Broj 50
Početna > Intervju > SRPSKI VITEZ - LJUBAVNIK

PROF. DR JOVO TOŠEVSKI

SRPSKI VITEZ - LJUBAVNIK

Napisao je desetak knjiga u kojima objašnjava zašto žena žmuri dok se ljubi, što su dame površne i da li je lakše voditi ljubav nego hodati

Posle dela Laki muškarci 1 i 2, Planeta žena, profesor Jovo Toševski ispisao je još jedno, podjednako intrigantnog naziva - Ja sam glavna, a ti?

  Što ste dali ovakav naziv?
  Da bi žene pomislile da su glavne. Žena bi volela da baš ona bude glavna dok bi druge bile sporedne. To šta sve žena čini da bi bila glavna, u stvari je greška kojom se ne postiže cilj. Žena može biti trajno glavna, ali kroz svoju ulogu koju joj je priroda dodelila. Tako je, na primer, samopuzdanje ženi najvažnija stvar na svetu, ali je privremeno. Ono mora stalno da se iznova pravi, traje par sati ili par dana dok joj ga druga konkurentkinja ne sruši, onda njoj neka druga i tako u nedogled...


  Pa kako žena stiče „trajno" samopouzdanje?

  Samopouzdana može biti samo ona žena koja istinski shvati da samopouzdanje dolazi od ženskih mogućnosti koje su prirodno i genetski prisutne kod svake žene. Ako shvati da njeno pouzdanje dolazi iz kolektivnog izvorišta, ona će jednostavno uvek biti samopouzdana. To nije baš lako zbog niza neurogenih i hormonskih promenljivih veličina, ali je to jedini način da ga trajno stekne.

  Ako smo na Planeti žena, šta onda preostaje muškarcima da učine?
  Šta je lepše i bolje za muškarce nego da budu na planeti žena! A šta im preostaje na planeti žena? Pa, preostaje im mnogo žena!


  Kada muškarci u ljubavi počinju da manipulišu?

  Iako ne bi trebalo, muškarci to čine kad god im se pruži prilika, ali je zato ženska manipulacija višeg ranga od muške. Osim toga, muškarac ne treba da manipuliše ženom jer njegovo glavno oružje treba da bude muškost. Osnovna odlika muškosti je da ne trpi kompromis. Muškost funkcioniše na principu sad i odmah, bez odlaganja, uz odlučnost, ali i uz obavezni zaštitnički stav. Muškost je odlika koja ne poznaje mirovanje, ona mora da bude u stalnom pokretu. Muškarac može da spava ili da prilegne, ali njegova muškost - ne.

  Da li je među Srbima više mačo muškaraca ili švalera?
  Srbima nisu potrebne titule ili epiteti. Mačo ili švaler ili mačo-švaler, svejedno je. Mi nemamo svoju reč za Srbina ljubavnika. Mačo je španski pojam, a švaler dolazi od francuske reči ševalije, što znači vitez. Ko bi rekao da je švaler vitez, jer u našem jeziku ta reč ne budi tako uzvišenu asocijaciju na viteza. Često figurira i reč ženskaroš. Da bi bilo kako treba, ako baš hoćete, neka bude vitez - ljubavnik. Njih je najviše među Srbima.

  Koje mesto zauzima prevara?
  Sa prevarom je interesantna stvar. Ono što mi ljudi nazivamo prevarom ne postoji u prirodi, zbog toga što, sa jedne strane, nije unapred određeno ko će sa kim da se pari, a sa druge, po strogim pravilima opstanka ženke se sparuju sa mužjacima koji su vitalni i jaki i čiji će geni biti garancija za kvalitetno potomstvo. Tu mužjaci ne biraju ženke već idu redom, gde god mogu da prođu. Ženke pak biraju mužjake najčešće po snazi i dominaciji koju imaju nad ostalim mužjacima. Kod životinja je zato sve vrlo efikasno. Ženka bez ikakvih emocija bira mužjaka koji joj ne dozvoljava da mu ona tek tako odšeta. Kod ljudi je emocionalni mozak vrlo razvijen tako da su emocije vođe svih događaja među polovima. Priroda je namerno tako postavila da muškarac i žena nikada ne mogu do kraja da se razumeju. To znači da priroda namerno „favorizuje" nerazumevanje među polovima, jer iz toga izvlači pokretačku snagu za sve aktivnosti u našoj vrsti. U suprotnom, kada bi se žena i muškarac potpuno razumeli, prestali bi da se razmnožavaju.

