Broj 51
Početna > Lepi i zdravi > SMEHOTERAPIJA

SMEHOTERAPIJA

Pre 12 godina indijski lekar Madan Katarija došao je na ideju da osnuje Klub smeha. Ustanovio je sistem vežbi koje podstiču osmeh obuhvativši joga vežbe disanja, vežbe istezanja i tehnike kojima se stimuliše smeh. Iako „veštački" izazvan, pokazao se jednako delotvoran kao i onaj koji izazove dobra komedija ili vic. Zato, osmeh na lice!

U jednom engleskom medicinskom časopisu 1976. godine objavljen je članak Normana Kazna, novinara koji je bolovao od teškog oblika ankiloznog spondilitisa. Lekari su mu davali male šanse za izlečenje pa je Kazn uzeo sudbinu u svoje ruke. Napustio je bolnicu, iznajmio sobu u hotelu i počeo svakodnevno da gleda humorističke filmove. Vrlo brzo je otkrio da bi posle desetak minuta smeha mirno spavao dva sata. To je upražnjavao sve dok se nije potpuno oporavio. U svojoj knjizi „Anatomija jedne bolesti" napisao je da je, želeći da ozdravi, u život uneo pozitivne emocije kao što su ljubav, nada, vera, odlučnost i radost.
 
  Kako nas smeh leči?
  1. Prema nalazima dr Vilijama Fraja sa Univerziteta Stanford dva minuta smeha ima isti fizički efekat na naš organizam kao 10 minuta vežbanja na trenažeru koji imitira veslanje.
  2. Psihoneuroimunolozi su dokazali da negativna emocionalna stanja kao što su anksioznost, depresija ili strah slabe naš imuni sistem i smanjuju njegovu otpornost na infekcije. Prema nalazima prof. dr Li Berka sa Loma Linda Univerziteta u Kaliforniji, smeh podstiče stvaranje većeg broja prirodnih odbrambenih ćelija i nivo antitela. Istraživači su otkrili da se posle terapije smehom povećava broj antitela u sekretu koji luči sluzokoža nosa i respiratorni putevi za koje se veruje da štite organizam od nekih vrsta virusa, bakterija i drugih mikroorganizama. Dokazano je da smeh znatno podstiče čovekov imuni sistem čak i kod veoma ozbiljnih bolesti kao što su sida i rak.
  3. Smeh smanjuje nivo stresnih hormona epinefrina i kortizola.
  4. Proširuje krvne sudove i pomaže da se ekstremiteti i mišići bolje snabdeju krvlju.
  5. Dok se smejemo, udišemo više kiseonika.
  6. Smeh je oblik dinamičke meditacije, odnosno relaksacije. Za meditaciju je potrebno da se uloži napor kako bi se odvojili od sopstvenih misaonih procesa i osećanja, dok kad se smejemo, sva naša čula prirodno i bez napora uspostavljaju harmoniju.
  7. Posle 10-15 minuta smeha u jutarnjim časovima, ljudi se osećaju sveži tokom celog dana.
  8. Smeh je pomogao mnogim ljudima da prestanu da koriste sredstava za smirenje, da počnu bolje da spavaju i postanu vedriji.
  9. Eksperimentalno je dokazano da se posle desetominutne seanse smeha krvni pritisak smanjuje za 10-20 milimetara.
  10. Smeh poboljšava cirkulaciju krvi i snabdevanje kiseonikom srčanog mišića, što sve smanjuje šanse da se formira tromb.
  11. Endorfin koji se luči usled smeha može da smanji bol kod ljudi koji pate od artritisa, spondiloze ili mišićnih grčeva, a žene koje su patile od glavobolja i migrena osetile su olakšanje.
  12. Smeh je jedna od najboljih vežbi za sve one koji boluju od astme i bronhitisa jer poboljšava kapacitet pluća i nivo kiseonika u krvi. Lekari preporučuju grudnu fizioterapiju da bi se izbacio mukos (sekret) iz respiratornog sistema.
  NAPOMENA: Terapija smehom može da stvori nelagodnost kod ozbiljnog bronhospazma. Vrlo je mali broj slučajeva pogoršanja stanja u slučaju kada se praktikuju bilo kakve vežbe, odnosno da vežbe prouzrokuju astmu. Takve osobe treba da konsultuju svog lekara pre nego što se odluče za smeh terapiju.
  Jedan od najčešćih uzroka za ozbiljne napade astme je infekcija. Terapija smehom povećava nivo antitela u mukosu respiratornih puteva i na taj način smanjuje učestalost infekcija respiratornih organa. On takođe pospešuje izbacivanje mukosa iz bronhijalnih puteva.
  13. Smeh jača mišiće lica, a poboljšana cirkulacija hrani kožu lica. Ljudi koji se smeju izgledaju veselije i atraktivnije. Kontrakcijom suznih žlezdi tokom smejanja, pojačano se vlaže oči što im daje sjaj.
  14. Smehom se jačaju abdominalni mišići i mišići grudnog koša.
  15. Oni koji se stalno smeju postaju otvoreniji prema drugima i pokazuju veću brigu za druge osobe, povećava im se samopouzdanje. Ljudi koji su imali tremu od javnog nastupa, terapijom smeha postajali bi dobri govornici.
  16. Smeh pruža najbolju masažu unutrašnjim organima i pomaže crevima da bolje rade.
 
  Smeh kroz istoriju
  U drevnim vremenima u Indiji su postojali mudraci koji su putovali zemljom i umesto uobičajenog propovedanja oni su se samo smejali. Gledajući i slušajući ih kako se smeju i drugima bi se usne razvlačile u osmeh. U staroj Grčkoj bolnice su građene blizu pozorišta da bi se pacijenti brže oporavili slušanjem veselih povika publike, a u 13. veku neki hirurzi su koristili humor da bi pacijentu skrenuli pažnju od bola. U 16 veku puritanci su zabranili smejanje, čak i osmeh, a sankcije su bile tako rigorozne da je jedan čovek proveo nekoliko dana u zatvoru jer se smejao baptizmu. Nešto kasnije Martin Luter je „humor terapiju" koristio u lečenju depresivnih osoba savetujući im da se okruže prijateljima koji će ih zasmejavati. Oni koji su preživeli koncentracioni logor kažu da su im molitva i humor bili najbolja odbrana od svih iskušenja kojima su bili izloženi.