Broj 5
Početna > Poznati > IGRE BEZ GRANICA - Džon Galijano

Džon Galijano

IGRE BEZ GRANICA - Džon Galijano

Moj posao je da rušim granice u kreiranju.
 U svetu mode svi se trude da budu drugačiji, prepoznatljivi po svojoj lucidnosti i slobodi u stvaranju neponovljivih kolekcija.
 Godine 1960. u Gibraltaru, maloj britanskoj koloniji, rođen je Huan Karlos Antonio. Odrastao je u radničkoj klasi, okružen fabrikama, smradom ribljih pijaca, bukom...
 Na prvi pogled nimalo bajkovito detinjstvo, još manje inspirativno okruženje. Međutim, boje Mediterana, religiozne ceremonije, latinska kultura, španske marame obavijene oko zanosnih igračica flamenka, probudili su strast iz koje će se roditi jedno od najvećih imena visoke mode – Huan, odnosno Džon Galijano, čovek za koga danas bitku biju tri velike zemlje (Britanija, čije poreklo nosi, Španija, koja je u njemu probudila ljubav prema modi, i Francuska, u kojoj je nasledio čuvenog Kristijana Diora).
Najjači uticaj na izbor moje karijere imale su moja majka i baka, njihova ljubav prema životu i poseban osećaj pri biranju odeće. Kasnije, kad sam počeo da studiram na San Martinu, glavni izvor inspiracije bili su sjajni učitelji i pozorište. Tada sam od jednog profesora naučio najvažniju lekciju u životu. Rekao mi je: Džone, moraš da naučiš da živiš sa sopstvenim kritikama! Kad sam u tome uspeo, mogao sam da radim šta hoću.
 Počeo je da ruši granice u kreiranju. Smelo isečena tkanina, veliki dekoltei, otvori na neočekivanim mestima, haotičnost, konfuzija boja, oblika, materijala, istaknuti struk, bokovi i grudi – glavni su elementi po kojima se prepoznaje njegov stil. Dior je bio pojam za kroj i ženstvenost dizajna. Galijano, takođe, svuda oko sebe pronalazi romantiku i tka je u svoje modele. Njegove upadljive haljine rado se nose na dodeli Oskara ili u Kanu. Madona, Kejt Mos i Nikol Kidman  Galijanove su verne i redovne mušterije.
A najvažniji začin za uspeh u poslu upravo je ljubav prema tome što radi.
 Uvek sam gledao na posao kao na pozitivan izazov. Volim sam akt kreiranja, čak i kad sam u najmračnijim trenucima, to je jedino što može da me izvuče.
 Ne događa se često da se čovek može baš onim poslom koji ga ispunjava i da od toga pristojno živi, a još ređe se dogodi da za to dobije i priznanje. Međutim, sa Galijanom nije takav slučaj. Dobijao je priznanja u više navrata. Najpre je 1983. godine proglašen za najboljeg studenta u klasi na San Martins koledžu za umetnost i dizajn, te ga je ta titula najboljeg odvela do kuće Dior, čiji je danas najvažniji dizajner. Više puta je proglašen za kreatora godine Velike Britanije (1987, 1994. i 1995), a 1997. podelio je nagradu sa Aleksandrom Mek Kvinom, svojim naslednikom u kući Živanši. Vrhunac je bio kad mu je engleska kraljica na prijemu u Bakingemskoj palati, održanom u njegovu čast, uručila CBE (Commander of the British Empire) nagradu, to jest proglasila ga za komandanta britanske imperije zbog njegovih zasluga u svetskoj modi.  
 Moj cilj je da život proživim što ispunjenije, svaki minut kao poslednji, te da na kraju znam kako je vredelo sve što sam uradio.
 Nekoliko nedelja pre prikazivanja kolekcije Jesen-zima 2002. Galijano je primio pismo sa crtežima desetogodišnjeg dečaka. Dogodilo se da  je dečak na televiziji video Diorovu reviju koja ga je toliko očarala da nije hteo da ide na spavanje i ostajao budan sve do dva ujutru, crtajući odeću po ugledu na reviju. Njegova majka, koja je najpre bila ljuta, kasnije, i sama dirnuta dečakovim entuzijazmom, odlučila je da pošalje crteže na adresu te modne kuće.
 Crteži su bili divni, potpuno su me dirnuli. Jedan takav gest učini da čovek shvati kako je sve vredelo.

Autor: Dragana Barjaktarević