  Ispade da je u ljubavi tenzija podsticaj?
  Priroda poručuje da je korisnije nerazumevanje nego sterilna harmonija u čiju čast je napisano toliko pesama i romana. Ali, navedite mi bilo kog čitaoca koji je iz pesama naučio nešto o ženama! Ljubavne pesme služe kao slaba, premda lepa, uteha i muškarcima i ženama. One ih odvlače u prijatno neznanje, a problemi ostaju nerešeni. „Prevara" je inače česta pojava i po ozbiljnim istraživanjima samo trećina muškaraca misli da su očevi svoje dece dok biološki to u stvari nisu. Niko tu nije kriv. Ni muškarci ni žene ne bi trebalo da osećaju krivicu jer ona ne postoji u prirodi, već samo u svesnim delovima našeg velikog mozga. Takođe, krivica je potreban mehanizam koji će dodatno zakomplikovati međupolne odnose. Stvar je jednostavna. Prirodi nije važno ko je otac. Važno je da se rodi dete. Naravno da nam je važno čije je dete, iako prirodi nije, ali i to je ona učinila. Pa, ako baš hoćete da tražite krivca, onda krivite nju, da vas vidim.

  Kažete da je ženska slabost to što ona zna šta radi, ali ne zna šta hoće. Kako to mislite?
  To što žena zna šta radi, a ne zna šta hoće je nešto najlepše kod nje. Ostaje samo da vi znate šta hoćete, pa da ona druga već zna šta će da radi. I ceo sistem je stavljen u funkciju!

  Da li ima takvih i među muškarcima?
  Kod muškaraca je najčešće obratno. Oni znaju šta hoće, ali ne znaju kako će.
  Tvrdite da žene pomoću mode demonstriraju moć. Šta je onda sa muškarcima koji prate modu?
  Odeće, odežde, oblačenje i moda su ženski prioriteti. Ako se izuzmu promene stila i vrste odeće zbog klimatskih faktora, naša potreba da regulišemo telesnu toplotu, onda ostaje važna činjenica - sve što se može obući može se i svući. Oni muškarci koji prate modu na „prvi mig" u stvari žele da impresioniraju žene svojom različitošću od drugih muškaraca koji, s pravom, modu menjaju kasnije i sporije. Ovi drugi imaju pametnija posla, a to je da se bave ženama, a ne odećom. Za muškarca je bolje prvo žene pa onda moda nego obrnuto. Žene vole moderno odevene muškarce, ali im se baš ne dopada da oni u tome prednjače. Za žene je moda njihov poligon.

  Doktorirali ste na razlikama ženskog i muškog mozga. Reklo bi se da za vas u oblasti muško-ženskih odnosa nema tajni. Da li je tako?
  Poznavanje muško-ženskih odnosa svodi se na poznavanje emocionalnih, saznajnih i memoričkih sistema mozga i ja se time bavim. Nauka danas zna mnogo više nego ranije. Mislim da je taj deo neuronauke najzanimljiviji i najmanje poznat, a u praksi neophodan za svakodnevni život. Zamislite kakav je to paradoks. Znate šta se dešava sa dalekim galaksijama u svemiru, a ne znate kako i šta misli vaša partnerka. Tu stvari moraju da se unaprede. Bilo bi dobro i za ženu i za muškarca, a i bilo bi više dece.

  Kada se sve sumira, da li su jači pol muškarci ili žene?
  Stalno se priča jači pol - slabiji pol. Pridevi su pogrešno izabrani. Nema jačih i slabijih jer su žena i muškarac zbog razlika u svom mozgu specijalizovani za različite veštine. Žena je nosilac bazičnih odlika i principa ljudske vrste dok je muškarac vodeći i nezamenljiv u realizaciji  tih principa. Ne upuštajući se u intelektualne sklonosti i sposobnosti, u kojima se polovi takođe razlikuju, sve te razlike su rezultat pozitivne selekcije. Ono što muškarac mora da ima razvijenije jeste njegova zaštitnička uloga žene i dece. Žene se često zaljubljuju baš u te zaštitničke crte muškarca. Ako on ne zna šta da radi sa zaljubljenom ženom, priroda će mu je neprimetno i elegantno oduzeti i dati drugom muškarcu!