Broj 53
Početna > Poznati > U SENCI GENIJA

MILEVA MARIĆ-AJNŠTAJN

U SENCI GENIJA

Mileva, žena Alberta Ajnštajna, žrtvovala je svoju naučnu karijeru zbog ljubavi, nezasluženo ostajući zapostavljena

Mileva Ajnštajn je rođena 7. decembra 1875. godine u Titelu.
  Ubrzo posle, porodica Marić se zbog nove službe Milevinog oca Miloša seli u Vukovar, gde je dve godine službovao kao administrativni činovnik. Potom će uslediti preseljenje u Rumu, gde Mileva provodi rane godine detinjstva. Pokazalo se da devojčica hramlje na levu nogu. Milevino školovanje otpočinje 1881. godine, kada polazi u Opštu pučku školu u Rumi. Uz odličan uspeh i epitet najboljeg đaka Mileva je pokazala naročit talenat „iz računa, crtanja i muzičkog". Već u prvim godinama školovanja znala je crkveno pojanje naizust, a svi su bili zadivljeni njenom sposobnošću u brzom brojanju gusaka „koje je brojila kao da ima neku mašinu u glavi". Posle završenog četvrtog razreda, otac je 1886. godine upisuje u prvi razred Srpske više devojačke škole u Novom Sadu, da bi već naredne godine zbog očevog preseljenja u Sremsku Mitrovicu prešla u mitrovačku Realnu gimnaziju, gde je Mileva pokazala posebno interesovanje za matematiku i fiziku. Posle završene Male realne gimnazije u Mitrovici, Mileva odlazi u Šabac, gde znanjem iz matematike zadivljuje profesore Šabačke gimnazije. U šestom razredu gimnazije njena porodica je zbog očevog posla prinuđena na novo selidbu u Zagreb. Mileva je tamo upisala Veliku gimnaziju, gde je, zahvaljujući uslovima koje je škola imala, uspela da razvije svoja znanja iz eksperimentalne fizike.
 
  Susret sa Ajnštajnom
  Godine 1895. porodica Marić privremeno se seli u Cirih, gde Mileva školske 1895/96. godine pohađa četvrti seminarski razred Više devojačke škole. Maturu polaže u Saveznoj medicinskoj školi u Bernu. Odlučila se za studije politehnike, upisavši se na Savezni politehnikum u Cirihu gde je otpočela sa studijama 1896. godine. Opredelila se za „odeljenje šeste škole za stručnjake matematike prirodnog smera". Tu je i upoznala svog budućeg muža Alberta Ajnštajna sa kojim se zbližila već prvih dana zajedničkih studija u istoj klasi, kod profesora Vebera. Mileva i Ajnštajn su, budući oboje predani nauci, zajedno učili, proučavali dela i život znamenitih fizičara. Zajedno su radili i na „radu o relativnom kretanju", koje je kasnije Alberta Ajnštajna proslavilo kao naučnika svetskog glasa. Pretpostavlja se da pretežne zasluge u tom radu ima zapravo Mileva, o čemu svedoče brojna pisma sačuvana iz njene prepiske sa Ajnštajnom. Milevina podrška naučniku bila je neprocenjiva.
 
  Žrtva zarad ljubavi
  Žrtvovala je svoju karijeru povukavši sopstveni doktorat kod profesora Vebera zato što nije hteo da primi Ajnštajna kao svog asistenta, dok je Ajnštajn uspešno doktorirao 1901. godine. To je bio početak teškog i u neku ruku tragičnog životnog puta. Ajnštajnovi roditelji nikako nisu prihvatali njihovu vezu niti brak, dok Milevini roditelji, budući veoma patrijarhalnih shvatanja, teško prihvataju vanbračnu Milevinu trudnoću. U međuvremenu polaže sve ispite, ali od diplomiranja i doktorskog rada odustaje. Umesto diplome (jer je ženama nisu dodeljivali) dobila je samo potvrdu da je završila Politehnički fakultet. Januara 1902. godine Mileva je rodila ćerku Lizerl, koja je, prema nepotpunim podacima, živela veoma kratko. Postoje izvesne sumnje da devojčica i nije umrla, već da je, s obzirom na hendikep s kojim je rođena, prebačena u neki dom, a postoje pretpostavke i o njenom usvojenju.
 
  Vezala ih ljubav i nauka
  U međuvremenu, Ajnštajn je posle dugotrajnog traženja posla uspeo da pronađe trajno nameštenje u Švajcarskom patentnom birou u Bernu gde je radio kao tehnički ekspert od aprila 1902. godine, da bi se pola godine kasnije venčao sa Milevom. Prve godine braka označile su i najplodniji period naučne saradnje i zajedničkih projekata dvoje ljudi koje je neraskidivo vezivala ljubav ali i nauka.
  Drugo dete, sina Hansa Alberta, dobili su 15. maja 1904. godine. Iste godine otpočinju rad na Teoriji fotoelektričnog efekta, da bi naredne, 1905. obelodanili čuvenu Teoriju relativiteta. To je bio i najplodniji period stvaralaštva Ajnštajnovih, koji su zajedno dali nemerljiv doprinos kvantnoj teoriji, „koja je do 1905. bila praćena nezavisno od teorije relativiteta". Upravo je preplitanje ove dve teorije dovelo do otkrića atomske energije. U pamćenju savremenika ostala je zapamćena poseta Ajnštajnovih Novom Sadu leta 1905. godine.
 
  Ajnštajn zapostavlja porodicu
  Pet godina kasnije Mileva i Albert dobijaju drugog sina Eduarda. Ajnštajn godinu dana kasnije odlazi u Prag, gde dobija mesto profesora na tamošnjem nemačkom univerzitetu. Upravo tada otpočinju i njihovi bračni problemi. Uslediće povratak u Cirih, a zatim i kraći boravak u Parizu, gde je Ajnštajn držao predavanja. U Parizu su upoznali i Mariju Kiri sa kojom su se intenzivno družili. Milevin brak je zapadao u sve veću krizu. Ipak, 1913. godine sa porodicom dolazi u Kać i Novi Sad, gde u pravoslavnom hramu Nikolajevskoj crkvi krsti svoje sinove.
  Albert Ajnštajn je odlučio da prihvati posao u Berlinu, gde je otišao sam. Budući da je već bio u ljubavnoj vezi sa svojom budućom ženom Elizabetom, zapostavio je Milevu i svoju porodicu. Uz to je počeo da se prema njoj odnosi veoma okrutno, maltretirajući je mentalno, a prema nekim tvrdnjama, čak i fizički!
 
  Tužan kraj
  U Milevinom životu otpočeo je period tuge i depresije zbog rastanka sa mužem, ali i materijalne oskudice. Pogoršalo joj se i zdravlje, čak je tri godine bila vezana za krevet. Takođe, teško se nosila sa bolešću svog sina Eduarda. Mileva i Albert su se zvanično razveli 1919. godine. Tom prilikom dogovoreno je da novčani deo Nobelove nagrade koju je dobio Ajnštajn pripadne Milevi.
  Briga i napori oko lečenja teško bolesnog sina iznurili su je do krajnjih granica. A onda joj se dogodila nesreća: vraćajući se iz bolnice pala je i polomila nogu posle čega se mesecima oporavljala. Potom je doživela šlog i nekoliko moždanih udara.
  Umrla je u sedamdeset trećoj godini života, 4. avgusta 1948. godine.