Broj 41
Početna > Intervju > ČVRSTO STOJIM NA ZEMLJI

Željko Joksimović

ČVRSTO STOJIM NA ZEMLJI

Željkova profesionalna muzička karijera započela je sa pet godina. Od tada niže samo uspehe, a pesma "Lane moje" postala je himna za sva slavlja i pobede

Između uspešnih nastupa koje je imao tokom jesenjeg serijala koncerata na kojima ga je ispratilo hiljade fanova širom Srbije, Željko Joksimović je sve vreme neumorno radio u svom studiju. Pisao je pesme za sebe, završavao CD Jelene Tomašević i pripremao srpsku verziju „River densa". U pitanju je performans sa velikim orkestrom, folklorni ansambl u kojem će drugi pevači izvoditi njegove etnopesme, a popularni pop pevač prikazati svoje sviračko umeće na 12 instrumenata.

Drugi kažu da si pravi radoholik, a ti na to odgovaraš...
U pravu su!
Koju svoju osobinu bi korigovao?
Moji prijatelji i poslovni saradnici sa kojima rado radim me prihvataju upravo onakvog kakav sam, što smatram velikim komplimentom. Normalno je da posedujem pregršt vrlina, naravno i mana, ali ne bih se menjao. Odlično se osećam u svojoj koži.
Je l' bi mogao da kažeš - moj život je kao pesma?
Ne bih se koristio ovom terminologijom prilikom opisivanja svog života.
„Lane” ti je stvarno donelo slavu. Je l' veruješ da je posle toga moguć još veći uspeh?
Na „Lanetu” sam veoma studiozno radio pa se moglo očekivati da se kvalitet prepozna. Naravno, ne samo na našim prostorima, jer je „Lane” ostavilo traga i u Evropi, što me naročito raduje. Budući da sam veoma ambiciozan i predan poslu kojim se bavim, podrazumeva se da stalno težim ka boljem. Uvek može više.
Proputovao si celu Evropu, Amerika te ne privlači, ali bi zato, osim u Srbiji, jedino još živeo u Rusiji. Zašto?
Postoji još mnogo mesta na ovoj planeti na kojima bih mogao da živim, a koje sam nedavno otkrio. Naravno, svoju zemlju volim najviše.
Sa kumom, glumcem Nenadom Jezdićem, maštao si da imate ribnjak. Šta od prvobitnih maštanja još čekaš da ti se ostvari?
Uglavnom sve ide svojim tokom.
Šta smatraš svojim najvećim uspehom?
Moji uspesi tek slede... U svakom smislu te reči.
Tvoja ćerkica Mina je već dvanaestogodišnjakinja. Šta ti kaže kad napraviš neku novu pesmu?
Trudim se da Minu ne opterećujem svojim poslom, ali je svakako smatram najboljim i najdražim kritičarem. S obzirom na to da mi je upravo ona najveći fan, drago mi je kada joj se dopadne ono što sam napisao. Za sada ne grešim.
Kako uspevaš da joj objasniš neke životne zakonitosti?
Nas dvoje razgovaramo o svemu i odlično se razumemo. Mina je još uvek dete i imam i vremena i strpljenja da joj izađem u susret za sve što joj je potrebno - od običnog razgovora do rešavanja njenih tinejdžerskih problema.
Koliko imaš vremena da budeš samo tata?
Biti tata nije obaveza već zadovoljstvo. Uživam u svakom trenutku koji provedem sa svojom ćerkom i trudim se da sve svoje obaveze podredim njoj.
Da li uspevaš da živiš život kao običan svet?
Sve je stvar prohteva, želja i htenja. Čvrsto stojim na zemlji, živim sasvim normalan život koji se ne razlikuje od života ostalih ljudi.
Ali, ipak paparaci te prate u stopu, a tvoja i Adrijanina veza je pod budnim okom medija. Kako to doživljavaš?
Svakako da nije prijatno kada te svakodnevno prate i slikaju, ali odavno sam prestao da obraćam pažnju na takve stvari.
Proveli ste leto zajedno zbog čega emotivni sladokusci veruju kako se ipak „nešto ozbiljno krčka". Jesu li u pravu?
Kada bih javno govorio o svom privatnom životu, onda to više ne bi bio privatan život. Zar ne?

Rođen je 20. aprila 1972. godine u Beogradu. Godine odrastanja vezuju ga za Valjevo. Sa dvanaest godina sa festivala u Parizu nosi titulu Prva harmonika Evrope. Sredinom devedesetih godina niže uspehe na festivalu Beogradsko proleće kao kompozitor. Kompozicija „Zvone tambure" osvojila je prvu nagradu 2000. godine na festivalu Zlatna tamburica u Novom Sadu. Uspeh koji je zabeležio na festivalu „Pjesma Mediterana" u Budvi 1998. sa kompozicijom „Pesma sirena" omogućila mu je 1999. put na dva prestižna međunarodna festivala u Belorusiji, u gradovima Mogiljovu i Vitjebsku. Na oba festivala osvaja gran pri. Komponuje za pozorišne predstave „Ljubinko i Desanka", „Rob ljubavi"... Prelomnom godinom u njegovoj karijeri smatra se 2004, kada sa pesmom „Lane moje" pobeđuje na nacionalnom izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore za Eurosong. Osvaja drugo mesto na izboru za pesmu Evrovizije u Istanbulu i specijalnu nagradu za najboljeg kompozitora festivala.