Broj 47
Početna > Intervju > ČAROBNJAK IZ MOKRINA

Radivoj - Raša Popov

ČAROBNJAK IZ MOKRINA

U svom životu je ispričao nekoliko hiljada bajki, ali je tek u 74. godini odlučio da ih stavi na papir. Putujući kroz vreme i nošen maštom, mokrinjski čarobnjak Raša Popov pripoveda o svojoj mladosti i sadašnjem trenutku

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga promovisao je svoje novo delo „Čarobnjakov SMS", knjigu za decu čiji je prvobitni naziv bio „Mokrinjski čarobnjak". A onda je stigla sugestija izdavača da sve treba „osavremeniti" jer su deca luda za mobilnim telefonima i SMS porukama. Pisac Raša Popov je kao mali svog deda-strica Radivoja Ubovića video kao čarobnjaka jer je on bio inženjer, gradio je pruge po Argentini i Brazilu, znao je 13 jezika, od toga dva indijanska. Selo Mokrin u kome je odrastao, puno vlage, sa močvarama i rekom, u mašti dečaka bilo je nastanjeno vodenim vilenjacima, a lik čarobnjaka opisao je kroz svog dedu kome se divio. U svom drugom tekstu „Bio sam srećni konj" Raša realistički pripoveda o svom detinjstvu čiju je bezbrižnost prekinula nemačka okupacija.
 
  Omiljena knjiga iz detinjstva
  - Očekivalo se da će Nemci doći sa zapada pa je kapetan Cenić srušio ćupriju sa te strane, ali su se oni pojavili sa istoka. Desetog dana okupacije bio sam duboko depresivan, osećao sam se kao da mi se u životu nešto slomilo.
  Table sa nazivima ulica kralja Aleksandra, kralja Petra, četiri vojvode, cara Dušana, kneza Lazara zamenjene su nazivima na nemačkom. Širom Banata su zabranjene srpske biblioteke, ali su deca stvorila svoju privatnu berzu dečjih knjiga.
  - Išao sam na kraj Zrenjanina, tadašnjeg Bečkereka, da bih nabavio knjigu „S. K. Kliker" od Vlastimira S. Petrovića. Bila je to najomiljenija knjiga dece u mom detinjstvu. Taman je donesem kući, u 12 sati počnem da čitam jer će vlasnik da dođe za dva sata i traži je natrag. I stvarno, evo ga, kao sudbina.
  A sudbina je htela da je tek posle 60 godina Raša uspeo da u jednoj antikvarnici pronađe omiljenu knjigu iz detinjstva.
  - Ja i danas deci kažem da budu srećna što imaju biblioteke u svakoj opštini i školi. Ali, šta vredi kad ima pametne dece koja neće da čitaju? Čudna neka lenjost mozga. U naše vreme knjige je čitalo svako dete koje je pametno. Samo glupaci nisu čitali knjige. Danas ima pametne dece koja ne čitaju knjige. Čudno. Vođeni su valjda lakom zabavom kao što su kompjuterske igrice ili slične kockarske razonode.
 
  Hiljade ispričanih bajki
  Svom sinu Bojanu, koji uskoro puni 50 godina, Raša je ispričao pred spavanje najmanje 2000 bajki i isto toliko svojoj ćerki Dijani.
  - Saznao sam da dečaci vole bajke o krupnim životinjama i velikim avanturama, a devojčice vole priče o malim životinjama i estetskim fenomenima. Kad je došao moj unuk Jovan Topolac, njemu sam ispričao 500 bajki. Tek u svojoj 74. godini sam odlučio da objavim knjigu sa 4500 bajki - „Bajke za 21. vek".
  Ispričane priče je bilo teško napisati, ali Raša sa smeškom kaže da je u sedmoj deceniji odlučio da „postane Grozdana Olujić".
 
  Bio sam voditelj Dnevnika
  Raša Popov bio je među najmlađim voditeljima Dnevnika. Te daleke 1968. godine spikere su, po ugledu na popularnog msje Sitrona u Parizu, zamenili voditelji koji su uneli lični ton u saopštavanje vesti. Popularni Francuz ostao je upamćen po tome što je prvi u studio ušao sa otrgnutom vešću sa teleprintera i, dok ju je iščitavao, maramicom je brisao čelo jer je vest bila neprijatna. U našoj zemlji takvu slavu imao je Boško Petrović koga je svake večeri gledalo više od 10 miliona gledalaca. Ali, zadesio ga je infarkt, posle kog se nikad nije vratio pred kamere.
  - Tražio se novi voditelj i niko od pet starijih novinara nije želeo da to radi. Tako sam ja sa 23 godine postao voditelj Dnevnika. To sam radio četiri meseca sve dok se studenti nisu zaključali na fakultete i izbio je protest. Tada je ogromna masa studenata bila u strahovitoj mržnji protiv kapitalizma, a Tito je hteo da uvede kapitalističku fabriku u Slavonskom Orahovcu. Sva srpska omladina se digla i otišla na fakultete. Obavio sam intervju sa vođom studentskog protesta, ali sam ga pitao koji su njihovi studentski zahtevi ne pomenuvši da traže maocedungovsku šaku pirinča. Strašno su bili ljuti na mene jer sam sakrio njihove glavne zahteve. Studentski lideri u Srbiji su išli po fakultetima i govorili protiv voditelja TV Dnevnika. Iz Novog Sada dobio sam razglednicu sa fotografijom rogatog muflona na kojoj je pisalo: „Čika Rašo, siđi sa ekrana da i nama ne izrastu rogovi kao što su tebi izrasli." Rekao sam da je ovo nanošenje bola mom ličnom ponosu i da ne mogu više da izdržim kao voditelj.
  Pošto je izjava bila sentimentalnolične prirode, njegovi urednici su je uvažili.
 
