Broj 44
Početna > Intervju > ČAROBNA FRULA SRBIJE

Bora Dugić

ČAROBNA FRULA SRBIJE

Bora Dugić je odavno shvatio da muzika počinje tamo gde nestaju reči. Već 37 godina na običnom komadu drveta proizvodi čarobne tonove, od Mocartovih minijatura do bogate muzike Balkana. Na svom umetničkom putu se uverio da srpsku muziku od zaborava čuvaju jedino entuzijasti i zanesenjaci

Bora Dugić je celo leto proveo radno pripremajući i uvežbavajući program za svoj solistički koncert koji će održati sledeće godine u Beogradu. Disciplinovano i radno, isto onako kako je to radio od samog početka svoje karijere. Do sada je održao na stotine solističkih koncerata i svirao u dvoranama od sidnejske Opere, preko londonskog Albert hola, bukureštanskog Ateneula, Pariza, Njujorka, Čikaga. Umetnost je od njega tražila veliki stepen posvećenosti i služenja. Iako je po obrazovanju profesor matematike, Bora je svoja osećanja najlakše iskazivao kroz tonove. Napisao je mnoge kompozicija za frulu koja je, zahvaljujući njegovom konstruktorskom radu, dobila naštimovanu i definisanu skalu.
 
  Frula ravnopravna u orkestru
  Vođen istraživačkim genom, Bora Dugić nije želeo samo da bude izvođač već je želeo da stvori instrument kojim će na najbolji način moći da izrazi sve ono što nosi u sebi. Počeo je da proučava akustičnu fiziku i posebno blok flautu što je bio pravi Sizifov posao jer su se razmimoilazile teorija, koja je podrazumevala idealne uslove, i praksa koja to nije mogla da obezbedi. Ali iz njegovog amaterskog entuzijazma izrodio se beskonačan broj pokušaja koji su na kraju dali opipljive rezultate.
  - Moja upornost je dovela dotle da frula danas ima definisanu i naštimovanu skalu zahvaljujući kojoj je ovaj instrument, uz određeni nivo izvođačke tehnike, postao ravnopravan sa ostalima u orkestru.
  Za nekoliko godina Bora Dugić je svojim rukama napravio veliki broj frula. Stvorio je i nekoliko značajnih pronalazaka kojima je povećana moć ovog instrumenta.

  Umetnost u komadu drveta
  Sam proces proizvodnje frule je veoma složen. U Srbiji postoji dosta proizvođača i pokušaja proizvodnje, ali su mnogi od njih želeli da naprave što više instrumenata. Samo najuporniji i najstrpljiviji su uspeli da naprave onu „majstorsku" frulu.
  - Prvo, treba napraviti izbor komada od prethodno odsečenog drveta, koje se potom suši nekoliko godina. Sledi obrada izabranog komada na približnu meru, njegova impregnacija, zatim ponovna kontrola i selekcija najakustičnijih komada. Završetak podrazumeva gradnju metalnih delova koji su deo veznog i ukrasnog sistema. Na kraju je proba. Zamislite samo kakvo bi bilo razočaranje ako stvar ne uspe!
  Na sreću, mnogo je uspešno izvedenih frula poteklo iz ruku Bore Dugića. Na koncertima uvek na njima izvodi dela koja je sam komponovao.
 
  Srpska izvorna muzika
  Pred svaki nastup Bora vežba od sat do četiri sata mada, kao i u svemu, potrebno je da se nađe prava mera jer suvišno i nervozno vežbanje može da bude kontraproduktivno. O mogućim naslednicima ovaj virtuoz na fruli kaže:
  - Sama reč naslednik nema direktno značenje naslednog prava, jer onaj koji dolazi posle mene mora da ponudi nešto drugo ili drugojačije, čime će privući pažnju na sebe. To, pre svega, podrazumeva stil i snagu imaginacije. Ona je osnovna sila kojom umetnik raspolaže i komunicira sa slušaocima.
  Svoju virtuoznost Bora duguje talentu, ali i kompozicijama koje izvodi. Na njegovom repertoaru najčešće je srpska izvorna muzika za koju ovaj umetnik kaže da je među najjednostavnijim, ali i najlepšim muzikama sveta. Zbog svega toga zaslužuje daleko veće poštovanje i negovanje, što danas nije slučaj.
  Naše „lako prihvatanje tuđina i tuđeg" (Dobrica Ćosić), dovelo je dotle da se peva tuđa, a zaboravlja svoja pesma. A, Stefan Nemanja kaže da je zaboravljena pesma isto što i izgubljeni grad u nekoj bici. Jer, Srbija se prostire dotle, dokle se prostire naša pesma i svirka.
 
  Identitet prepušten slučaju
  Taj prostor je širok i na njemu danas stvaraju mnogi. Bora kaže da, kao i uvek, i danas srpsku izvornu pesmu čuvaju entuzijasti i zaneseni pojedinci, bez kojih bi ona davno nestala.
  - Sama ta činjenica treba da natera one koji su moćni da se dobro zamisle da li je racionalno prepustiti identitet našeg naroda pukom slučaju. Nacionalna RTS ima istorijsku odgovornost za očuvanje naše nacionalne muzike.
  Vrhunski umetnik smatra da se u đačkim udžbenicima nalazi dovoljno uzora koji će pomoći da se formira ukus mladih, ali da je potrebno više pedagoškog rada kojim bi se objasnilo kakav značaj ima muzika u životu čoveka. Aktuelnom ministru bi preporučio da formira savet od najeminentnijih muzičara u našoj zemlji i da se estetika, kao predmet, što pre uvede u škole. U pauzi između vežbanja, komponovanja i konstruktorskog rada, Bora Dugić najradije sluša laku klasiku. Uživa u muzici koja mu budi emocije, ali ne bilo kojoj, već isključivo kvalitetnoj i iskrenoj.