Broj 46
Početna > Lepi i zdravi > PRANJE RUKU JE NAJBOLJA PREVENCIJA

Žutica

PRANJE RUKU JE NAJBOLJA PREVENCIJA

Bolovi u grlu, kijavica, zapaljenje ždrela, stomačne tegobe... samo su neki od simptoma koji prethode pojavi zarazne žutice. Održavanjem lične higijene najbolje se može sprečiti dalje širenje bolesti

Žutica, tj. virusni hepatitis A može da se pojavi naglo, i ne mora uvek da bude praćena uobičajenim žutilom beonjača i kože pacijenta. Prvih nekoliko dana od početka bolesti oboleli obično osećaju muku i zamor. Zatim nastupe poremećaji u varenju kao što su gubitak apetita, muka, povraćanje, neprijatni ukus u ustima, neuredna stolica. Izmet je svetlije boje, a može da bude i potpuno beo, pun nesvarenih masnih materija. Količina mokraće je veoma smanjena. Mokraća bolesnika dobija tamniju boju. Beonjače, a potom i koža, dobijaju žutu boju. Temperatura je povišena, javlja se glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i opšta malaksalost. Bolesniku se s desne strane u gornjem delu trbuha stvara osećaj težine, ali bez intenzivnih bolova. Pacijent počinje da gubi apetit, oseća muku i povraća mu se.
  Kako se prenosi zaraza?
  Virusni hepatitis A prenosi se prljavim rukama ili zagađenom vodom i hranom. Osim na koži, žutilo se javlja i u beonjačama. Ova promena može biti više ili manje izražena, a posledica je povećane koncentracije bilirubina u krvi, pa onda i u koži. Bilirubin nastaje razgradnjom sastojka krvi, hemoglobina. U normalnim uslovima, ako nema smetnji u radu jetre ili lučenju žuči, bilirubin se prerađuje u jetri, pa žučnim kanalima preko žučne kese dospeva u crevo, odakle se izbacuje stolicom.
  Šta kad se bolest pojavi?
  Doktor Dragutin Jovanović, virusolog na VMA, kaže da razvoj bolesti zavisi pre svega od stanja u kome se pacijent nalazi, ali se pravi uvid može dobiti posle fizikalnog pregleda pacijenta, rezultata sedimentacije, nivoa traseminaza i drugih laboratorijskih parametara. - Ovaj virus je vrlo otporan jer spada u grupu takozvanih enterovirusa, među kojima je i koksaki. Nekad je potrebno da pacijent odleži u bolnici dok drugi bolest mogu da prebole u blažoj formi, navodi dr Jovanović. Žutica može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci, ali obično prođe za 20 do 30 dana. U toku treće nedelje znaci žutice počinju da nestaju, apetit se popravlja, mokraća postaje bistrija i obilnija, stolica dobija normalnu boju, vraća se prirodna boja kože i beonjača.
  Ponašanje ukućana
  Za lečenje žutice, tj. nastalog akutnog zapaljenja jetre, veoma je važan higijensko-dijetalni režim. Najbolja preventiva je redovno pranje ruku i održavanje lične higijene, korišćenje ispravne vode za piće i pravilno čuvanje hrane. Vakcinisanje protiv hepatitisa A preporučuje se posebno osobama koje putuju u tropske zemlje. Doktor Dragutin Jovanović upozorava da oni koji opslužuju obolelog, pre svega njegovi ukućani, strogo treba da vode računa o fekalijama zaraženog. Lečenje zahteva, pre svega, mirovanje u postelji u trajanju od nekoliko nedelja. Ishrana treba da bude dijetalna, uz uključivanje vitamina B, pa čak i infuzije, ukoliko to proceni ordinirajući lekar. Svinjsko meso treba zbog masti izbegavati.
 
  Da li svako dete koje ima hepatitis mora da dobije žuticu?
  Ne mora. Neki adolescenti, naročito dečaci, iako imaju hepatitis, ne dobiju žuticu. To se dešava kada organizam spreči širenje virusa po jetri. Ovo, u stvari, i nije baš dobro, jer su onda deca potencijalni prenosioci bolesti, a da toga nisu ni svesni.