Broj 39
Početna > Intervju > NEOSTVARENI SAN

Verica Rakočević

NEOSTVARENI SAN

Verica Rakočević je ime koje se danas s poštovanjem izgovara u Rimu, Milanu, ali i u drugim modnim prestonicama. Ne krije svoje godine, a prema njima ima odnos samo kao prema brojki

Verica za sebe kaže da je bila muškobanjasta i da nije ni sanjala da će se baviti modom. Želela je da bude policijski inspektor. Igrala je fudbal sa dečacima, verala se po drveću, kod bake na selu krala lubenice i šljive zajedno sa dečacima. „Slagala bih kada bih rekla da sam želela da se bavim modom. Jednostavno sam želela da promenim nešto u životu, da ne budem u kancelariji kao referent za arhivu jer nisam mogla da nađem posao u struci kao inspektor u policiji. U jednom momentu se ukazala prilika za to. U Beogradu su postojala samo dva butika i ja sam to videla kao šansu da započnem neki novi život. Pošto sam osoba koja od početka do kraja želi da uradi stvar kako treba, odlučila sam da zagrejem stolicu i pre nego što sam ozbiljno počela da se bavim ovim poslom, naučila sam stvari koje su važne da bih uopšte mogla da razmišljam o modi."

Prodala sam stan zbog revije
Tada je otkrila da poseduje talenat za modu. Napravila je haljine koje je nosila i koje su se svidele ljudima. Tako je sve počelo. Da bi otvorila butik, uložila je svoju ušteđevinu, određeni novac joj je dao otac, a nešto joj je pozajmio bivši svekar. „Od početka sam znala da neću da otvorim časopis Vog, što puno naših kreatora danas radi, i da preslikavam, nego sam htela da smislim, nacrtavši onako kako to sama umem. Kreiranje, modeliranje, šivenje su suština ovog posla i to je nešto što svaki kreator mora da zna da bi mogao da se usavršava u poslu. Nisam kupovala po Kini i Turskoj i preprodavala, već sam želela da stvorim nešto svoje i da to moje, ako se ljudima svidi, prodajem. Ispostavilo se da se ljudima veoma sviđa."
Pošto nije imala nekoga ko bi je usmeravao u komercijalnom smislu, a, kako sama kaže, nije veliki talenat za komercijalu, pravila je pogrešne poslovne poteze i prodavala stan da bi zadovoljila svoju sujetu i dovela Jasmin Gauri u Beograd. „Sama sam plaćala svoje nastupe na Nedelji visoke mode u Rimu i Fešn viku u Milanu. Iako možda neko misli da se to nije isplatilo, činjenica je da trajem već 25 godina u poslu, i uspevam da platim svojih 35 radnika svakog meseca, a da se pri tom ne priklanjam nikakvoj strani, ne moleći nikoga, ne udvarajući se nikome. Mislim da je to veliki uspeh."

Slagala bih da nisam ljubomorna
Verica smatra da je Srbija zemlja koja ima mnogo talentovanih ljudi, i da su naši modni dizajneri veoma dobri. „Kada bih uporedila studente sa evropskih akademija sa beogradskom, tamo se mnogo praktičnije radi. Kod nas se, naprotiv, više radi na crtanju i mladi dizajneri nemaju praksu. Koliko god da je Nenad Radujević promenio modnu sliku Srbije, toliko mislim da je učinjena medveđa usluga mladim ljudima koji su samo posle jedne revije postajali ultrapoznati. Neće imati uzlaznu liniju, već će trajati nekoliko godina i nestati". Verica Rakočević je uspešna žena i kao takva je na svojoj koži osetila zlurade komentare neostvarenih ljubomornih ljudi. Ona ističe da najgore što može da se desi jeste da je ljudi bezrezervno obožavaju jer to onda znači da nešto nije u redu. „Mislim da bi bilo potpuno neistinito reći da u kreativnom poslu ne postoji ljubomora. Slagala bih ako bih rekla da i sama nisam u nekim trenucima ljubomorna. Razlika je što to kod sebe ne bih nazvala ljubomorom, već željom da budem bolja. Mislim da tu leži tajna uspeha prave konkurencije. Da budete bolji od njega tako što ćete svoj rad da usavršite, a nikako da njemu učinite nešto loše."

