Broj 42
Početna > Intervju > ČEKAM PRAVOG

Ekstra Nena

ČEKAM PRAVOG

Dugo je nije bilo u žiži javnosti zbog čega s velikim nestrpljenjem očekuje da se sretne sa publikom na svom velikom solističkom koncertu. U međuvremenu, ova pevačica moćnog glasa napisala je knjigu poezije, uskoro namerava da magistrira i možda ponovo izloži fotografije koje je napravila na putovanjima

Posle pauze od devet godina snimila si album „Samo tvoja". Da li naslov ima neku tvoju ličnu simboliku?
Moj novi album posvećen je svim ljudima koji me sve ove godine slušaju, podržavaju, vole, dolaze na moje resitale i zbog kojih sve ovo ima smisla raditi: pevati, osećati, davati se nesebično, voleti, i ne gubiti nadu čak i onda kada se učini da je sve uzalud. Muzika je moj život, ja živim svoje želje, uvek ostajem postojana i zato se i publici koja mi uzvraća to davanje obraćam intimno kao „Samo tvoja”. Svaka pesma ima nečeg ličnog, ako ne mog, onda meni nekog bliskog.
Da li ti u život ljubav „ulazi na velika vrata"?
Rođena sam iz ljubavi, tako i koračam sve ove godine, a tako će biti „do vijeka”. Vrata nikada nisu bila zaključana, ali sada, selektivno čekaju samo gospodina pravog. Oduvek sam znala da je bez ljubavi nemoguće živeti, raditi i očekivati da te vole. Svako ima svojih pet minuta, ali ima i nas srećnih kojima se to češće događa. Ali ja i radim na tome, ne sedim skrštenih ruku.
Na sceni deluješ elegantno i nedodirljivo, a kad zapevaš glasom razbuktaš strasti i emocije. Koja ti je bliža strana ove dve suprotnosti?
Ja nisam samo žena. Važnije je da ljudi razumeju jedni druge, i da se kao različiti među sobom uvažavaju i vole. Ja sam sve to navedeno i nenavedeno. Bog jedini zna.
Tvoj glas prepoznajemo u „Srećnim ljudima". Po tvom mišljenju, ko su danas srećnici?
Mnogi od nas, koji su se ostvarili u svojoj profesiji, ličnim željama. Oni koji su oduvek imali maštu, snove, želje, ideale, borbenost, energiju, ponekad i namernu lenjost i još mnogo toga. Koji bi uvek da budu bolji nego što jesu, i kojima nikada ne presahnu želje. Ima nas mnogo. Treba samo ući u svoju suštinu. Moja večita uzrečica je: „Kad mi je - ja znam šta mi je”. Naravno, zdravlje je nemerljiva i neuporediva kategorija.
Svi se sećamo tvog nastupa na Evroviziji 1992. godine. Šta te je podstaklo da se kandiduješ za voditeljku ove velike manifestacije?
Prilično poznajem tu tematiku jer sam bila učesnik. Znam te daske koje život znače i uvek sam na zemlji, obrazovana sam, energična, ležerna u komunikaciji, poznajem govor tela, vokalno se osećam moćno, pevam na šest jezika i nema toga šta ne mogu ako odlučim. Vredna sam, disciplinovana i svesna odgovornosti koja se očekuje. To treba da izgleda kao zabava, ali zabava koja je pripremana mesecima do najsitnijih detalja. I još mnogo toga...
Šta misliš, kakve su ti šanse?
Pozvana sam u krug, međutim, odbila sam bilo kakve audicije za lokalna takmičenja tipa Beovizije. Smatram da to takmičenje treba prepustiti mladim, talentovanim ljudima koji bi tek da steknu iskustvo, znanje, afirmaciju. Ja se stavljam RTS-u i mojoj zemlji na raspolaganje za nivo evropskog performansa, ukoliko im je potreban umetnik mog renomea i talenta.
Je l' imaš tremu pred koncert?
Dvadeseti oktobar je simbol mog rodnog grada Beograda, mog umetničkog rada i saradnje sa mojom izdavačkom kućom PGP RTS. Želim da se predstojećim svečanim koncertom „Za sva vremena”, zahvalim i odužim svima koji me slušaju i vole na zajednički provedenim godinama. Bilo je i teških trenutaka, ostali smo zajedno, zašto onda ne podeliti i ovo dobro što imamo. Ovaj koncert biće dokaz da ništa nije nemoguće, baš kao i put moje karijere, koji je satkan od svih naših tuga i radosti. Treba ostati zajedno do kraja. U poverenju, kraj ne postoji. Trema je ime i prezime nestabilnih ljudi, a ja sam sasvim suprotno od toga. Biti uzbuđen je sasvim okej.
Veoma nadahnuto govoriš o deci i priželjkuješ da postaneš majka. Da li je taj momenat u životu stvar odluke, sticaj srećnih okolnosti ili božja volja?
Mišljenja sam da je božja volja iznad svih naših želja, ali odluka koju donesemo i snažno radimo na tome, može mnogo. To je naša moć. Ja je koristim sve više jer sam samo žena koja želi da ostvari svoje snove. Deca su oduvek za mene bila najlepši plod ljubavi dvoje ljudi koje brode zajedno u svojim različitostima i sličnostima. Biti majka, prava žena ostvarenog muškarca... daće bog!
Pored muzike, baviš se i fotografijom i pišeš poeziju. Da li uskoro možemo da očekujemo tvoju novu izložbu fotografija?
Prvo fruštuk onda na put... Prvo koncert, festival „Vojvođanske zlatne žice” u Novom Sadu, takođe koncerti, odbrana magistarskog rada na temu „Rebrendiranje Beogradske filharmonije”, nova knjiga poezije, putovanjem inspirisane fotografije i još mnogo toga...