Broj 40
Početna > Intervju > POD ŠATOROM JE NAJBOLJI PROVOD

Radmila Manojlović

POD ŠATOROM JE NAJBOLJI PROVOD

Bez obzira na euforiju oko nje, vesela i neposredna, Rada kao da nije svesna koliki uspeh je postigla. Neopterećena skupim krpicama, na zakazani intervju je došla u farmekama i majičici bez imalo šminke. O garderobi i frizuri je sama vodila računa dok je nisu, kao i druge finaliste, preuzeli profesionalni stilisti i frizeri.
   Kako se osećaš? Koliko ti se život promenio otkada si postala jedna od zvezda „Granda”?
  Odakle da počnem! Ljudi me prepoznaju na ulici, deca mi prilaze tražeći autograme i slike... sve mi je novo. Što se tiče privatnog života, nemam vremena više ni za šta. Najteže mi pada što ne mogu da organizujem svoj dan jer nikada ne znam kada će me iz „Granda” pozvati i reći gde treba da se ide, gde da se peva, ništa ne zavisi od mene. Ne mogu da učim kad hoću i da izlazim kad želim, ali ne bunim se, znala sam šta me očekuje. U svakom slučaju mi prija popularnost.
  Je li se promenio odnos kolega sa fakulteta prema tebi?
  Ne znam, bila sam na raspustu!
  Život te nije mazio, morala si ocu finansijski da pomažeš.
  Meni to nije bilo teško. Bilo mi je normalno da sama zarađujem i da pomažem tati ako on u tom trenutku nema dovoljno novca. Pretpostavljam da sam takva rođena, morala sam da se borim kao lav da me život ne bi pregazio. Mislim da se čovek rodi kao borac ili kao kukavica. Sa 17 godina sam počela sama da zarađujem. Kupila sam sebi prvi mobilni telefon, sama sebi napravila žurku za 18. rođendan. To je period kada sam se osamostalila, u smislu da ne moram više da tražim tati novac za užinu u školi, farmerke ili neku majicu. Sećam se da sam u jednom trenutku pomislila - Vau, ja to kupujem od svojih para.
  Jedna si od retkih devojaka koja otvoreno priča da je pevala po šatorima. Kakva su ti iskustva sa tih nastupa?
  Nemam razloga to da krijem, tamo sam se najbolje provodila! Pod šatorom je ludnica, ljudi su veseliji, vlada neka drugačija atmosfera nego u restoranima gde su gosti ozbiljniji i malo uštogljeniji.
  Kako je izgledala garderoba za te nastupe?
  Kada bih počela da pričam o svojim modnim promašajima, ne bi bilo kraja. Sada kada gledam slike iz tog perioda, slatko se nasmejem! Na sebe sam stavljala razne marame sa perlama koje su bile primerenije za plažu, ali tada sam mislila da će baš ta marama da „osveži” pantalone.
  Jesi li sama birala i garderobu za takmičenje?
  Da, kupovala sam posebno garderobu. Pred svaki vikend sam morala da izdvojim poveći deo para od neke svirke da bih se spremila za one čuvene subote, jer sam svako pojavljivanje na „Grandu” smatrala poslednjim i zato sam htela da izgledam lepo ako ispadnem. Nisam imala mogućnosti da kupujem dizajnirane stvari niti me je to interesovalo, ali trudila sam se da uvek izgledam pristojno. Prvih nekoliko emisija sam kupovala sama, a posle, kada sam ušla u top-12, o mom izgledu je počela da vodi računa Cecina frizerka Bucka.
  Koliko ti je Bucka olakšala?
  Potpuno je promenila moj stil. Nikada se nisam oblačila glamurozno, uglavnom sam bila u nekoj svakodnevnoj odeći, a Bucka je od mene napravila drugu devojku. Tu promenu su svi pozitivno prokomentarisali, što mene čini veoma srećnom.
  Čija je ideja bila da se ofarbaš?
  Buckina, iako to nije klasična farba već neki čokoladni preliv koji mi je malo osvežio kosu. Po njenim rečima, prethodna boja kose mi je zatvarala lice pa sam na ekranu delovala starije i ozbiljnije.
  Kakav je bio osećaj pevati u finalu pred 17.000 ljudi?
  Fantastičan! Nisam mogla da dočekam finale! Nervozna sam kad pevam pred tri čoveka, ali pevanje pred 17.000 je pravo uživanje. Niko mi nije verovao da uopšte nisam imala tremu. Bilo mi je najbitnije da dođem do finala i da pevam pred svim tim ljudima jer je to najveće zadovoljstvo koje može da se oseti.
  Imaš li modni uzor?
  Ne pratim modu nešto naročito. Ne pratim kako se ko oblači, kupujem garderobu koju mogu da platim, koja mi lepo stoji i pre svega, onu u kojoj se lepo osećam.
  Kome najčešće kupuješ poklone?
  Sestri i tati. Kada mogu tati nešto da priuštim i poklonim, srce mi je puno jer se on celog života žrtvovao za mene. Godinama je spavao po nekoliko sati dnevno jer je vozio mene na nastupe, čekao me da završim i posle toga odlazio na posao. Taj način života se, nažalost, odrazio i na njegovo zdravlje. Žao mi je samo što ne mogu više da mu kupim.
  Kako izgleda tvoj petogodišnji plan?
  Mnogo toga zavisi od pesme koju sam snimila. Ako bude hit, možda nekim čudom od „Granda” dobijem album. Za početak želim da upišem treću godinu fakulteta, a posle, videćemo.
 
  Autor: Suzana Stanarević