Broj 40
Početna > Zanimljivosti > LJUBAV SA ROKOM TRAJANJA

Kako se razvesti u Srbiji?

LJUBAV SA ROKOM TRAJANJA

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj razvoda je u poslednjih deset godina u velikom porastu

Usamljenost je univerzalni problem jer je svaki treći čovek na planeti sam i nije zasnovao bračnu zajednicu. Kod nas je to trećina mlade populacije starosti do 30 godina. Svaka deseta žena ili svaki peti muškarac između 35. i 40. u Srbiji nikada nisu bili u braku, a u poslednjih desetak godina većina devojaka postane majka posle 27. godine. Mladi sve češće žive u vanbračnoj zajednici. Nisu spremni da se, kada već moraju da žive u bedi i siromaštvu, odreknu i onog malo što imaju. Ukoliko bi se odlučili za brak, a nemaju stalni posao ni stan, značilo bi da i dalje zavise od roditelja i žive sa njima i čekaju „milost" za sebe, partnera i dete.
„Produženo detinjstvo" je najčešće stvar nužde, a o posledicama na emotivnom i drugim planovima ne vredi ni govoriti. Samostalnost se obično smatra jednim od nužnih preduslova za ulazak u brak i formiranje sopstvene porodice. Ako nema te samostalnosti, onda se brak i deca odlažu za bolja vremena.

Ko najlakše skida burmu?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj novih brakova u Srbiji iz godine u godinu se smanjuje, dok su razvodi u porastu. Burme najlakše skidaju oni koji su manje od četiri godine u braku, potom slede parovi koji nisu uspeli da prebrode sedmu godinu zajedničkog života, a posle 25 i više godina braka razvod godišnje zatraži malo manje od 1.000 parova. Prosečno trajanje bračne zajednice pre razvoda je svega 12 godina. Broj vanbračno rođenih mališana u periodu 1994-2004. je porastao. Gotovo svaka četvrta beba u Srbiji je vanbračna. Gordana Bjelobrk, načelnik Odeljenja za vitalnu statistiku, ističe da su razlozi za razvod brojni, ali i da u njihovu kancelariju stižu podaci samo o razvodima koji su zvanično okončani, a da na sudu postoji još veoma mnogo slučajeva koji su u toku.

Statistika
Podaci Zavoda za statistiku o zaključenim i razvedenim brakovima od 1991. do 2006. godine
Zaključeni brakovi: Razvedeni brakovi:
1991. god. - 45.145 1991. god. - 8.018
2001. god. - 41.406 2001. god. - 7.835
2002. god. - 41.947 2002. god. - 9.982
2003. god. - 41.914 2003. god. - 7.938
2004. god. - 42.030 2004. god. - 8.845
2005. god. - 38.846 2005. god. - 7.661
2006. god. - 39.756 2006. god. - 8.204

Kako teče postupak razvoda?
Značajnu ulogu u procesu razvoda ima Centar za socijalni rad koji vrši medijaciju između sukobljenih strana. Rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu i Centra za medijaciju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu Vera Despotović-Stanarević, za čitaoce Stila objašnjava kako teče postupak razvoda.
„Razvod može biti pokrenut sporazumno (ukoliko partneri postignu dogovor oko važnih pitanja i zajednički otpočnu proceduru razvoda) ili po tužbi (kada jedan od partnera pokreće zahtev). I u jednom i u drugom slučaju zahtev se predaje mesno nadležnom sudu koji onda poziva par na prvo ročište. Na prvom ročištu sudija nudi postupak mirenja. Ukoliko par taj predlog odbije, onda ih obaveštava na koji sve način par koji je u postupku razvoda može razrešiti spor. Sudskim, klasičnim putem, ili putem medijacije, a to je postupak koji je alternativa sudskom. Ukoliko je zahtev sporazumno pokrenut, oba partnera su saglasna oko njihovih ključnih pitanja i razvod može biti brzo okončan. Ukoliko par ima maloletnu decu, onda sud uglavnom traži mišljenje centra za socijalni rad, o podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava nakon razdvajanja. Predmet se prosleđuje opštinskom centru za socijalni rad, nakon čega par odlazi na razgovore u nadležni centar. Centar dostavlja mišljenje sudu, na osnovu čega sud donosi presudu”, objašnjava Vera Despotović.

Pomoć da se dođe do rešenja
Procedure često dosta dugo traju, ponekad su formalne i nedovoljne da se izađe u susret pojačanim potrebama koje imaju parovi. O nastavku procedure, Vera Despotović kaže: „Često se dešava da se u zvaničnim procedurama formalno obrade pitanja u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, ali da je to nedovoljno za neka važna pitanja kroz koje prolaze porodice u razvodu, kao što su, na primer, kako da se prihvati razvod (ukoliko jedan od partnera želi razvod, drugi ne), razdvojiti roditeljske od partnerskih problema, kako da dete što lakše podnese razdvajanje roditelja, pomoći roditeljima u budućoj komunikaciji... Kroz postupak medijacije je moguće da se, uz pomoć medijatora, radi na komunikaciji, da se pomogne da par dođe do rešenja koje je za obe strane prihvatljivo. Medijator nema autoritativnu moć donošenja odluke, on pomaže da par sam razreši sporna pitanja, da se donesu odluke koje bi bile u interesu dece, a sa kojima su oboje saglasni. Kroz postupak medijacije par uči model, kako bi se i neki budući problemi mogli rešavati. Ukoliko se dogovore, pravi se pismeni sporazum, koji se onda nosi u sud, nakon čega sudija može elemente iz medijacijskog sporazuma da unese u presudu."
Savetovanje, terapija, medijacija, po rečima Vere Despotović-Stanarević, nisu obavezni, već dobrovoljni postupci. Ukoliko ih par prihvati, mogu da pomognu u razrešavanju raznih spornih pitanja. S obzirom na to da je svaki razvod bolan, često je praćen pomešanim osećanjima, povredama, izneveravanjima, gubicima. Uobičajene procedure ne mogu da obuhvate i pomognu u razrešavanju ovih procesa, tako da ovi pristupi u radu mogu da budu veoma značajni.

Pedeset odsto odustane od razvoda
Nekada parovi dolaze da preispitaju svoju odluku. U toj fazi ima
najviše prostora da se radi i na prevazilaženju teškoća koje su dovele
do odluke o razvodu. Ukoliko oba partnera to prihvate, sa njima se radi
zajedno i u tim slučajevima u 50 odsto tokom rada odustaju od razvoda.

Autor: Suzana Stanarević