Broj 4
Početna > Intervju > GODINE SAMOĆE

Olivera Katarina

GODINE SAMOĆE

Jedna od najfatalnijih srpskih diva svih vremena, Olivera Katarina posle mnogobrojnih uloga u pozorištu, i na filmskom platnu odlazila je iz javnog života, ali se i vraćala, da bi početkom osamdesetih sva medijska vrata za nju bila zatvorena. Zaboravljene su stotine njenih šansona i izvorne pesme kojima je publiku ostavljala bez daha. Svoje srce je retko kome poklanjala, a danas posle dva braka ostala je sama, s jedinom željom da se njen sin Mane oženi i podari joj unuke.

Kada je upisala Petu gimnaziju, Olivera je doživela prvu romansu. Njena prva ljubav bio je poznati vaterpolista Milan Gale Muškatirović sa kojim je provela nekoliko godina.
  -  Galeta sam upoznala sa četrnaest godina na jednoj igranci. To je bila ljubav na prvi pogled. Svakoga dana me je čekao ispred škole i pratio do kuće gde smo se teška srca razdvajali. Za našu ljubav znala je cela škola, a kasnije i ceo Beograd. Kada je moj otac saznao za našu vezu, dobro se raspitao o mladiću sa kojim se zabavljam. Pošto je tata bio jako strog i nije mi davao često da izlazim, Gale mu se dopao, pa mi više nije zabranjivao da izlazim, ali je ostao dosledan sebi pa ga nikada nisam dovela kući.
Posle gimnazije, Olivera je otišla na godinu dana u Pariz kako bi naučila jezik i videla grad u koji su se zaljubljivali svi umetnici. Po povratku u Beograd upisala je pozorišnu Akademiju, razišla se sa Galetom i upoznala poznatog kritičara Vuka Vuča.

  Posle šamara brak
  Primili su me na Akademiju, u klasu profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Petrom Kraljem, Milenom Dravić, Stanislavom Pešić…U to vreme se završila moja i Galetova romansa. Imala sam osećaj da me Gale sputava pa sam stavila tačku na našu vezu. Godine 1962. desilo se čudo, dobila sam stalni angažman u Narodnom pozorištu, iako sam bila tek na drugoj godini Akademije. Igrala sam naslovnu ulogu u Koštani, koja je trebala da bude moja velika šansa, ali sam još u toku proba bila vrlo nezadovoljna. Posle premijere osvanuo je tekst mladog kritičara Vuka Vuča, koji je za mene napisao da sam “milolika priučena balerina”. Ta rečenica mi je zujala u ušima i rekla sam sebi da ću ga ošamariti kada ga budem videla. Posle nekoliko dana srela sam ga u Klubu književnika, prišla mu i opalila mu žestok šamar. Nastalo je opšte ludilo, pljuštale su zanimljive opaske, atmosfera je postajala sve zagrejanija i u jednom trenutku Vuk me je iznenada upitao : “ Da li biste Vi bili moja žena?” Ostala sam bez teksta, a svi prisutni su već nazdravljali budućim mladencima. Ipak bila sam zadovoljna jer sam čoveka koji mi se podsmevao naterala da me poštuje. Imala sam dvadeset godina, bila sam ekslozivne prirode, a kada je svanulo nas dvoje smo se našli pred matičarem. Stidljivo sam promljala “Da”, a Vuk me je tada prvi put poljubio. Odveo me je u njegovu prelepu kuću na Senjaku, a s vrata je rekao svojoj dadilji da je doveo svoju ženu, Oliveru Vučo. Istog momenta telefonirao je Dagmar Stojanović da se oženio. Nisam imala pojma da je s njom bio četiri godine u vezi, pa me je to i osvestilo, zaplakala sam i kroz suze rekla da ja njega ne poznajem i ne volim. U trenutku sam poželela da što pre pobegnem odatle. Zazvonio je telefon. Bio je to moj otac koji je s druge strane žice urlao i pretio da će me se odreći jer sam izazvala tragediju. Naime, Milan Žutić koji je godinama bio zaljubljen u mene, pokušao je da se otruje kada je čuo da sam se udala. Osetila sam se krivom, zgrabila sam kaput i pobegla. Otišla sam kući, a otac mi je, kada me je ugledao, opalio šamar rekavši da sam osramotila kuću Petrovića i da mi tu više nije mesto. Našla sam se na ulici, gde me je Vuk pronašao i odveo svojoj kući. Naš brak nije funkcionisao, svađe su bile sve češće, on je sve više pio, a ja sam bila sve očajnija. Nakon dve godine zajedničkog života, odlučila sam da ga napustim. Kada sam mu to rekla, on je skuvao dve litre kafe i pustio gramofon. Satimo smo sedeli uz Albinonijev “Adađo”,plakali i opraštali se kao deca.

