Broj 5
Početna > Putovanja > ZEMLJA ZADOVOLJNIH

Švajcarska

ZEMLJA ZADOVOLJNIH

Švajcarska, to su satovi. Tačni i precizni. Švajcarska, to su sirevi. Sa rupama i bez njih. Čokolade. Najfinije. Švajcarska krije mnoge tajne. Na primer, bankarske. Švajcarci od plastičnih flaša štrikaju džempere. Đubre bacaju u sedam kanti i veoma su štedljivi. Od njih možete naučiti kako bogati postaju još bogatiji. U Švajcarskoj nema gladnih. Švajcarci stalno rade. U Švajcarskoj ne postoji reč lumpovati! Ipak, mnogi tvrde da je Švajcarska zemlja zadovoljnih. Švajcarska - to je nešto posebno!

Cirih liči na bombonjeru s onim najdivnijim čokoladnim bombonama. Do hotela se dolazi autobusom, koji se pokreće gasom koji se pravi isključivo od otpadaka iz hotela. Krivudavi putići bude sećanja na bajku o Hajdi, koja je u Švajcarsku došla na oporavak. Zelene livade i krave simbol su ove zemlje. Teško je objasniti Švajcarsku i Švajcarce.
  Postavlja se filozofsko pitanje šta je bolje u životu - imati sve i stalno raditi kao Švajcarci, ili
  kao mi, koji nemamo ništa, osim vremena koje provodimo po kafićima? Poređenja, naravno, nikako nisu dobra, ali smo došli do zaključka da je bogatstvo relativna stvar! Podaci govore da je broj samoubistava u ovoj maloj prebogatoj zemlji zabrinjavajuće veliki.
 
  GENIJALNO IZ PODRUMA
  Od davnina je poznato da su Švajcarci veliki pronalazači. To je zbog planina, tvrde mnogi. Ljudi su putovali i pravili te puteve, bušili planine da bi gradili tunele. Možda je razlog to što nemaju nikakva prirodna bogatstava, kažu oni koji dobro poznaju ovu zemlju. Nemaju rude, nemaju gas. Takođe, nemaju more i luke, da bi se bavili trgovinom. Švajcarci su pronašli i osmislili sada već čuveni džepni nožić. I bankarsku tajnu, koja im je donela neverovatno bogatstvo, kao i neutralnost u ratovima. Pronašli su raster mikroskop, rupe u siru i specijalni nož za ljuštenje krompira i povrća, bez kojeg mlade domaćice ne bi opstale. Takođe, prvi kompjuterski miš koji je napravljen u Evropi dolazi iz Švajcarske. Na početku se zvao "swiss mouse" (švajcarski miš). Švajcarski informatičar je krajem šezdesetih godina smislio kompjuterski jezik "paskal", koji je postao jedan od najviše upotrebljavanih kompjuterskih jezika. LSD, kasnije droga hipi generacije, nastala je u laboratorijama bazelskog hemičara Alberta Hofmana. Godine 1994, Gabriel Strebel je pronašao mašinu koja sortira šrafove.
 
  BOGATI JOŠ BOGATIJI
  Švajcarska je, po površini koju zauzima, mala zemlja, veoma čista, i u svakom pogledu posebna. Sve ima svoje mesto i svoj red i plan, samo sa ciljem da se postigne veliki uspeh. Dok je svetska satna industrija padala u očajanje i borila se za opstanak, mala kompanija zapadno od Ciriha smišljala je preuzimanje tržišta i lansiranje tada još nepoznatog "swatch-a". Unošenjem malih robota i skoro svakodnevnim menjanjem dizajna, ova kompanija je uspela da zaspe tržište satovima, jeftinim i veoma modernim. Uspela je da stvori imidž posebnog sata, napravljenog od plastike, a svojim savršenim dizajnom prilagođenog imidžu onoga ko ga nosi. "Swatch-manija" je postala toliko velika da se po svetskim metropolama osnivaju klubovi i satovi se preprodaju za velike pare. Jedan od glavnih menadžera, Nikolas Hajek je uspeo ono u šta su mnogi sumnjali. Uveo je revoluciju u proizvodnju satova i povratio satnoj industriji hiljade novih radnih mesta. Sebi je doneo prilično bogatstvo i reputaciju, a Švajcarskoj vodeće mesto u industriji satova.
  "Zrno po zrno pogača" stara je poslovica koja odgovara mentalitetu Švajcaraca. To je veoma radan i štedljiv narod. Postoje udruženja koja ne kupuju vina iz Australije ili dalekih zemalja, zato što je put dugačak, što troši mnogo goriva, koje uništava našu planetu. Švajcarci odmor provode uglavnom u svojoj zemlji, jer im je novac jako važan i ne žele da ga troše van svojih granica. Ako mislite da će ulje iz tiganja u kome se pržilo meso da se nađe u kanalizaciji, onda se grdno varate! Ne ovde, u ovoj bogatoj i prebogatoj zemlji! U skoro svakom domaćinstvu, ispod sudopere, gde se kuhinjsko đubre privremeno odlaže, nalaze se litarske plastične flaše. Te flaše se polako pune ostacima ulja i raznih soseva koje ga sadrže. Jedan razlog za to je ekološke prirode. Samo jedna kap ulja koja bi dospela do podzemnih voda zagadila bi 1.000 litara čiste vode. Drugi razlog je reciklaža. Iskorišćeno jestivo ulje se reciklira i od njega se pravi mast za podmazivanje traktora i drugih mašina. U Švajcarskoj postoji sedam vrsta kanti za đubre. Baciti đubre je prava misterija za nekoga ko je tek stigao u ovu zemlju. Počevši od ulja iz domaćinstva, pa do lekova, lima, aluminijuma, ulja iz automobila, svaka vrsta đubreta odlaže se u posebne kontejnere. Reciklaža stakla i papira je obavezna. Švajcarci su pronašli način da od plastičnih flaša proizvedu tkanine, koje se veoma dobro prodaju i od kojih se prave džemperi, a ostatak se ponovo upotrebljava u industriji.
   
  ČAROBNI BREG
  Ima planinskih vrhova koji su viši od čuvenog Materhorna (4.478m), ali nijedan nije poznatiji od njega. To je mondensko mesto s tradicijom, puno hotela za turiste sa dubokim džepovima. Najviše je Japanaca, koji u redovima čekaju da se malim krivudavim šinama "Rothorn-bahn-a", jednom od prvih električnih zupčanih železnica, popnu do 3.100 m nadmorske visine, i onda da se s dvogledima i fotoaparatima dive Čarobnom bregu. Oni hrabriji se pred zalazak sunca sa Findeln glečera spuštaju paraglajderima, uživajući u tišini i fantastičnom pogledu.
  Interesantna je činjenica da se između Ženeve i Ciriha kreće trećina celokupnog svetskog novca. Kvadratni metar zemlje, koja se, inače, ne može kupiti, procenjen je na 100.000 evra. Ulica počinje od Bahnhofa (Železničke stanice) i završava se na Ciriškom jezeru, nekih 500 metara dalje. Na svakom koraku su banke. Počevši od Nacionalne banke Švajcarske, koja se nalazi odmah do jezera, pa do manje poznatih, ali ne i manje bogatijih banaka.