vaspitanjem, i profesionalnim i kućnim, ako dovedete čoveka u goste, morate da se informišete o njemu da biste znali šta da ga pitate.

  Postoji li neko koga niste uspeli da dovedete u emisiju, a voleli biste?
  Da, ali nema veze sa estradom, Miru Marković. Veoma bih volela da je „ugostim", imala bih svašta da je pitam.

  Da li vam je važno mišljenje vaših kolega?
  Rukovodim se onim da nije važno šta kaže, već ko kaže. Uvažavam sve sugestije, kao i kritike, ali ne može da me kritikuje Miki, drvoseča iz „Velikog brata”, koji me je pljuvao po novinama, a koji nema nikakvo pokriće ni za šta u životu, a kamoli da kritikuje mene!


  Poznato je da u svakom poslu postoji ljubomora. Koliko je ima u vašoj profesiji?

  Kada ste 20 godina u ovom poslu i u njemu ste ostvareni, takve stvari vas ne remete preterano. Imam 40 godina, iza sebe dvadeset godina rada, dvoje školske dece i muža i ne bavim se tim stvarima.


  Vodite dve emisije, porodična ste žena, imate dvoje dece. Kako usklađujete sve obaveze?

  Nikako! Mrtva sam umorna, ustajem svako jutro u sedam, budim decu, spremam ih za školu, spremam doručak, krmeljiva ih vozim u školu, dolazim kući, pijem kafu... Za sve to vreme sam na dva telefona, obavljam ostale poslove, pa vi vidite kako mi je...

  Da li vaša deca gledaju vaše emisije i kakve su im reakcije?
  Ne biste želeli to da čujete! Moj Marko ponekada ume da mi kaže: „Jao, mama, što ti je ovo jadno." Za Dunju je kasno da gleda „Bravo šou". Nikada svoju decu nisam opterećivala da gledaju moje emisije, ni moj muž ih ne gleda. Kada sam nekom emisijom zadovoljna, onda to prokomentarišem sa suprugom i zajedno pogledamo.


  Ko vam je najveći kritičar?

  Poprilično sam samokritična, a moj najveći kritičar je bio moj tata. To mi sada nedostaje. Znao je da me opljuje žestoko, ali je to radio iz ljubavi i iz najbolje namere. Uvek je komentarisao moje emisije, izgled, postupke. Govorio mi je: „Za jednu polovnjaču si prilično dobra." On mi mnogo nedostaje pa i njegove kritike.


  Planirate da se povučete sa malih ekrana. Šta ćete raditi?

  Volela bih da dođu neka nova i mlađa lica, ali naravno ne ovakva kakva sada dolaze, već da se napravi jedan dobar tim kvalitetnih ljudi i to ne u smislu najavljivačica, već novinara voditelja koji bi mogli da rade ovaj posao kako valja, a ne da glumataju i manekenišu ispred ekrana. Osetila sam zasićenje i mislim da mogu dobro da radim ovaj posao i izvan kamera.


  Šta bi ljudi pre svega trebalo da znaju o Jeleni Bačić-Alimpić?

  Ono čime se najviše ponosim jeste to što sam krajnje normalna osoba. Nikada sebe nisam smatrala zvezdom, u ovoj zemlji zvezde postoje samo na nebu. Smatrala bih sebe zvezdom da radim ovaj posao u Austriji ili Italiji i da imam godišnju zaradu od pola miliona evra. Radim za jednu platu koja je malo veća od prosečne plate u Srbiji i zato ne mogu sebe da smatram zvezdom. Javna ličnost jesam, ali ako sam javna ličnost, nisam javni wc, i ne dozvoljavam da se po meni rade neke stvari koje se rade u wc-u. Uspela sam da sačuvam svoju porodicu od negativnih strana ovog posla i ostala najnormalnija mama i supruga. To je moj najveći uspeh.