Broj 52
Početna > Lepi i zdravi > VITAMINI KOJI ŽIVOT ZNAČE

VITAMINI KOJI ŽIVOT ZNAČE

Ukoliko hranom ne unesete potrebnu količinu vitamina, stručnjaci savetuju vitamine u obliku tablete

Vitamini koji se nalaze u hrani izuzetno su važni za život i zdravlje. Kod trudnica i dojilja postoji posebna potreba za vitaminima. U našoj ishrani često se ne nalazi dovoljna količina vitamina i zato postoji potreba da se, u razgovoru sa lekarom, utvrdi način alternativnog unosa. Ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju ulogu.

Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju. Samo ime vitamin, dao je poljski naučnik Kazimjež Funk 1912. godine, koji je i stvorio sintetički vitamin.

PREPORUČENA DOZA
Materije koje unosimo u telo, a služe metabolizmu za pravilno funkcionisanje, dele se u tri osnovne grupe:
1. materije za sagorevanje i izgradnju (hranljive materije koje daju energiju i donose kalorije). To su belančevine, masti i ugljeni hidrati
2. materije neophodne za život (hranljive materije koje ne donose energiju: vitamini i minerali).
3. voda, bez koje metabolizam ne bi mogao da funkcioniše.
Vitamini, minerali i elementi su pokretači mnogih reakcija iz kojih naš organizam crpi životnu energiju. Postoje određene preporučene količine dnevnog unosa vitamina (na primer 75 mg C vitamina na dan = jedna velika pomorandža), koje su najniža granica potrebnih doza da bi se sprečile negativne pojave izazvane nedostatkom. Međutim, stvarna dnevna potrebna količina individualna je stvar, a ovo su neki faktori koji na to utiču:
- Metabolizam - količina vitamina uzetih iz hrane, zalihe u telu, potrošnja vitamina i njihovo izlučivanje zavise od pojedinca.
- Način života - ljudi koji su pod stresom, obavljaju teške fizičke poslove, puše ili piju imaju povećanu potrebu za vitaminima.
- Rizične grupe - trudnice, dojilje, mala deca, mladi u razvoju, starci i bolesnici imaju veću potrebu za vitaminima.
Ukoliko svakodnevnom ishranom ne unesete potrebnu količinu vitamina, to još nije razlog za paniku. Možete posegnuti i za sintetički dobijenim vitaminima, ali oni nikako ne bi smeli da budu jedini izvor vitamina tokom dana. Količina vitamina u određenoj namirnici obično se računa u sirovoj, neobrađenoj namirnici.
Uticaji svetla, kiseonika, toplote (termalna obrada hrane), seckanje i ljuštenje znatno smanjuju količinu vitamina u namirnici. U hrani se nalaze i protivnici vitamina, tzv. antivitamini. To su materije koje onemogućavaju hemijsko delovanje određenog vitamina ili blokiraju njegovo dejstvo kroz hranu.

VITAMINI IZ APOTEKE
Većina ljudi nije raspoložena ili nema vremena da usklađuje obroke s potrebnom količinom vitamina pa potežu za sintetičkim vitaminima. Zato se vitamini ubrajaju u 15 najprodavanijih lekova u apotekama, a tu nisu uračunate velike količine preparata koje se slobodno prodaju u prodavnicama zdrave hrane ili u klasičnim prodavnicama.
Postoje mnogi razlozi zbog kojih je prihvatljivo uzimanje nekog vitaminskog preparata - pripadanje nekoj od rizičnih grupa, nepravilna ishrana, bolest ili oporavak, uzimanje lekova... Ali, pri tome treba biti oprezan. Bilo bi dobro posavetovati se s lekarom koji preparat bi vam najbolje odgovarao. Danas postoje tablete, dražeje, šumeće tablete, sokovi, a osim monovitaminskih tu su i multivitaminski preparati i svi imaju različit sastav.

Pregled najznačajnijih vitamina

Vitamin A (beta-karoten)
Važan za: zaštitu kože, za kosu, oči, sluznicu, rast i razvoj jakih kosti i zuba.
Dobri izvori: zeleno i žuto povrće, mleko, maslac, sir, pavlaka, žumance.
Znaci nedostatka: ljuskasta, suva koža, noćna slepoća, smetnje u rastu, sklonost infekcijama.

Vitamin D
Važan za: izgradnju kostiju.
Dobri izvori: riba, meso, pečurke, jaja.
Znaci nedostatka: rahitis.

Vitamin E
Važan za: zaštitu ćelija od slobodnih radikala i oksidacije.
Dobri izvori: biljna ulja i mast, npr. ulje od pšeničnih klica i suncokretovih semenki, orasi, avokado, grašak.
Znaci nedostatka: slabost mišića, anemija, bolest živaca.

Vitamin K

Važan za: normalno zgrušavanje krvi i sprečavanje krvarenja.
Dobri izvori: zeleno povrće, džigerica, jaja, mleko, paradajz, spanać.
Znaci nedostatka: povećana sklonost krvarenju.

Vitamin C
Važan za: imunitet, stvaranje vezivnog tkiva i kostiju, rast, obnavljanje krvi, zaceljivanje rana.
Dobri izvori: limun, paprika, jagodičasto voće, pomorandža, ananas, kivi, paradajz, kupus.
Znaci nedostatka: osetljivost na infekcije, pad imuniteta.

Vitamin B1 (tiamin)
Važan za: živce, mišiće, metabolizam, srce, apetit, otpornost prema infekcijama.
Dobri izvori: integralni hleb, krompir, mahunarke, svinjsko meso, grašak, boranija, paradajz, agrumi.
Znaci nedostatka: smanjenje sposobnosti, nervoza, glavobolja, srčane smetnje, grčevi, kočenja.

Vitamin B2
Važan za: iskorišćavanje masti, belančevina i ugljenih hidrata, rast, vitalnost, apetit i varenje, nervni sistem.
Dobri izvori: mleko, sir, meso, žitarice, kvasac, riba, džigerica.
Znaci nedostatka: smetnje u rastu, ispucale usne i uglovi usana, smetnje u vidu.

Vitamin B6
Važan za: živce, metabolizam belančevina, stvaranje krvi.
Dobri izvori: riba, meso, proizvodi od integralnog brašna, krompir, soja.
Znaci nedostatka: mučnina, gubitak apetita, slabljenje mišića, anemija.

Vitamin B12
Važan za: izgradnju krvi, izgradnju ćelija, rast.
Dobri izvori: jetra, losos, goveđe meso, jaja, mleko, sveži sir.
Znaci nedostatka: anemija, umor, živčane smetnje.

Vitamin B3 (niacin)

Važan za: srce, živce, metabolizam.
Dobri izvori: hleb od integralnog brašna, grašak, meso, morska riba, jod