Broj 40
Početna > Intervju > ĆERKE SU TALENTOVANE NA MENE

Kornelije - Bata Kovač

ĆERKE SU TALENTOVANE NA MENE

Uz ime Kornelija - Bate Kovača vezuju se brojni hitovi i karijere mnogih zvezda koje su stvarale na prostoru nekadašnje Jugoslavije

Poznati kompozitor, aranžer, producent i klavijaturista upravo je završio trostruki CD sa pesmama Bisere Veletanlić radeći ga „kao za sebe", napisao je novu knjigu „Trosed" i, na iznenađenje mnogih, otisnuo se u svet ozbiljne muzike.
  Proteklih meseci Kornelije - Bata Kovač upustio se u pravu muzičku arheologiju tragajući i obrađujući stare i novije snimke sa pesmama Bisere Veletanlić. Šest meseci prikupljane su pesme koje je snimila ova pevačica u proteklim godinama. Trebalo je pronaći, obraditi i uskladiti snimke, ali se za mnoge od njih ispostavilo da su nestali.
  - Devedesete godine su bile čudo. Nisu nestale samo Biserine magnetofonske trake već i one na radiju ili televiziji. Na sreću, ona je sačuvala trake koje joj je neko dao kada je snimila pesme. Najveći deo ih se nalazio pod njenim krevetom! Za nju je radilo puno autora, ali je možda najviše mojih i pesama Sanje Ilić.
  Bata Kovač i Bisera se druže još od velikih hitova „Milo moje" i „Ručak za dvoje". Za 27 godina Bisera je samo dva puta izdavala svoje pesme, ali ne zato što to nije htela. Kad pevači uđu u neke godine, čak i oni koji bi trebalo da ih podržavaju jednostavno se povuku, kažu da nemaju vremena, da ima mlađih...
  - To je pogrešan odnos jer u Engleskoj i Španiji izdavačke kuće, televizije, svi oni koji su pratili jednog pevača tokom njegove karijere nastave da ga podržavaju i dalje. Izdaju im CD, pojavljuju se na televiziji, drže ih. Što je veće ime u svetu muzike, taj čovek će biti prirodniji. U Španiji je oko zvezde iz 60-tih uvek ekipa ljudi. Ne može se desiti da se neka zvezda sama šeta pored Sajma i gleda radnje. Uvek ima uz sebe menadžera, ili direktora marketinga, direktora izdavačke kuće ili novinara. To je razlika između zvezda tamo i ovde.
  Kad je Olivera Katarina zaćutala
  Bata Kovač je radio sa mnogim popularnim pevačima koji i dalje traju na prostorima bivše Jugoslavije. Kao i u ostalim međuljudskim odnosima, nailazio je na čudne ljude, ali i one normalne sa kojima je uživao u radu. Sarađivao je sa Zdravkom Čolićem, Biserom Veletanlić, Zdenkom Vučković, Dragom Diklićem, Lidijom Kodrič iz Slovenije, Ledom Hamšićem koji je pevao njegov prvi hit „Četiri mladića idu s Trebevića", Zafirom Hadžimanovom, Mikijem Jevremovićem. Radio je i sa Oliverom Katarinom sve dok se ona nije naljutila na njega 1995. godine.
  - Stigao sam iz Španije i trebalo je da bude koncert zabavne muzike, a televizija je to organizovala. Rekli su mi da umesto Olivere uzmem Lepu Brenu da otpeva moju pesmu „Sedim u jednom pariskom lokalu". Rekao sam im: „Znam, ali Olivera peva tu pesmu". Odgovorili su: „Ne, ne, ima razloga za to". Bio sam van zemlje i niti sam znao te razloge niti o čemu se radi. Rekao sam: „Dobro, hajde neka bude tako". Posle toga ona se naljutila na mene. Olivera je stvarno interesantna osoba. Može da peva kao glumac koji peva ili pevač koji glumi. Ima nešto specifično, interesantna je osoba. Mislim da bi trebalo ponovo da se pojavi na sceni.
  Cenim istrajnost mojih ćerki
  Razgovor nam prekida poziv novinara koji bi da kontaktira njegovu ćerku Aleksandru. Srećan je zbog njenog i Kristininog uspeha, čak mnogo više nego zbog bilo kog uspeha koji bi on sada ostvario. Kao otac, podržava ćerke u tome što rade, ali se nikada nije mešao niti ih je zastupao. Ponosan je što su veliki borci i što su istrajale da se bave muzikom koja nije opšteprihvaćena na našim prostorima.
