Broj 4
Početna > Zanimljivosti > ŽIVOTINJE SU CENTAR MOG UNIVERZUMA

Ašok Murti

ŽIVOTINJE SU CENTAR MOG UNIVERZUMA

Jedan od najcenjenijih domaćih stilista, Ašok Murti, postavio je standarde koje danas svi poštuju. Ostao je dosledan svom umetničkom i stvaralačkom duhu. Zaslužan je za izgradnju stajlinga mnogih poznatih ličnosti. Mnoge je smelo kritikovao, ali mnogima i pomogao da budu to što jesu. To je ono što znamo o njemu, međutim postoji još nešto. Većina ljudi ne zna da je obožava životinje. Njegov dom se pretvorio u pravo životinjsko carstvo, a kako sam kaže domaćinstvo u kojem on živi pripada pre svega njegovim ljubimcima.

Kada ste počeli da razvijate ljubav prema životinjama?
  Nisam počeo da razvijam ljubav, mislim da sam se sa njom rodio. Životinje nikada i nisam shvatao kao moju okolinu – one su oduvek za mene bića, ličnosti, drugačije od nas ali sa sopstvenim integritetom. U mom slučaju možda bi ispravnije pitanje bilo – kada ste počeli da cenite životinje više od ljudi. Odgovor bi bio, jako rano, otprilike onog trenutka kada sam shvatio da je čovek kao vrsta verovatno najveća životinja u kosmosu.
  Jeste li vašeg ljubimca dobili na poklon ili ste ga kupili?
  U dugoj istoriji mojih ljubimaca, Pupi je ušla u moj život poslednja kao poklon dragih prijatelja Pjeret i Fransoa Sherer iz Francuske. U tom trenutku ja sam već svoj životni prostor delio sa četiri italijanska hrta i tri mačke (obične, domaće, na korak od kontejnera, spašene jedne duge, hladne i teške zime iz dvorišta moje zgrade). Ti psi su bili porodica, majka Đina (Sen Dijana) i njena deca Tasja (moj prvi pas) i njena mlađi sestra Beatrice i brat Boran. Mačke su takođe bile porodično povezane, majka Mikuš i deca joj Sofija mudrica i Mačkić, sin i jedan veoma poseban gospodin. Na žalost, sada nas je samo troje, Pupi, Mačkić i ja. Inače, Pupi (po pedigreu L'esprit de Pierette de Croquere de Diamont) ima rodoslov koji bi postideo uglavnom sve kraljevske kuće. Takvog psa ja tada ne bih ni u snu mogao sebi da priuštim. Razlog zašto su moji prijatelji odlučili da sam ja prava osoba za nju leži u njihovoj proceni da se slažemo po karakterima. Pupi, iako je postigla veoma zapažene uspehe na izložbama, nikad se nije preterano obazirala na svoje poreklo i nije bila pas koji je uživao u pažnji kojoj je bila izložena na smotrama pasa. Ono što nas spaja je njen hedonizam koji je sada već pitanje karaktera, smisao za humor, kao i činjenica da je u nekom trenutku odlučila da je ona centar moga univerzuma od čega nikada ne odstupa. Ja i ostali smo samo mogli da se složimo sa tim.
  Od kada je ona član vašeg domaćinstva?
  Pupi je u moj život ušla u proleće1996.godine sa navršenih tri meseca. Mala ispravka – domaćinstvo je njeno, a ja sam član. Ako ne verujete konsultujte nju.
  Gde je najradije šetate?
  Sada se vrlo retko šetamo na Ušću, ali i ona i ja imamo zavidnu kilometražu na tom, za mene najlepšem delu Beograda. Naše svakodnevne, kratke šetnje se dešavaju u lokalnom parku – tu se socijalizujemo, razmenjujemo abrove i flertujemo. Ponekad me dovodi do izbezumljenja, jer odjednom postaje gluva i slepa.
  Da li vam je ovo prvi ljubimac ili ste u prošlosti gajili i druge životinju?
  Kada sam se rodio moji roditelji su već imali nemačkog ovčara Dikija. Iako smo se, bar po svedočenju onih koji su to gledali fantastično slagali, Diki je iz higijenskih razloga bio udaljen iz kuće. To je bila velika greška! Jer moji roditelji su dobili sina koji je apsolutno bio i ostao fasciniran životinjama. Imao sam i deku koji je gajio sličnu strast i kao svaki deka bio je spreman da podrži svog mezimca u svemu. Kroz našu kuću prošlo je sve što pliva, gmiže, puže, hoda i leti. Ne postoji životinjska vrsta koja nije završila kao moj ljubimac, osim paukova i škorpija, ali sam gajio buba mare i leptire! U jednom trenutku moja majka je uvela strogi pretres pre mog ulaska u kuću. Ipak sam nekako uspevao da prošvercujem razne vrste životinja. Verovatno su za moje roditelje bile najstrašnije moje faze fascinacijom žabama i puževima. Od "običnih" ljubimaca imao sam mačku i psa, zeca, papagaje, ribice, ježa i čitavu seriju pernate živine i golubova. Što sve nije baš kompatibilno sa stanom na 5. spratu stambene zgrade.
  Planirate li da udomite još nekog ljubimca?
  Ne mogu da zamislim život bez nekog četvoronog saputnika. U ovom trenutku mog života sa svim obavezama koje imam i tempom kojim živim uvođenje u „priču" još neke životinje bi bilo prilično sebično. Za njih pored ljubavi,  treba mnogo vremena i strpljenja.
  S obzirom da ste priznati stilista, da li stilizujete i vašeg ljubimca?
  Ne preterano jer su za mene hrtovi kao hrtovi najestetskija kategorija pasa, samim tim savršeni. A mačak je najlepši na svetu, jer je izabrao baš mene. Međutim, vodim računa da ono što moram da dodam od aksesoara na Pupi bude adekvatno njenom poreklu i lepoti.
  Da li ste za ili protiv nošenje krzna?
  Naravno da sam protiv. Ali kao pravi demokrata ostavljam svakome slobodu da li će ili neće poneti krzno. Uostalom, nije li licemerno nositi kožnu jaknu ili cipele od npr. teleta i apelovati protiv nošenja krzna?
  Postoji li neka zanimljiva anegdota koju je uzrokovao vaš pas?
  Pas koji se popne na vrh frižidera i pravi se da je tegla. Pas koji vam pojede pola obroka iz tanjira dok vi telefonirate, drugu polovinu vam ostavi netaknutu. Pas koji je u stanju da istovremeno flertuje sa dva psa deset puta većim od nje sve dok se ova dvojica ne bace jedan na drugoga besni od ljubomore dok ona sa bezbedne daljine i najljupkijeg izraza lica sve to posmatra.Čini mi se da je ovo dovoljno da zaključite da materijala za za smeh ima svaki dan.

Autor: Suzana Stanarević