  Velika popularnost za minut pojavljivanja
  Raša je ostao u informativi, ali mu je i kratko pojavljivanje na ekranu donelo veliku slavu. Uverio se da se popularnost stiče preko koncizno i jasno saopšte misli.
  - Naši političari traže da im se da što više vremena na televiziji, a uspeh je da posle toga publika kaže - ovaj zna šta hoće. Izborili su se za skupštinske prenose, ali im oni nisu doneli slavu. Ljudi slušaju njihove svađe i kažu da su to agresivni ljudi.
  Raša Popov upamćen je i po tome što je, vodeći Dnevnik, u studio ušao sa francuskim novinama na čijoj naslovnoj strani je bila fotografija najmasovnijih demonstracija u Francuskoj. Časopis je raširio preko celog ekrana zaklonivši svoje lice. Nije zaboravljen ni trenutak kada je, da bi objasnio dolazak komete, u TV studio doneo globus i stavio ga pred sebe.
  - Gledaocima sam objasnio da smo mi kosmička bića, da se vrtimo u svemiru. Dok se globus još vrteo, prstom sam pokazao kako kometa leti prema našim sferama.
  Interesovanje za astronomiju nastavilo se do današnjih dana. Raša namerava da za najmlađe napiše nešto o novoj planeti koja je otkrivena u Sunčevom sistemu, a koja je „uhvaćena" unakrsnim teleskopskim snimanjem sa tri različite tačke. O njoj je saznao preko interneta.
 
  Fazoni i fore
  Ove godine prvi put je, posle 22 godine, napravljena pauza u snimanju „Fazona i fora”. Snimanja su poznatom pripovedaču postala naporna i veoma mu je teško da uči tekst napamet. Ali, sve je do poslednjeg gega osmislio Ljubivoje Ršumović.
  - Onda je došla nova metla na RTS, koja čisti na nov način. Ne znam otkud tolika mržnja prema Ršumu koji je do sada izdao milion i po knjiga za decu. Ja nikada ne bih vodio borbu protiv Ršuma, vodio bih borbu protiv bogataša, kaže Raša.
  Rašina ćerka Dijana Topolac je ikonopisac, a zet i sin su sveštenici. On tvrdi da to ima veze sa prezimenom koje nose - Popov. Ima i troje unučića. Najstarija Marija - Maša ima 21 godinu i neguje malu decu, Jova ima 12 godina, a najmlađa, devetogodišnja Mara, nedavno je svojom mišlju prodrla na internet.
  - Deca su crtala kredama ispred Skupštine povodom obeležavanja stogodišnjice postavljanja njenog kamena temeljca. Onda je trebalo da napišu jednu rečenicu o budućnosti. Mara Topolac je napisala - Budućnost bez dobrote je zlo. Organizatori su ovu njenu misao stavili na internet. Babina unuka!
 
  Prag nakon trideset godina
  Protekla tri meseca Raša je pisao spev o svetu velikih tajkuna i hlebomrscima koji su srušili pekaru na Novom Beogradu. I tu je opet shvatio da ga je bilo lako početi, ispevati 1150 stihova, ali ga sad treba završiti, što ga prilično muči.
  Uskoro će otputovati u Prag, grad u kome je bio pre 30 godina kao gost njihovog Ministarstva kulture. Upamtio ga je kao mesto sa oronulim fasadama, ružnim pekarama i masnim hartijama po stolovima. Umesto da gleda Pozorište senki, poželeo je da vidi amaterski teatar Antitalent. Uživao je u njihovom humoru. Onda mu je prišao student i rekao da je počastvovan što je neko iz velikog medija gledao njihovu predstavu jer su tu i novinari Mlade fronte.
  - Shvatih tada da je tajna policija saznala da ću da gledam studentski satirični teatar pa su poslali tri policajca kao novinare da ne bih sproveo jugoslovensku zaveru.
  Nakon tolikih godina, Raša se raduje novom odlasku u grad za koji kaže da je pre Drugog svetskog rata bio evropska Amerika. Veruje da će ponovo zateći malu Ameriku u Pragu.