Broj 43
Početna > Intervju > BRANKO MILIĆEVIĆ- KOCKICA

95 posto znojancije i 5 posto inspiracije

BRANKO MILIĆEVIĆ- KOCKICA

Deca su najiskrenija i nepotkupljiva publika, a glumac Branko Milićević je sve to znao kada se, sa suprugom Slobodankom-Cacom Aleksić, rediteljkom, odlučio za put kojim je malo ko od njegovih kolega želeo da krene. Njihovo zajedničko delo, Pozorištance Puž, za dve decenije je od putujuće trupe preraslo u kultno pozorište, a „Kocka, kocka, kockica" ostala najduže ikada emitovana dečja serija

Sredinom oktobra u Pozorištancu Puž premijerno je prikazana predstava „Klovn Sima" i sudeći prema prvim reakcijama najmlađe publike, verovatno će postati pravi hit. Glumac Ateljea 212 Feđa Stojanović prvi put je igrao u ovom pozorištu, ali nikada nije doživeo takav aplauz iako je do sada imao preko sedamdeset premijera.
- Deca vole najklasičniju bajku po sledećem receptu: najmlađe dete kreće u svet da traži sreću i nađe je. Završava se kraljevskim venčanjem i srećnim životom, kaže Branko Milićević koji za decu stvara više od trideset godina.
Poznatog glumca su roditelji naučili da umetnost popravlja ljude i da svaki čovek ima dar za nešto i da mu je obaveza da taj svoj talenat upotrebi za opšte dobro. Kroz život je sam shvatio da se ljudi najbolje popravljaju dok su deca.
- Svojim komadima i predstavama Pozorišta Puž u stvari utičem na formiranje ličnosti moje male publike. To me ispunjava velikom radošću, a ona je glavna nagrada koju neko može da dobije za svoj trud.
Za uspeh koji je postigao, uvek nasmejani Branko kaže da je recept jednostavan - 95 posto znojancije i 5 posto inspiracije. To, međutim, nije bio jedini razlog zbog koga je malo njegovih kolega radilo samo za decu.
- Razlog su mali honorari i što je još gore, malo uvažavanje. Stvaralaštvo za decu je nekako na margini i kao da je sve gore. Nekada je bilo više dečjih televizijskih emisija, imali smo čak i muzički festival za decu „Beogradsko proleće", snimale su se ploče, pozorišta su putovala po celoj Jugoslaviji. Sad svega toga nema. Ne znam zašto je to tako.
Čitave dve decenije Branko je bio glavni junak emisije „Kocka, kocka, kockica", najduže emitovanog serijala na našim prostorima. Veliki uspeh postigla je zahvaljujući ozbiljnom radu tima stručnjaka, urednica je osmišljavala teme, a pisci pisali scenario konsultujući se sa saradnicima iz mnogih oblasti.
- Ja sam na scenu stupao tek na kraju. Snimanja su trajala po četiri-pet dana.
Sa žaljenjem konstatuje da se dečje emisije danas prave za jedan dan ili se uopšte ne prave.

Maštao da bude agent 007
Branko je igrao u dvadesetak pozorišnih predstava, snimio nekoliko filmova i ostao upamćen kao Miša iz „Užičke republike". Na samom glumačkom početku priželjkivao je da dobije ulogu Džemsa Bonda, ali mu se ta želja ipak nije ostarila. Bio je i nezavisni kandidat na prvim višestranačkim izborima.
- Verujem da bih kao političar mogao više da učinim za decu, ali danas više ne postoji mogućnost nezavisnog kandidovanja. Moram da ostanem neutralan, čak ne smem javno da kažem ni za koji fudbalski klub navijam. Ja više nisam svoj čovek.
Svestan da mnogi mobilni telefoni danas zvone pesmicom „U svetu postoji jedno carstvo", Branko se ne opredeljuje za neku partiju jer veruje da bi tada mnoge razočarao.
Učestvovao je i na demonstracijama '68 godine, ali ne zna kojom je idejom tada bio vođen.
- Po prirodi sam bundžija i čim se neko buni, ja mu se pridružim. Više nisam takav jer sam shvatio da u mnogim protestima ima prilično manipulacije.
Sa godinama i iskustvom koje ima, posle takvih angažmana, kaže da je ostajao razočaran.

Sa Lazom napravio tri broda
Vođen iskonskom muškom potrebom da istražuje, Branka je oduvek privlačila plovidba. Može se reći da je moreplovac sa dugim stažom jer je pre tri decenije, uz pomoć kolege Lazara Ristovskog, napravio tri broda.
- Bio je odličan pomagač i odličan mornar. U drugom brodu smo glumili zajedno na čuvenoj Puževoj plovećoj turneji od Ulcinja do Kotora, a u trećem smo čak i jedrili Jadranom. Laza nije ispuštao kormilo od Zadra do Ankone, što je čitavih 10 sati.
Popularni Kockica kaže da je Lazu bilo i teško i lako podučavati. Teško jer nije imao strpljenja da sasluša, a lako jer je sve uspevao da uradi iz prve. Tako, kad je prvi put u ruke uzeo lovački luk i strelu, iz prvog pokušaja je uspeo da slomi grlić pivske flaše! A zatim odmah isto to još jednom. Na moru, u Bigovu još nije znao da roni sa maskom, ali je pogodio murinu u glavu i ubio je na mestu. Zato misli da je Laza jedrenje naučio u prethodnom životu jer je odmah znao da barata i jedrima i kormilom. Za razliku od svog „učenika", Branka nikada nisu privlačila takmičenja. Uvek je voleo samo da krstari.

Prizemljena sreća
Poznati Kockica piše svoj novi komad „Pipi kratka čarapa". Veruje da će ga završiti do Nove godine i da će ga najmlađi premijerno videti već na proleće. Istovremeno piše i „priručnik za upotrebu života”, ali je ovu knjigu namenio onima koji su nekada gledali „Kockicu", a sada su odrasli ljudi.
- Knjiga „Prizemljena sreća" govori o smislu života i po žanru je „primenjena filozofija".
Kockica je svoju knjigu „aterirao" jer je shvatio da su sva druga štiva koja govore o ovoj tematici „negde u oblacima".