Broj 5
Početna > Zanimljivosti > ČAROBNI NAPITAK

Kafa

ČAROBNI NAPITAK

U poslednjih hiljadu godina, kafa je postala neizbežan deo života ljudi u celom svetu. Početak dana nezamisliv je bez barem jedne šoljice kafe, a odlasci "na kaficu" odavno su prerasli puko uživanje u crnoj tečnosti već su postali okosnica našega društvenog života.

Na put po svetu kafa je u obliku napitka krenula iz Arabije, a danas je možemo pronaći u neizmenjenom obliku gotovo u svakom kutku naše planete. Ne možemo poreći njen uticaj na dnevni ritam modernog čoveka.
  Kafa je niska biljka iz roda coffea. Stabljika kafe je visoka dva do pet metara i ima tvrde listove. Cvetovi su beli, a plodovi su koštunice sa dve semenke. Boja zrna varira od zelene do smeđe. Zrna se prže i melju. Glavni sastojak semenki je prirodna materija zvana kofein.
 
  Vrste kafe
 
  Postoje dve glavne vrste kafe. Arabika je tradicionalna kafa, dok robusta ima veću količinu kofeina u semenkama i može se uzgajati u klimatskim područjima gde arabika ne uspeva. Pošto robusta ima gorko-kiseli ukus, kafa se obično ne pravi samo od nje već se meša s određenom količinom arabike.
 
  Istorijat kafe
 
  Samo poreklo imena kafa vezano je za prostor Etiopije i Arapskog poluostrva. Prema jednoj verziji, ime je izvedeno od imena etiopske provincije Kafa, dok su neki skloniji tezi prema kojoj današnji naziv dolazi od arapske reči ghahweh, što znači vino. Naime, vrlo rano je otkriveno da plodovi kafe mogu da  fermentiraju, pa se upravo na taj način kafa u početku i pravila. Kad je kafa stigla u Evropu, nazivana je "arapskim vinom".
  S Afričkih prostora kafa je najkasnije do 9. veka prešla Crveno more i odomaćila se u Arabiji. Iz Arabije potiče napitak koji mi danas nazivamo kafom. Negde oko 1000. godine počeo je da se pravi napitak od sušenih i isprženih semenki kafe, koji je ubrzo postao prihvaćen u čitavoj Arabiji. Središte trgovine kafom postao je grad Moka u Jemenu, prema kom je ime dobila jedna od najpopularnijih vrsta kafe. Arapi su brižno čuvali tajnu pravljenja kafe, a za svaki pokušaj krijumčarenja biljke bila je predviđena smrtna kazna. Prodor kafe prema Evropi počeo je s osmanskim osvajanjima. U Turskom carstvu se u 16. veku razvio običaj svakodnevnog ispijanja kafe. Navika je uzela tolikog maha da su državne vlasti bile prisiljene da uvedu zabranu konzumiranja kafe, jer su smatrale da to oduzima previše vremena sultanovim podanicima. Uprkos zabrani, polovinom 16. veka otvorene su u Istanbulu prve kafane.
  U Evropi se kafa najpre pojavila na jugu kontinenta. Već 1570. godine mletački trgovci je dovoze u Veneciju zajedno s duvanom. Polovinom 17. veka otvorena je u Veneciji prva kafana, a uskoro su njen primer sledili Milano, Torino, Đenova. Pošto je kafa dolazila iz muslimanskih zemalja, konzervativniji italijanski vernici tražili su od pape da je zabrani jer su je smatrali "pićem nevernika". Papa Klement VIII je zahtevao da, pre zabrane, isproba novi napitak. Nakon što je probao kafu, oduševljen njenom aromom, odustao je od zabrane.
  Turski pohod na Beč krajem 17. veka omogućio je i Srednjoj Evropi da se upozna s kafom. Nakon završetka bitke, u turskim šatorima su pronađene vreće s kafom, pa je već 1683. otvorena prva kafana u Beču. Na zapad kontinenta kafa je stigla posredstvom holandskih trgovaca.
  Evropska potražnja za kafom toliko je narasla da je postalo neophodno proširiti područje njenog uzgoja. Kafa je već bila popularna u Evropi, i to uglavnom među aristokratijom, jer je zbog malih količina njena cena bila jako visoka. Jedan od velikih obožavatelja novog napitka bio je i francuski kralj Luj XIV. Nameravao je da započne uzgajanje kafe u Francuskoj. Ubrzo je shvatio da biljke ne podnose niske temperature i mraz, pa je za potrebe uzgoja izgradio prve staklenike na svetu. Kako proizvodnja u staklenicima nije bila dovoljna da zadovolji rastuće potrebe, Luj XIV je zapovedio svom podaniku De Kliju da uzme nekoliko biljaka i brodom ih prebaci do francuskih poseda u Karibima. De Kliju je stigao na Martinik, na kojem je ubrzo proučavao uzgajanje kafe, pa je polovinom 18. veka na ostrvu raslo više od 15 miliona grmova ove biljke. Nedugo nakon što je stigla na Martinik, kafa je stigla i u Latinsku Ameriku. Na visoravnima ovog kontinenta kafa je naišla na podneblje slično onom u njenoj pradomovini - Istočnoj Africi. Iz tog će razloga uzgoj kafe upravo na prostoru Latinske Amerike doživeti svoj najveći uzlet.
  Poslednji kontinent koji je usvojio uzgoj kafe bila je Afrika, kontinent s kog je ova biljka i krenula na pohod po svetu. Krajem 19. veka prve plantaže kafe zasađene su u Tanzaniji i Keniji. Iz središnje Afrike uzgoj kafe se proširio ubrzo na Zapadnu Afriku, Angolu i Madagaskar, a prokrijumčarena je i u Indokinu, posebno u Vijetnam. Tako je kafa postala prva poljoprivredna kultura koja se uzgajala u celom svetu.
 
  Unosan biznis
 
  Danas je kafa sa svim svojim varijacijama osvojila čitav svet. Pije se turska, espreso, makijato, kafe late, kafa s ukusom vanile, cimeta ili bundeve... Koliko su ljudi postali zavisni od ovog čarobnog napitka, govori i činjenica da lanci američke kafeterije "Starbaks" imaju godišnji obrt s ogromnim brojem nula i u poziciji su da diktiraju cenu kafe na plantažama. Takođe, kao primer kompanije koja zarađuje milione je "Kafe ripablik", koji je od malog kafea postao najjači brend za kafu u Engleskoj. Odskora i kod nas postoje kafeterije, a i po nekim kafićima možete dobiti kafu za poneti, ako ste u žurbi. Ako imate vremena, onda opušteno pijuckajte kafu s prijateljima i uživajte.
 
 Autor: Suzana Stanarević