Broj 49
Početna > Intervju > SAN I JAVA

Momo Kapor

SAN I JAVA

Slikar i pisac, Momo Kapor je čovek koji pleni šarmom i zaraznim osmehom. U prijatnom razgovoru on otkriva čega se rado seća, a od čega mu je muka, ali i da se još uvek nada da će jednoga dana biti visok i plav. Kapor zbog vas sanja otvorenih očiju

Putovanja
  Dosta mi je putovanja. Znam svaku sliku u svakom muzeju u svetu, svaku cipelu, svaku vindjaknu i svakog bartendera... Umoran sam od svega toga, a naročito od čekanja prtljaga na aerodromskoj traci. Ali, putovanja su potrebna da bih se zaželeo Beograda i bolje video iz daljine sve njegove vrednosti. Zasad ne želim da putujem nigde, najdalje mesto na koje stižem je Ada Ciganlija.
 
  Ljubav
  Umoran sam i od ljubavi, ali je se rado sećam. Ponekad mi kroz glavu prolete sve moje stare ljubavi. Zanimljivo, mada su prošle godine, one su još uvek mlade i lepe i još uvek me ne primećuju. Ljubav je opaka bolest!
 
  Prijateljstvo
  Mogu da se pohvalim da imam prijatelje koji me znaju još iz vremena kada sam imao sjaj u očima i tamnu, a ne sedu kosu. Čuvam ta prijateljstva kao najdragoceniju stvar na svetu i trpim njihove, ponekad hirove, ponekad mala izdajstva, znajući da ni ja nisam savršen i da je teško i sa mnom.
 
  Novac
  Novac mi nikada nije ništa značio. Živim potpuno izvan njega i kad ga nemam, moj život se ne razlikuje mnogo od vremena kada sam ga imao. Na nekoliko mesta u gradu mogu da pijem na kredu, a česta putovanja u inostranstvo uvek finansira neko drugi; bogati prijatelji ili redakcije listova. Što se tiče garderobe, neću iznositi ni ovo što imam, a stare stvari ponovo ulaze u modu.
 
  Hrana
  Ne obraćam mnogo pažnje na to što jedem, više na ono što pijem. Uglavnom volim svakodnevna, obična jela, ona koja je nekada kuvala moja baka. Na prvom mestu je pasulj sa suvim rebrima, gulaš, pileći paprikaš, kupus i, naravno, jagnjetina na sve moguće načine.
 
  Slikarstvo
  Ja sam akademski slikar i naivni pisac jer za pisca nisam učio. Za slikarstvo je potrebno najmanje nekoliko života, a ja ovaj jedini, kratki moram da delim sa literaturom. Najradije se ne bavim ni jednim ni drugim, već sedim i buljim u plafon.
 
  Književnost
  Muka mi je od književnosti. Nervira me sva ta buka oko novih knjiga, takmičenja, spletki, nagrada, dobre i loše kritike, žirija i svega ostalog što uz to ide. Kada mi izađe nova knjiga, a upravo je izašla i zove se „Anglos", poželim da me nigde nema, zavučem se u tišinu i slikam.
 
  Osmeh
  Najviše ćete naljutiti svoju ženu ako se smejete u snu!
 
  Nada
  Čovek bez nade je mrtvac koji hoda. Oduvek sam se nadao nečemu lepom i to me je održavalo u najtežim časovima. Sada se nadam da ću jednoga dan biti visok i plav.