Broj 40
Početna > Lepi i zdravi > KAD NASTANE BURA U ORGANIZMU

Sve o štitastoj žlezdi

KAD NASTANE BURA U ORGANIZMU

Mala leptirasta žlezda smeštena na prednjoj strani vrata u narodu je poznata kao štitasta žlezda. Kako joj samo ime govori, ona je odgovorna za mnoge procese u ljudskom telu pa zato kad oboli, trpi ceo organizam

Štitasta žlezda ili štitnjača preko svojih hormona utiče na gotovo sve metaboličke procese u našem telu. Hormoni štitnjače regulišu koliko će se trošiti kalorija, a koliko proizvesti energije u telu, uticaće na rad srca, varenje, mišiće, nivo holesterola, pa čak i na naše psihološko stanje. Štitasta žlezda (Thyreos) teška je svega 30 grama i ime je dobila po jednoj vrsti štita starogrčkih ratnika jer oblikom podseća na njega. Ova žlezda ima mekanu strukturu prožetu venama i nervima i obavija dušnik.
 
  KAKO NASTAJE HIPERTIREOZA
  Hipertireoza nastaje usled povećanog izlučivanja hormona štitaste žlezde, što izaziva poremećaj u metabolizmu. Ovo oboljenje prate brojni simptomi, a njihov intenzitet zavisi od težine poremećaja, proteklog vremena od kada se bolest pojavila i starosti pacijentkinje. Najčešći simptomi su: nervoza, promene u ponašanju, slabost i umor, drhtanje ruku, ubrzan i neravnomeran rad srca, lupanje srca, gubitak daha, uznemirenost zbog boravka u toplim prostorijama, prekomerno znojenje, učestale stolice, ponekad i proliv, gubitak kose, smanjenje telesne težine. Kod žena se mogu javiti i neredovni menstrualni ciklusi pa čak i potpun gubitak ciklusa. Kod bolesnika s hipertireozom ubrzan je metabolizam pa tako dolazi do ubrzavanja svih telesnih procesa i na kraju emotivnog stresa.
 
  KO NAJČEŠĆE OBOLEVA
  Hipertireoza se najčešće javlja kod žena starosti od 30 do 50 godina. Kod nekih ovaj poremećaj se desi samo jednom, a onda nestane u roku od nekoliko meseci ili godina, dok se kod drugih ponovo pojavi. Kao posledica hipertireoze može nastati osteoporoza, a u retkim slučajevima i takozvana tireotoksična oluja kada štitnjača u kratkim vremenskim razmacima izlučuje velike količine hormona. Kod osoba kod kojih je neko u porodici bolovao ili boluje od hipertireoze ili Grevsove bolesti postoji povećan rizik da se pojavi ova bolest. Takođe, u rizičnoj kategoriji su i oni koji pate od nekog drugog autoimunog oboljenja ili dijabetesa. Ukoliko imate navedene simptome, lekari savetuju da svakako smanjite stres, izbegavate kafu i obavezno prestanete da pušite.
 
  KONTROLA HORMONA ŠTITNJAČE
  Veoma je važno da se rano otkrije i dijagnostikuje pojava hipertireoze. Prema preporukama stručnjaka, odrasle osobe, pre svega žene, trebalo bi već od 35. godine da na svakih pet godina proveravaju hormone štitnjače. Fizikalnim pregledom se otkriva da li je uvećana tiroidna žlezda ili guša, dok se laboratorijskim analizama utvrđuje njena funkcija.
 
  NAČINI LEČENJA
  Lečenje će se razlikovati u zavisnosti od uzroka i jačine simptoma. Hipertireoza se leči antitiroidnim lekovima, radioaktivnim jodom ili hirurškim putem. Bolesnik koji pati od hipertireoze treba da se fizički i emocionalno odmara, pa se zato mogu prepisati i sedativi. Ishrana ovih pacijenata treba da bude visokokalorična, hranjiva, pojačana vitaminima i kalcijumom.
 
  Lekovitim biljem do zdravlja
  Za ublažavanje simptoma hipertireoze možete da napravite tinkturu od: 4 dela vučje noge (Lycopus spp.), 2 dela srdačca (Leonurus cardiaca), 2 dela resnika (Scutellaria spp.), 1 deo gloga (Crataegus spp.). Tinkturu treba uzimati tri puta na dan.
  Za nesanicu uzrokovanu hipertireozom, pomešajte jednake delove valerijane (Valeriana officinalis) i pasiflore (Passiflora incarnata) i uzimajte pola sata pre spavanja.
 
  Ishrana
  Ljudi koji pate od hipertireoze treba da jedu kupus, breskve, soju, spanać, kikiriki i rotkvicu jer ova hrana povoljno utiče na rad štitnjače. I preparati vitamina C, E, B2, cink, vitamin B3 i vitamin B6, takođe mogu da smanje pojačano lučenje hormona štitaste žlezde.