Broj 46
Početna > Prica > TATA SA ZLATOM

Nikola Stojić

TATA SA ZLATOM

Tek što je na Evropskom prvenstvu u Poljskoj osvojio zlato, našeg najboljeg veslača Nikolu Stojića po povratku u Beograd sačekala je još veća sreća - rođenje sina Nemanje. Proslavljeni sportista, koji je do sada dva puta bio vicešampion sveta u dvojcu bez kormilara, visoko plasiran na Olimpijskim igrama i pobednik Svetskog kupa, uživa u svojoj novoj ulozi tate

Kako si se snašao kao tata?
  Za sada nije teško pošto je beba mala, i ja nemam tu mnogo šta. Dolaskom deteta, naravno, promenio se naš ritam. Poslednje dve nedelje pred rođenje sina završavala mi se sezona i tada je trebalo da se odmaram. A, onda se supruga porodila i odmah je usledila jurnjava da bi se sve organizovalo. Moja supruga Iva je na sebe preuzela veći deo, a ja joj pomažem u svemu što mogu.
  U čemu joj pomažeš?
  Kućne poslove, kada nema jedne ili druge babe ili tetke, uradim ja. Tu sam, ali moram i da treniram jer je to ono čime se bavim. U predahu gledam da se naspavam i odmorim.
  Je l' uspevaš, da li ti beba daje mira?
  Čuo sam priče da bebe ne daju mira roditeljima po celu noć, da ne spavaju, bude se, plaču. Mi imamo vremena koliko-toliko da se naspavamo.
  Mama hrani bebu, a da li joj asistiraš kad je kupate?
  Pa dobro, mogu i ja da ga hranim, jer ga hranimo na flašicu, mada je tačno da ga uglavnom mama hrani. Kupamo ga zajedno jer ja tu moram da donesem vodu, odnesem je, ali je i tu mama glavna. Sviđa mi se ta novost u našem životu.
  Da li se oslanjaš na instinkt ili na ono što si video da rade tvoji prijatelji?
  Nisam video nikoga jer se pre nisam nešto zanimao za bebe. Naravno, pokušavam da sina ne nosim previše u rukama da se ne bi navikao, što neki osporavaju, a neki ne.
  A da li Nemanja traži da ga nosite?
  Ne, miran je. Smestimo ga u korpicu od kolica i stavimo u auto ili u dnevnu sobu. Mi pričamo a on samo gleda. Još ne traži ništa. Plače samo kada je gladan ili kad treba da ga presvučemo.
  Možeš li da zamisliš situaciju da ti sin kaže da će biti fudbaler?
  Fudbal će teško da zavoli jer ga ni ja nešto ne volim, tako da ga neću upućivati na taj sport.
  Na koji bi ga sport uputio?
  Nije samo stvar da ga, dok je mali, dam na tenis koji je sad strašno popularan. Bolje je da trenira sportove koji razvijaju, kao što su plivanje i trčanje, nego da samo juri za loptom. Pokušavao sam da se bavim nekim drugim sportovima, ali mi nisu išli. Tek kada sam došao na veslanje, tu sam se pronašao. Sigurno da svoje dete ne bih forsirao da bude nešto što ne želi niti mora da ponovi ono što sam ja postigao, jer bi onda imao prilično jak zadatak. A, da li će se baviti sportom, daleko je to još.
  Šta misliš da bi trebalo da uradiš kao roditelj u ovom periodu?
  Mislim da je važno da se od početka uspostavi neki režim jer roditelji znaju da razmaze decu. Dešava se da neki roditelji spavaju uz decu koja imaju dve-tri godine, a mislim da to nikako ne treba raditi. Ja sam, recimo, protiv toga. Čim Nemanja bude mogao da bude sam u svojoj sobi, mi ćemo ga staviti. Čini mi se da su deca u današnje vreme razmaženija nego ona pre. Kada sam počeo da se bavim veslanjem pre 20 godina, sam sam išao na treninge. Mene nikada roditelji nisu vodili na treninge niti su me na njih terali. Sada vidim da mnogi roditelji vode svoju decu na treninge. A nema razlike jer su oni mali kao što sam i ja bio tada. Išao sam autobusom do škole na Zvezdari, vraćao se odatle na Banovo brdo pa onda odlazio na Adu. Nikog od mojih drugova koji su trenirali nisu roditelji vodali tamo-ovamo.
  Kakve su bake jer i one mogu da razmaze?
  Pa, naravno. Ako im mi ostavimo dete na par sati i one počnu da vuku na svoju stranu, a ne rade po našim uputstvima, onda to može da se desi.
  Šta ako vam kažu da one bolje znaju jer su već vas odgajile?
  Da, ali je sada drugačije. Posle dugo, dugo vremena opet je beba u kući, ali je sada sve drugačije nego onda kada su one bile naših godina.
  Jeste li izvodili bebu napolje?
  Nismo jer ima tek dve nedelje. Mislili smo da to učinimo baš danas jer je lep dan, ali ima i ono pravilo da se dete do 40 dana ne iznosi napolje. Pravila se menjaju jer nešto što je važilo dok smo mi bili mali, sada, po novom, više ne važi.
  Da li vas zbunjuju sva ta pravila?
  Ne, ne opterećujemo se time, već radimo ono što nama odgovara. Recimo, iz Nemačke nam je jedna prijateljica preporučila da već posle 10 dana možemo pomalo da ga izvodimo napolje i da polako to vreme produžavamo. Samo je potrebno da ga dobro obučemo.
  Olimpijada je sledeće godine u avgustu. Hoće li te Nemanja gledati iz publike?
  O tome još uvek razmišljamo. Mama će verovatno biti u publici, ali će on i tad biti mali da bi išao u Kinu jer je to dalek put za bebu od nepunih godinu dana. Gledaće me na malom ekranu. Voleo bih da me zapamti kao veslača, a to znači da bih veslanjem morao da se bavim još par godina.
  Koliko je to još?
  Ne znam. O tome još ne dajem nikakve izjave. Naravno, razmišljam jer sam dosta dugo u ovom poslu. Jeste da mi sada dobro ide, da ću u svemu ovome biti sigurno do Pekinga, a posle - sve zavisi šta će se tamo odigrati. Može da se desi da to bude kraj, a možda se dogodi i još jedna Olimpijada, ko zna!