Broj 54
Početna > Intervju > NE STEŽE ME KRAVATA

SLAVKO BELESLIN

NE STEŽE ME KRAVATA

Slavko Beleslin nam otkriva da je autor „Piramide” na početku imao viziju da emisiju vodi mlađi muški voditelj, da se više ne seća šta znači trema, da nije strog kako deluje na televiziji, ali i da ga kravata, koju godinama nosi, sve manje steže....

Srbija je prva zemlja koja za voditelja „Piramide” ima muškarca?
  Tačno, ali ono što niko ne zna jeste to da je na početku ovog programa njegov autor zaista imao u planu mlađeg muškog voditelja. Potrajalo je, ali se ostvarilo. Ja ni kao učesnik ni kao gledalac nemam osećaj da se „Piramida”, kao ni bilo koja druga ozbiljna emisija, može svrstati u kategorije „muška" ili „ženska".

  Jeste li imali tremu pred prvu emisiju, s obzirom na to da je ovo prvi put da radite tok-šou i da ste odsustvovali neko vreme sa malih ekrana?
  Uskoro će biti 10 godina otkako sam prvi put stao pred kamere. Za to vreme sam možda samo jednom radio nešto što nije emitovano uživo, a posao na ekranu bio je sastavni deo moje svakodnevice. Zbog svega toga možda nisam prava osoba koja će dati realan odgovor o tremi jer je se zaista ni ne sećam.

  Možete li da napravite paralelu, koliko se razlikuje rad na TV Pink od rada na bivšoj TV BK?
  BK je bila televizija potpuno okrenuta informativnom programu, što je olakšavalo posao svima nama koji smo radili u toj redakciji. Kada dobijete jaku vest, jednostavno prekinete program i objavite je, dok na drugim televizijama uglavnom morate da čekate centralnu informativnu emisiju da biste to uradili. Sem te moći, i organizacije u kojoj je urednik informative ujedno i urednik cele televizije - sve ostalo je manje više deža vi.


  Osetite li ponekad žaljenje i nostalgiju na pomen BK televizije? Koja sećanja vam naviru kada se prisetite rada na toj televiziji?

  Ja sam sa BK otišao pre nego što je ona završila kako je već završila i nisam prošao kroz taj najgori period. Zbog toga sada u odnosu na ta vremena osećam jednu vrstu srednjoškolske nostalgije bez nekog preteranog žala i uglavnom se sećam dragih prijatelja.

  Privatno se oblačite ležerno i odela nisu vaš izbor. Steže li vas ponekad kravata koju ste profesionalno nosili i nosite godinama?
  Ne preterano. Već dugo sam sebi vezujem kravate i ako ne stegnete preterano, neće vas ni stezati. Ipak, i pored toga što ste donekle u pravu, sve češće se i privatno oblačim veoma ozbiljno, to valjda ide sa godinama...


  Kao pisac scenarija za emisiju koja se emitovala na STB „Tašnica puna celera" smatra se da ste uspeli da uđete u žensku psihu. U čemu je tajna?

  Da, ispalo je dobro, a verovatno je tako zato što nisam imao nikakav predumišljaj. Nije mi to trebalo zbog ovog ili onog, jednostavno mi je to sve bilo neizmerno zanimljivo i svaki dan sam se iznenađivao nekim novim saznanjem. To je kao neka vrsta hobija koji nema veze sa vašim stvarnim životom u kome često pogrešim i na početničkim izazovima.

  Bije vas glas da bežite od braka. Šta vi kažete na ovakvu tvrdnju?
  Ne budi primenjeno! Mislim bežanje, a ne brak.

  Da li u vašoj kući navaljuju da se oženite? Šta im u takvim situacijama odgovorite?
  Da to nije stvar odluke! To bi bilo isto kao kada biste jednog dana odlučili da dobijete na lotou! Ne ide to baš tako, malo se i sudbina pita.

  Kako se opuštate?
  Mogao bih sada da mistifikujem i romantizujem svoje „slobodne trenutke", ali kao i većina mojih sunarodnika koji previše rade, sve što mogu da uradim posle punog radnog dana jeste da padnem na kauč i jedno kraće vreme gledam u plafon, a onda već moram dalje.


  Na ekranu delujete strogo. Kako vas vide vaši prijatelji i najbliži?

  Kao toplu, brižnu osobu na koju se uvek mogu osloniti. Zaista nisam strog, čak obrnuto.


  Šta je to što ćete se truditi da sledeće godine uradite, ispunite...?

  Sve radim u poslednjem trenutku pa će tako biti i sa tim odlukama. U ovo doba godine moje želje su zaista banalne i nijedna se ne tiče bilo čega dugoročnog ili materijalnog. Jedino što zaista iskreno želim jeste odmor.