Broj 53
Početna > Intervju > ANA IVANOVIĆ

ANA IVANOVIĆ

Teniserska nada

Ana Ivanović je rođena 6. novembra 1987. godine u Beogradu. Kada je imala pet godina, videvši tenis na televiziji, tražila je od svojih roditelja da je upišu u školu tenisa. Kada je nešto kasnije od oca dobila prvi reket za rođendan, bila je sigurna da želi time da se bavi u životu. Njen idol je Monika Seleš.

Karijera
Prvi put šira javnost je čula za nju kada je stigla u juniorsko finale Vimbldona 2004. godine. Iste godine, inače njene prve sezone u profesionalnom tenisu, završila je među prvih 100 teniserki, ostvarivši tako najveći skok na rang-listi u 2004. godini (608 mesta). Na samom početku sledeće teniske sezone, kao 97. teniserka sveta, Ana je osvojila svoj prvi WTA turnir u Kanberi, u Australiji. Njen plasman na listi je nastavio da se poboljšava, uz pobede nad Svetlanom Kuznjecovom, koja je tada bila među 10 najboljih teniserki. Trenutno se nalazi na četvrtom mestu na zvaničnoj rang-listi najboljih teniserki na svetu. A njen cilj? „Moj cilj je da budem broj 1, i osvojim sve grend slemove. Verujem da u svemu tome mogu da uspem, ali se trudim da se ne opterećujem takvim mislima."


Slobodno vreme

Ana voli da gleda filmove u bioskopu ili kod kuće, da čita istorijske knjige i da sluša pop i r 'n' b muziku. Voli kupovinu i modu. Omiljena hrana joj je suši, a piće voda ili sveže ceđeni sok od pomorandže. Kao i većina sportista, i Ana je sujeverna, trudi se da joj loptica pre servisa lupi samo jednom i da ne hoda po linijama terena. Ponekad se za mečeve priprema tako što igra sudoku ili bekgemon u svlačionici. Sebe opisuje kao osobu jake volje, osećajnu, odlučnu i sa izuzetnim takmičarskim duhom. Najviše se divi svojoj porodici zbog podrške koju joj pružaju. Ana je 8. septembra 2007. postala nacionalni ambasador Unicefa u Srbiji, zajedno sa Aleksandrom Đorđevićem i Emirom Kusturicom.


Na pitanje kako bi opisala sebe, Ana kaže:

„Uh, teško pitanje! Očigledno, tenis mi je jedna od najvažnijih stvari u životu. Mogu i da kažem da je tenis moj život, ali to nije sve. Ono što mi je stvarno najvažnije je moja porodica. Po prirodi sam veoma pozitivna i volim sebe da okružim pozitivnim stvarima."