Broj 53
Početna > Putovanja > NOVA GODINA ŠIROM SVETA

KAKO TO DRUGI RADE

NOVA GODINA ŠIROM SVETA

Nova godina je praznik veselja, najlepših želja i čestitki, druženja, bogatih trpeza i poklona ispod okićenih jelki. Saznajte kako se Nova godina dočekuje u dalekim krajevima planete

Proslava Nove godine je jedan od najstarijih običaja kod svih naroda. Neki tvrde da su prvi počeli da je slave Kinezi, a drugi da su to bili Rimljani ili Germani. Iako svi narodi proslavljaju ovaj praznik kao novi početak, ne slave ga svi istog dana. Jedni poštuju lunarno (prema kretanju Meseca), a drugi solarno (prema kretanju Sunca) računanje vremena. Narodi koji vreme određuju prema Mesecu imaju Novu godinu promenljivog datuma i ona se slavi na dan mladog Meseca u februaru. Lunarnu Novu godinu, više kao deo tradicije, obeležavaju u Kini, Japanu, Indiji, Vijetnamu i još nekim zemljama, pri čemu takođe proslavljaju i solarnu, prema gregorijanskom kalendaru.

  Naša praksa novogodišnje proslave nalaže ispraćanje stare i doček Nove godine 31. decembra tradicionalnim okupljanjima: porodičnim, organizovanim proslavama, svečanom odećom, ukrašavanjem prostora, odbrojavanjem, svečanim novogodišnjim programom, vatrometom... A kako to rade drugi narodi?

  Grčka
  Prvi januar je bitan datum za Grke, ne samo zbog novogodišnje fešte, već i zato što je to dan na koji je umro jedan od najvažnijih svetaca Grčke pravoslavne crkve, Sveti Vasilije. Verovanje kaže da ga je krasila dobrota i velikodušnost za siromašne. Predanje kaže da je sveti Vasilije dobio zadatak da prikupi porez od ljudi za vlast. Pred vlast je doneo nakit koji su ljudi priložili, na šta se vlastelin ražalostio i odlučio da ljudima vrati zlato. Vasiliju je pripao zadatak da sav nakit razdeli. Problem je bio u tome što on nije znao koji komad nakita kome pripada. Zato je ispekao veliku tortu u koju je stavio sav nakit. Na trgu je svakom čoveku dao po jedno parče. I, dogodilo se čudo, svako je u svom parčetu torte našao upravo komad nakita koji je pre nekog vremena priložio. Zato je u centru svake novogodišnje trpeze u Grčkoj upravo Vasilijeva torta čiji se parčići pažljivo redom posvećuju i daju prvo Vasiliju na nebu, a zatim redom svima u porodici.
 
  Kina i Japan
  Za Kineze je lunarna Nova godina praznik proleća, najveći narodni praznik uoči kojeg se čiste stanovi i kuće kao simbol odbacivanja svega starog, a na ulicama se organizuju proslave sa velikim papirnim zmajevima kao simbolima moći i uspeha. U Japanu se ovaj praznik slavi uz svečanu trpezu ispunjenu posebnim specijalitetima, a u ponoć se dolazak Nove godine oglašava sa 108 udaraca zvona sa budističkih hramova koji simbolizuju 108 mogućih čovekovih grehova.
 
  Kolumbija
  Ova tradicija je vezana kako za Kolumbiju tako i za većinu hispanoameričkih zemalja. U svakoj porodici se šije specijalna lutka koja ima zadatak da predstavlja staru godinu. Ona se puni parčićima stare odeće svakog člana porodice i papirićima na kojima je svaki član napisao šta je to čega bi voleo da se otarasi u novoj godini. Lutka se iznosi napolje, na trem kuće, i pali tačno u ponoć. Ostavlja se da gori sve dok se ne pretvori u pepeo jer je tek tada sa sigurnošću oterana nesreća.
 
  Evropa i Amerika
  U Španiji svako mesto ima svoju centralnu proslavu Nove godine, ali je najvažnija ona na La Puerta del Sol, velikom trgu u središtu Madrida. Nova godina na španskom jeziku kaže se nochevieja, u kojoj svi građani očekuju spektakularni vatromet u ponoć. Još od davnih vremena priređuju vatromete u čast dolaska Nove godine, uz pravljenje velike buke! Danci na novogodišnju noć vole da razbijaju tanjire na ulaznim vratima. U tu svrhu čuvaju se stari tanjiri tokom cele godine i u ponoć bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuju društveno bogatstvo, prijatelje. Većina stanovnika Londona dočekuje Novu godinu na trgovima i mostovima, kao i Rimljani i Parižani. Amerika Novu godinu smatra glavnim društvenim praznikom. Poslednjih 100 godina doček sa Tajms skvera u Njujorku prenosi se u celoj Americi.
 
  Hrana i novogodišnji običaji
  Stari Rimljani su za Novu godinu poklanjali orahe, urme, smokve i okrugle kolače. Italijani su pokušavali da privuku sreću jedući za Novu godinu sočivo koje simboliše novčiće. Mnogi Italijani jedu slatkiše za srećnu sledeću godinu. Neki jedu samo suvo grožđe, dok drugi prave kolače od badema u obliku zmije, sa objašnjenjem da kao što zmija odbacuje svoju staru kožu i ostavlja je iza sebe, ovaj kolač treba da simbolizuje ostavljanje prošlosti iza sebe na početku Nove godine. U Španiji nova sreća se priziva uz otkucaje sata stare godine i zrna grožđa. Uz svaki otkucaj treba pojesti jedno zrno i sledeća godina će biti srećna. Takođe je običaj pojesti čokoladu sa keksom, ili čokoladne kolačiće, u ranu zoru prvog jutra Nove godine koja će sa puno slasti završiti celonoćno slavlje.
  Valjušci su tradicionalna novogodišnja hrana u severnoj Kini, zato što izgledaju kao grumenje zlata i predstavljaju znake dobre sreće. U Vijetnamu Nova godina se slavi kasnije u januaru i tada se jede jedna vrsta šarana sa valjkastim telom jer se veruje da on na svojim leđima nosi božanstvo dobre sreće. U Americi je tradicionalno novogodišnje jelo lonac pirinča sa crnim graškom i svinjetinom, u koji se stavlja po jedan novčić, običaj koji su sa sobom doneli afrički robovi. Onaj ko pronađe novčić u tanjiru biće sigurno dobre sreće sledeće godine. Kod nas je slavljenje Nove godine započelo posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina 20. veka i ustalila se navika da se za novogodišnju večeru peče p