Broj 50
Početna > Zanimljivosti > STRES SE UBLAŽAVA U MOZGU

STRES SE UBLAŽAVA U MOZGU

Američki naučnici su pronašli objašnjenje zašto neki ljudi mogu da očuvaju spokojstvo, a drugi uz sav napor to ne uspevaju

Doktor Vajšnava Krišnan i njegove kolege sa Teksaskog univerziteta otkrili su kako mozak može da izađe na kraj sa hroničnim stresom. Psihijatri su dugo pokušavali da objasne zašto su neki ljudi podložniji stresovima i posttraumatskim psihičkim rastrojstvima pa su zato izučavali procese koji se dešavaju u mozgu.
 
  Naučni eksperimenti
  Sproveli su eksperiment sa miševima koje su redovno podvrgavali stresu. Genetski slične miševe su stavili u kavez sa krupnim, agresivnim mišem. Posmatrali su njihovo ponašanje mesec dana. Neke miševe je veoma uplašio krupni glodar, dok su se drugi upustili u borbu sa njim. Posle okršaja, oni borbeniji su ubrzo nastavili da žive kao i pre i da normalno opšte među sobom. Posle tog eksperimenta naučnici su proučavali centar zadovoljstva u mozgu miševa i jezgro koje se sa njim graniči. Te zone i oblast kore velikog mozga deo su sistema koji igra osnovnu ulogu u širenju i obradi nervnih impulsa koji izazivaju prijatna osećanja i njihovo pamćenje. Tu su smešteni stimulansi zadovoljstva za hranu, vodu i seks. Posmatranjem tih centara pokazalo se da je kod ranjivijih miševa povećan nivo neurotrofskog faktora velikog mozga (BDNF), što nije bio slučaj sa glodarima otpornim na stres.
 
  Podložnost stresu
  Doktor Krišnan ovom otkriću pridaje posebnu pažnju jer je otkrio da ljudi skloniji depresiji imaju BDNF u tkivima tog centra. Na taj način ispostavlja se da je za podložnost stresu odgovoran BDNF, što znači da bi se snižavanjem njegovog nivoa u mozgu mogla izbeći depresija. Ovaj naučnik smatra i da bi razrada ovog eksperimenta mogla da pomogne čoveku da postane otporniji na stres.
 
  Razlozi da „usporite"
  Posle istraživanja u kojem su kao dobrovoljci učestvovali studenti, Univerzitet u Ohaju objavio je studiju koja opisuje nove načine kako stres deluje na zdravlje:
  - ozlede i kožne promene nastale pre i u vreme ispitnog razdoblja zaceljuju u proseku 40 odsto sporije nego one nastale tokom letnjeg odmora
  - osim što umanjuje otpornost organizma, čini se da stres umanjuje i delotvornost vakcine (na primer protiv gripa)
  - pacijenti koji su pod stresom zbog predstojeće operacije sporije će se oporavljati od onih koji su bili smireniji i opušteniji