  - Moje ćerke su dobra deca i zbog toga ću da kucnem u sto. One su vaspitane po uzoru na dobre porodične odnose. Od mene su preuzele talenat jer ja nisam imao dovoljno vremena za njih kao što je imala majka Spomenka, koja je nažalost umrla pre par godina. Ona je sa njima odrastala, vodila ih, učila s njima do petog razreda osnovne škole. Moja deca nisu zaglibila u drogu ili alkohol. Bore se za svoje, za muziku koju vole. Ja znam kakva je to borba jer sam malo koketirao u svojoj karijeri. S „Korni grupom" sam svirao veoma teške kompozicije, ali i uradio hitiće „Trla baba lan", „Jedan groš", „Oj dodole". Kod njih najviše cenim istrajnost koju imaju. Moja treća ćerka Anja se ne bavi muzikom. Ona je sjajna u školi, sad je završila englesku školu ovde kod nas. Imala je epizodu u svom životu kada je igrala u seriji „Neki novi klinci". Dobra je u marketingu i ekonomskim odnosima. Verovatno će školovanje nastaviti u inostranstvu.
  Kopiranje donosi lakšu zaradu
  Kad se čovek bavi samo jednom vrstom umetnosti, neminovno dođe do stvaralačke krize. Ona nije mimoilazila ni Batu Kovača, ali je, zahvaljujući talentu, mogao da se bavi pop muzikom, rok muzikom, da ima „Korni grupu", da svira džez, komponuje dečje pesme, muziku za film i pozorište. Nije želeo nikog da kopira iako bi mu to možda donelo bržu i lakšu zaradu.
  - Kada vam ne prija u jednoj odaji, vi izađete u hodnik i idete do sledećih vrata. Odaberete nova vrata da bi vam ponovo proradili elan i energija, želja za dokazivanjem samom sebi. Počeo sam da pišem i ozbiljnu muziku jer me tu niko ne ograničava. Kada radite za tržište popularne muzike, onda stalno morate da oduzimate - a možda im se ne dopadne, možda je ovo previše teško za slušanje, možda je previše komplikovano. U ozbiljnoj muzici nemate tih ograničenja. Tu ste potpuno slobodni. Poštujete svoju ideju kakva god da je, i naravno, formu, a sve je to izazov.
  Bata je tako odlučio da napiše deset kratkih kompozicija, „Perli", u trajanju od četiri do šest minuta. Flautistkinja Stana Krstajić ga je više puta pozivala da komponuje za nju, pa je tako pošao od dueta flaute i klavira. Prva „Perla" je već izvođena u Minhenu na koncertu klasične muzike i veoma je dobro primljena.
  - Komponovao sam već za simfonijski orkestar za seriju „Zvao sam se Eli", Bate Čengića. To mi danas zvuči kao kada učenik muzičke škole kopira Betovena. Nije to loše, ali je već nekoliko vekova ranije već napisano nešto na visokom nivou. U svakom slučaju, bilo mi je interesantno.
  Ideje nastaju na trosedu
  - Važno je da čovek ima želju da uđe u nešto, da se trudi, analizira. Herman Hese to naziva Umeće posmatranja. Danas ljudi ne vide ništa oko sebe. Samo prolaze kroz svet jer ih pritiska ovo ili ono, brzina, način života. Moje misli nikada nisu išle ka tome da kupim kuću, odeću, džip. Ćerke mi prigovaraju: „Tata, pa ti uvek kupuješ neke bezvezne cipele". Ne kupujem ja bez veze, već ono što mi se čini skromno, normalno.
  Oslanjajući se na umeće posmatranja, Bata Kovač pronalazi inspiraciju, nosi je u sebi, čuva, a onda iznedri kroz novu muzičku priču. Pored nota, sve ga više okupira pisanje pa je tako, posle romansirane biografije „Tamne dirke", napisao još jednu knjigu koja se upravo lektoriše i čeka izdavača. Knjiga će se možda zvati „Trosed" jer su mu sve ideje za pisanje dolazile na trosedu sa kog gleda televiziju ili se na njemu odmara. Kad god je osetio potrebu, beležio je priče iz života, a u mnogima od njih se spominje taj trosed.