Stranci su odlepili za srpskim jelekom
Više decenija Verica svojim revijama promoviše Srbiju i našu kulturu. Iako je pomagala ljudima sa Kosova, sa kojeg i sama potiče, nerado govori o tome jer to ne radi da bi je neko vrednovao već iz svog ubeđenja i stava. Važno joj je da je u svakom trenutku, imajući u vidu vreme kojim raspolaže, tu da učini nešto za te ljude. Upravo sada se uključuje i u kampanju koju vode Vlade Divac i njegova supruga. Ponosna je na svoje srpsko poreklo i što je naučila sve što može da se nauči o lepoti ove zemlje. „Moja poslednja kolekcija koja je prikazana na Fešn viku u Grčkoj je počela jahaćim pantalonama, belom košuljom i srpskim jelekom. Fantastično je što su svi tamo odlepili za srpskim jelekom!"
Nedavno se vratila sa Kube gde se održavala Nedelja srpske kulture. Kuba joj je unela potpuni mir u život jer tamo vlada sasvim drugačiji način razmišljanja, drugi pristup životu i problemima. „Vidite ljude koji žive materijalno na ivici egzistencije, ali koji su emotivno apsolutno ispunjeni. Neverovatan je osećaj kada deset dana šetate jednim gradom a ne vidite nijedno namršteno lice, tada shvatite da stvarno nije sve u novcu", oduševljeno priča Verica.

Nema više udaje!
Verica je nedavno izjavila da se posle dva braka, sigurno neće više nikada udati. Kada smo je pitali da li je sigurna da neće promeniti mišljenje ukoliko naiđe čovek koji će je oboriti sa nogu, ona kaže: „Sigurna sam da neću! Zamislite koliko sam ja srećna žena kada me moja drugarica Buba trpi 45 godina. To je bogatstvo kojim malo ljudi danas može da se pohvali. Mislim da o nekom većem bogatstvu ne treba ni pričati. Imama svoju decu i život u svojim rukama. Ne mogu da menjam navike i principe u 59. godini", kategorična je Verica.
Na pitanje da li postoji nešto što nije uradila u životu, a želela je, otkriva nam da jedino što u životu nije uradila jeste to što nije položila vozački ispit. „Pre neki dan sam vozeći se u mom čuvenom pikapu, zatekla sebe kako razmišljam o tome. Onda me uhvatio paničan napad smeha, jer šta bi se desilo kada bih se pojavila da polažem vožnju u mojim godinama, da li bi me uopšte primili. Generalno nemam odnos prema svojim godinama, jer cifra od 59. godina za mene je samo broj. Te brojke ne postoje u mojoj glavi, u mojoj mentalnoj energiji, u mojoj životnoj snazi. Ono što znam je da ovaj život ne bih menjala ni za jedan drugi, i kada bih ga ponovo počela iz početka, ne bih želela da bude bezbrižniji jer mislim da sam osoba koja „radi na problem”. Moje pogonsko gorivo se zove problem i verovatno ću takva ostati do kraja života", kroz osmeh kaže proslavljena kreatorka.

O džet-setu u Srbiji
Neko ko spada u džet-set ne ide na posao pikapom, i ne mora da razmišlja da li će svakog prvog uspeti da
isplati plate radnicima. Meni je prioritet dobar i kvalitetan život, i bez obzira na to što potičem iz jedne skromne porodice, tako sam sazdana da za sebe hoću uvek samo najbolje. Sama sebi priuštim sve što želim, ne zavisim ni od koga, niti moram da živim sa nekim jer će mi biti bolje. Džet-set su, po mom mišljenju, Željko Mitrović, Mišković, Kole. Na kraju krajeva, i ne čeznem za tim iako bih volela da živim životom u kojem nema briga, u smislu da mogu civilizovano da letujem i zimujem, i da svojoj deci mogu da kupim pristojne poklone za značajne događaje.
„Kažu da je mnogo veća sreća biti strašno siromašan, nego strašno bogat. Ako bih morala da biram između to dvoje, uvek bih pre izabrala siromaštvo jer tada imaš prave prijatelje, iskrenu ljubav, a ako si vrlo bogat, ne možeš da budeš siguran ni u šta.”

Autor: Suzana Stanarević