  Fatalna privlačnost
  Posle razvoda Olivera nije mogla da se vrati kod roditelja, pa je od honorara koji je dobila za film “Dobra kob” iznajmila garsonjeru. Iako je u to vreme već bila poznata glumica, zbog odlaska na festival u Kan, biva kažnjena otkazom u Narodnom pozorištu. Posle toga je nekoliko puta pokušavala da u “Avala filmu” dođe do uloge. Mnogo puta su je pozivali na razne probe i odbijali uz izgovor da je nefotogenična. Sa dvadeset i dve godine fatalno se zaljubila u direktora “Avala filma” Ratka Draževića.
  I Ratka sam prvi put srela u Klubu književnika. Sećam se da sam sedela sa Mirom Trailović koja me je savetovala da mu priđem i  otvoreno ga pitam zašto me ne angažuju. Ustala sam, pružila mu ruku i drsko sam rekla : “Vi ste taj čuveni švaler zbog kojeg mene odbijaju u Avala filmu?” Ponudio me je pićem i ja sam pristala.  Oboje smo osetili fatalnu privlačnost i u narednih nekoliko dana usledili su pozivi, stizali su mi prelepi buketi cveća, čokolade, parfemi… Rodila se velika ljubav. Ratko je bio Titov obaveštajac, tajanstvena i vrlo intrigantna ličnost, a tih dana je trebao da se venča sa Terezom Kulundžić, bivšom ženom Žarka Broza koja je živela u Londonu. Kada se ta situacija rešila, divno smo se slagali. Sa njim sa provela sedam godina, živela sam na visokoj nozi u Parizu, Milanu, Rimu… Međutim, on nije želeo da se ja ostvarim kao majka, hteo je da se posvetim samo karijeri i postanem najveća svetska zvezda. Često mi je govorio da majčinstvo nije za mene, da svaka žena može da rodi, ali ne može da postane Olivera. Pobegla sam od njega, a ubrzo su do mene stigle glasine kako namerava da me ubije. Pronašla sam ga i rekla mu : “Nisi hteo moga sina i moraš da budeš kažnjen za to!” Posle toga se smirio.

  Tragičan kraj jedne ljubavi
  Svog drugog supruga, potpredsednika grada Beograda, Miladina Šakića poznavala je od rane mladosti. Njegovi prijatelji su je jednom nazvali, rekli joj da je on na samrti i da želi da je vidi.
  -Da bih se uverila u to otišla sam do njegovog stana. Dobio je penicilinski šok i nepokretno je ležao na krevetu. Posle pola sata otišla sam kući, a on mi se posle toga danima udvarao, pisao mi pisma u kojima je govorio da mu je najveća želja da sa mnom ima sina. Ubrzo sam uzela majčino ime i udala sam se za Miladina. Posle godinu dana braka ostala sam u drugom stanju. U tridest i prvoj godini dobila sam sina i kada sam pomislila da mojoj sreći nema kraja, dogodila se užasna tragedija. Kada je Mane imao samo sedam meseci, njegov otac doživeo je tešku saobraćajnu nesreću. Miladin je zadobio dve frakture lobanje, unutrašnje krvarenje… Svakodnevno sam ga obilazila u bolnici dok je ležao nepokretan, a kasnije je od posledica sudara preminuo.

  Časna i poetična samoća
  Nakon toga Olivera je ostala sama sa sinom, a početkom rata je napustila Beograd i sa Manetom otišla u Ameriku da tamo okuša sreću.
  Bilo je strašno, krvavo sam se borila za svaki dinar, mnogo sam patila, ali mi je najteže bilo što je moj sin morao zbog svega da ispašta. Odlučila sam da prodam stan od sto pedeset kvadrata kako bih svom sinu omogućila bolji život. Mane je po završetku likovne Akademije, posle bombardovanja, izrazio želju da ode u Španiju. Već osam godina živi u Madridu, drži dva kafića Olivera i Gotiva, a do sada je imao i dve samostalne izložbe. Njegova najveća želja je da se vrati u Srbiju, a moja da se oženi i podari mi unuke. Danas kada se osvrnem na svoj život shvatam da sam živela isuviše burno i bogato i zanimljivo, ali sam poslednjih dvadeset godina sama. Retko ko doživi takvu šansu. Volela sam izuzetne ljude, jake ličnosti, zgodne i kreativne- prave muškarce. Takvi su danas retki. Danas je u modi Bred Pit koji prema ljubavima mog života deluje kao devojčica. Odlučila sam da živim sama jer ne pristajem ni na šta polovično.  Ne bih se podsmevala svojim divnim  ljubavima radije ih čuvam u svom srcu.
Kakav bi to čovek mogao da se pojavi pa da meni srce zaigra?  Drago mi je što sam se osamila, jer i u tome ima časti i poetike. Više ne rasipam emocije, duh i maštu i sada sam posle svih ovih godina najjača kao umetnik.

  Više ne rasipam emocije, duh i maštu i sada sam posle svih ovih godina najjača kao umetnik.

  Doživeo sam pravi požar dlanova od skandiranja Oliveri posle koncerta u „ Olimpiji „
  Salvador Dali

  Rođena je nova Ana Manjini.
   „New York Times“ , posle premijere „ Skupljači perja „

  Olivera je jugoslovenska Žana Moro .
   „ L Orore , francuski list

  Socijalistička Elizabet Tejlor... sinteza lepote Sofije Loren i Silvane Mangano... njene oči govore o ponosu izvanredne žene .
  Japanska štampa

  Ona je veoma lepa, sva treperava, sjajnog glasa, pogleda tigrice i romantičnog osmeha.
   „ Le Figaro „