Broj 41
Početna > Lepi i zdravi > VAKCINA KAO PREVENCIJA

Kako da se izborite sa gripom

VAKCINA KAO PREVENCIJA

Doktori savetuju da se treba vakcinisati i na taj način spremno dočekati vreme gripa

Obično se krajem oktobra i početkom novembra registruje prvi slučaj gripa u našoj zemlji koji se sa osobe na osobu prenosi kijanjem, kašljanjem i dodirom. Primarijus doktor Veljko Đerković, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže da se najčešće javljaju tip A i B, i nešto ređe tip C. To je osnovni razlog što svake godine postoji opasnost od epidemije gripa.
  Simptomi gripa
  Virus izaziva visoku telesnu temperaturu, bolove u mišićima, glavobolju i manjak energije. Posle dva do četiri dana javljaju se i drugi simptomi, kao što su curenje nosa, kašalj i crvenilo grla. Groznica može da potraje i nedelju dana.
  Osobine virusa
  Virusi su male čestice koje imaju svoj genetski materijal i proteinski omotač. One najpre izazivaju akutne infekcije gornjih disajnih puteva da bi kasnije, zbog dejstva virusa, nastupile ozbiljne bakterijske infekcije pluća i bronhija.
  Kako izbeći bolest
  Osim izbegavanja kontakta sa gripoznom osobom, jedini način da se spreči ili ublaži grip je blagovremena i pravovremena vakcinacija. Postoje dve vrste vakcina i to od živih umrtvljenih celih virusa i od delova virusa bitnih za odgovarajuću odbranu našeg organizma, takozvana „split" vakcina.
  Ko treba da se vakciniše
  Svako može da se vakciniše protiv gripa, ali se to posebno preporučuje osobama starijim od 65 godina, deci uzrasta 6-23 meseca, deci od 6 meseci do 18 godina koja su na dugotrajnoj terapiji acetil-salicilnom kiselinom. Zatim deci i odraslima koji imaju hronična oboljenja srca i krvnih sudova, hronične bolesti sistema za disanje, dijabetes, hronične bolesti bubrega, cističnu fibrozu, autoimune bolesti, poremećaj rada slezine i urođeni nedostatak slezine, ljudi koji su na terapiji kortikosteroidima duže od dve nedelje, oni kojima je transplantiran neki organ, koji imaju neko neurološko oboljenje ili su zaraženi HIV-om. Vakcinacija se preporučuje i ženama koje u sezoni gripa planiraju da ostanu u drugom stanju, trudnicama, osobama koje žive u kolektivnim smeštajevima i onima koji planiraju da otputuju u inostranstvo.
  Ko ne bi trebalo da se vakciniše
  U grupi osoba koje ne bi trebalo da se vakcinišu su trudnice do 14. nedelje trudnoće, bebe mlađe od šest meseci, osobe koje su alergične na perje, pileće meso, tiomersal, formaldehid, neomicin i oktosinol. Vakcinu ne bi trebalo da prime osobe koje imaju akutna febrilna stanja. Važno je napomenuti da vakcinu ne treba primati pre nego što počne sezona gripa!
  Kako vakcina deluje
  Kada se vakcinišemo, virus ili delovi virusa dospevaju u naš krvotok gde dođu u kontakt sa ćelijama koje su odgovorne za odbranu organizma. Ove ćelije zatim stimulišu proizvodnju antitela koja, ukoliko dođe do infekcije, „hvataju" virus i uništavaju ga. Vakcina počinje da deluje 10 dana posle vakcinacije i štiti organizam od infekcije narednih šest do osam meseci.

  Neželjeni efekti
  „Split" vakcina može da izazove vrlo blage neželjene efekte. Najčešće mogu da se pojave reakcije na samom mestu uboda, kao što su bol, crvenilo, otok, otvrdnuće. Ove tegobe spontano nestaju u roku od dva do tri dana od vakcinacije. Mogu se pojaviti i sistemske reakcije slične simptomima gripa samo u znatno blažoj formi. Ipak, ne treba brinuti jer vakcina ne izaziva grip!

  Treba se vakcinisati
  Prim. dr Veljko Đerković, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, savetuje da se vakcinišu svi oni koji spadaju u rizične kategorije stanovništva. Ukoliko se nisu ranije vakcinisali, potrebno je da prime dve doze dok će onima koji su već primali vakcinu biti dovoljna jedna. U ovoj godini biće nabavljeno 270.000 doza vakcina i još 100.000 za tržište. Oko 80.000 vakcina biće besplatno podeljeno rizičnim kategorijama stanovništva, rekao je dr Đerković.