Broj 46
Početna > Putovanja > URBANA DŽUNGLA

Hongkong

URBANA DŽUNGLA

U Hongkongu ćete videti zlatni „rols-rojs”, ali i prodavnice sa seknd hend protezama za zube. Grad u kojem je novac etika, nova religija kojoj se svi klanjaju

Od Srbije do Hongkonga put je dugačak. Ide se preko Evrope. Gde smo, vidiš bolje sa strane, kada se malo odmakneš. Obilazeći gradove Evrope shvatiš dokle je stigla usnula Srbija. Odlazeći u Hongkong možeš da naslutiš na koji je put krenula Evropa.
  Prvi susret sa Hongkongom je aerodrom Ček lap kok koji je čitavo jedno ostrvo. To je drugi na kratkoj listi objekata koje je čovek napravio, a vidi se sa meseca. Tako tvrde! Samo njegov terminal je veći i od londonskog Hitroua i njujorškog JFK-a kada se sastave zajedno. Od aerodroma do Hongkonga putuje se 23 minuta vozom u koji vam kofere unose Kinezi sa belim rukavicama. I onda stignete direktno u centar sveta, u grad gde se sklapaju poslovi. Gde je biznis zaista biznis. Ovde se govore engleski, kantonski i kineski.
 
  JEDINSTVENA ARHITEKTURA
  Iako mnogi turisti dolaze u ovaj grad svetlosti da bi kupovali u zadivljujućim tržnim centrima, jeli u najboljim restoranima sveta, ima hiljadu boljih stvari koje ne smete propustiti. Vrh Viktorija na visini od 610 metara je brdo sa kojeg se pruža najlepši pogled na svetu. Inače, u svim vodičima pronaći ćete da su njihove zgrade najlepše, najveće, kako je to jedinstveno u svetu, kako je u njihovu izgradnju potrošeno toliko novca da to svet još nije video. I stvarno, u ovom gradu ima toliko unikata. Počev od restorana, pa sve do najčuvenijeg parka Okean gde su smešteni najveći kavez za ptice, kuća leptira i veliki akvarijum. Ovo je najnaseljenije mesto na zemljinoj kugli. Stambene zgrade su visoke i preko sto spratova. Kažu da je ovde bogat čovek ko ima stan veći od 40 kvadrata, a ko ima kuću, taj je veoma bogat čovek. Grad zadivljuje zen enterijerima. Zen načinom života. Azijskim mirom. Drugačijom kulturom življenja. Verovanju da breskvin cvet tera zle duhove.
 
  OPIJUMSKI RAT
  Kroz vekove Hongkong je bio ribarsko naselje sa nekoliko hiljada ljudi, ali je rane 1800. godine luka postala značajno mesto za britanske trgovačke brodove. Hongkong je u istoriju ušao preko čaja i opijuma. Kinezi su čaj prodavali za srebro. Englezi su plaćali opijumom iz Bengala. Opijumski rat je počeo zato što je kineska vlada zabranila uvoz opijuma i time oštetila engleske trgovce. Mirom u Nankingu Kina, koja je izgubila rat, morala je Hongkong da ustupi Engleskoj, da plati ratnu odštetu, otvori pet novih luka engleskoj trgovini i zaključi ugovor po kojem se engleskim građanima u Kini daju velike privilegije. Godine 1860, posle drugog konflikta, Englezi stiču i Koulun i granična ostrva. Pekinškom konvencijom iz 1898. godine ovom spisku dodate su i Nove teritorije. Tada Englezi iznajmljuju od Kineza ove teritorije na 99 godina. U zapadnoj dvorani Velike palate naroda, zgrade Svekineskog narodnog kongresa, 1984. godine Margaret Tačer i Đao Cijang potpisali su Britansko-kineski sporazum, kojim se Britanija konačno odriče vlasti nad svojom kolonijom. Tim potpisom Hongkong je 1. jula 1997. godine postao Specijalni Administrativni Region Kine.
 
  SJAJ I BEDA
  Ko nije video Hongkong, nije video arhitektonsko čudo sveta. Ceo grad je građen po feng šuiju, drevnoj kineskoj veštini čija je suština ravnoteža i balans. Harmonija prostora se u ovom gradu oseća na svakom koraku. Tradicija i moderan život. Superiorni i skromni. Kadilak i rikša. Sjaj i beda. Zlatni „rols-rojs” i sekend hend proteze za zube. Japanci koji čekaju u redu da bi ušli u Tifani prodavnicu i prodavci na tezgama koji čitav radni vek provedu na jednom kvadratnom metru. Aberdin je ribarsko selo, sa nekoliko stotina džunki na kojima žive siromašni Kinezi. Ali, postoje zgrade koje kompjuterski menjaju boju fasade, zgrade čiji je jedan sprat jedna fabrika. Sve je to Hongkong. Unikatno mesto na planeti, gde je sve moguće.