Broj 46

Sve što ste hteli da znate o kiši

KIŠA

Koliko vam se puta dogodilo da vas kiša zatekne bez kišobrana? Kada sledeći put pokisnete, osim što ćete se nervirati, možete i da se prisetite nekih zanimljivosti vezanih za kišu

Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuje se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem reka i potoka da bi započela novi ciklus.
  Kako izgledaju kapi kiše
  Oblik kišnih kapi se najčešće opisuje kao „oblik suze". Okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, on zaista podseća na suzu, ali ovaj opis je netačan (samo kapi vode koje kaplju iz određenih izvora su „oblika suze" u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika, veće kapi su spljoštene, a veoma velike kapi su u obliku padobrana. U proseku, kap kiše je 1-2 mm u prečniku. Najveće zabeležene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalskim ostrvima 2004. Neke od njih su velike čak jedan centimetar.
  Vrste kiše
  Kiša je tečna padavina u obliku vodenih kapi prečnika većeg od pola milimetara. Kapljice čiji je prečnik manji od pola milimetra nazivaju se rosa. Meteorolozi razlikuju dve vrste - hladne kiše i tople kiše. Oko 80 odsto kiše su hladne kiše. Razlika je u procesu nastajanja kišnih kapi, a ne u temperaturi. Minimalna visina kišnih oblaka je oko 1.200 metara. Međutim, bez obzira na to s koje visine kapi padaju, prosečna brzina koju dostižu prilikom pada na tlo je samo oko 8-10 km/h. Konačna brzina zavisi od vetra i stanja u atmosferi.
  Zašto pada?
  Kiša može da nastane iz tri glavna razloga - zbog hlađenja, tj. isparavanja planinskih lanaca, čime se stvaraju vlažne horizontalne vazdušne struje (orografska kiša), zbog naglog zagrevanja vazduha u kontaktu s tlom smanjene gustine, čime se vodena para diže i kondenzuje (konvektivna kiša) ili zbog kretanja vazdušnih masa iz područja visokog u područje niskog vazdušnog pritiska (ciklonska kiša).
  Gde najviše i namanje pada kiša
  Godišnje u Mavsinamu u Indiji padne čak 12.000 mililitara kiše (tj. 12.000 litara po metru kvadratnom). Za one koji mrze kišu najbolje bi bilo da mogu da žive u pustinji Atakama u južnoameričkoj državi Čile. Tamo godišnje padne manje od jednog milimetara kiše, a zabeležen je rekord od čak 14 godina bez kiše!
  Indijanski ples kiši
  Stari Egipćani i Indijanci su redovno plesali da bi dozvali kišu. U indijanskim rezervatima u SAD i danas se jednom godišnje izvodi ritualni ples kiše, onakav kakav su nekada davno izvodili Čiroki Indijanci. Verovali su da duhovi kontrolišu vreme, pa su na taj način pokušavali da osiguraju njihovu naklonost.
  Kisele kiše
  Kisela kiša je kiša koja sadrži opasne kiseline i ph joj je bliži sirćetu nego vodi (manji je od 4). Ugljeni (najčešće CO, CO2), azotni (najčešće NO, NO2) i sumporni (najčešće SO, SO2) oksidi u hemijskim reakcijama s vodom iz atmosfere stvaraju ugljenu, azotnu i, najopasniju, sumpornu kiselinu. Ispuštanju ovih oksida najviše doprinosi nepotpuno isparavanje fosilnih goriva iz automobila i fabrika.
  Romantika i kiša
  U nekim krajevima sveta kiša simbolizuje romantiku. U američkim filmovima je popularan poljubac na kiši. Kiša je opevana u mnogim pesmama, a često je i motiv slika. Slavni slikar Vinsent van Gog je nedugo pre samoubistva naslikao kišu. Pretpostavlja se da je ona simbolizovala njegovo tužno raspoloženje.
  Šta nas očekuje u budućnosti?
  Još više kiše zimi! Veliki broj naučnika koji se bave klimatskim promenama pretpostavlja da će zbog globalnog zagrevanja u zimskim mesecima padati sve više kiše. Ostaje nam samo da se naoružamo dobrim kišobranom!
 
  PRVE KABANICE
  Čarls Mekintoš je tvorac prve odeće za kišu. On je 1823. godine proizveo prvu kišnu kabanicu, a vodootporni materijal za njenu izradu napravio je tako što je između dve pamučne tkanine stavio sloj gume. Mekintoševa kabanica bila je zaista vodootporna, ali je imala dve velike mane. Kada bi se slojevi pamuka natopili vodom, postajala je veoma teška. Iz nje se širio prilično neprijatan miris, pa su vlasnici radije kisnuli nego što su bili suvi u ovoj kabanici.
  Tomas Henkok, partner u mančesterskoj fabrici vodootporne odeće „Mekintoš", patentirao je 1843. godine nov proces obrade gume. Zahvaljujući tome, stvorena je posebna vrsta tanke gume od koje su pravljene kabanice boljeg kvaliteta. Odeća za kišu „Mekintoš" postala je poznata i u Velikoj Britaniji i u drugim delovima sveta.
 
  BARBERI KAPUTI
  U drugoj polovini 19. veka u Engleskoj, Tomas Barberi je smislio odeću za farmere, koji su najviše bili izloženi kišovitom vremenu. Ova odeća napravljena je od specijalne vrste pamuka, posebno obrađenog da ne propušta kišu. S vremenom ona je osvojila Engleze, pa je postala popularna u svim društvenim slojevima. Danas su barberi kaputi veoma popularni širom sveta.