Broj 38
Početna > Prica > PRIŽELJKUJEM DEVOJČICU

Mina Lazarević

PRIŽELJKUJEM DEVOJČICU

Mina s nestrpljenjem iščekuje porođaj, kao i njen devetogodišnji sin Luka, koji podjednako učestvuje u pripremama za doček novog člana porodice

Mina Lazarević je u šestom mesecu trudnoće. Iako još nije išla na utvrđivanje pola deteta, iskreno priznaje da bi volela da dobije devojčicu. Nikada se nije osećala kao samohrana majka. Po njoj ljubavi i nežnosti nikada nije previše, a pitanje vaspitavanja rešava „u hodu“.
 
  Koliko ti je majčinstvo promenilo život?
  Nije ga toliko promenilo, pre bih rekla da ga je obogatilo. Sazrela sam, ojačala i dobila najjači motiv za sve u životu.
  Kakav je osećaj ponovo biti u drugom stanju?
  Osećaj je predivan. Sada sam u šestom mesecu i jedva čekamo da vidimo bebu. Na samom početku imala sam mučnine, ali one su brzo prestale.
  Da li imaš posebne prohteve kada je u pitanju ishrana?
  Nemam posebnih prohteva. I u prvoj trudnoći sam se divno osećala i drugo stanje mi je prijalo. Što se hrane tiče nisam imala neke specifične prohteve. Ako mi se nešto jelo, nisam to povezivala sa trudnoćom - takve prohteve, u vidu slatkih i kiselih jela, imam i inače. Dok sam nosila Luku ugojila sam se 15 kilograma, ali se nisam opterećivala kilažom. Pre svega mi je bilo bitno kako se osećam. Mesec dana posle porođaja bila sam na staroj kilaži. Ni sada se ne opterećujem kilogramima.
  Jesi li išla na utvrđivanje pola deteta ili želiš da to bude iznenađenje?
  Za sada još uvek ne znamo pol. Želeli bismo devojčicu, ali svakako nećemo biti ništa manje srećni i ako bude dečak.
  Kako si se pripremala za dolazak sina i kako se pripremaš za dolazak druge bebe?
  Nisam se posebno pripremala, niti sam išla na vežbe. To mi nije bilo potrebno, bila sam mirna sama sa sobom, mada smatram da je to individualno. Što se tiče pripreme sobe za bebu, još je nismo sredili, ali pripreme su u toku. Inače sam osoba koja voli da sve da završi unapred. Tako je bilo i kada je Luka trebalo da se rodi, sve je bilo unapred pripremljeno.
  Koliko si se plašila porođaja?
  Radovala sam se i jedva sam čekala da vidim bebu. Mesec dana posle porođaja počela sam da radim, a karijera mi je zapravo i počela od tog trenutka. Ni sada se ne plašim porođaja, to je prirodna i normalna stvar i nema razloga za strah. Još uvek ne znam na koji način ću se poroditi. To je stvar slučaja, tako da će biti prilagođeno situaciji i po savetu mog lekara. Prvi put sam se porodila prirodno i lako, što nije garancija i za drugi put.
  Smišljaš li ime za bebu, praviš li spiskove?
  Razmišljamo, ali se još uvek nismo odlučili. Kada je trebalo sinu da damo ime, Luka je bilo jedino ime koje se i meni i mom bivšem suprugu, Saši dopalo.
  Kako Luka reaguje na činjenicu da će uskoro imati brata ili sestru?
  Luka je veoma srećan i ima potrebu da, kao stariji brat, pomogne i učestvuje u svemu oko bebe.
  Da li si stroga mama?
  Mislim da nisam previše. Nikada nisam mogla da tučem svoje dete, uvek smo sve postizali razgovorom i dogovorom.
  Na čemu insistiraš kada je vaspitanje u pitanju?
  Insistiram najviše na ljubavi i nežnosti, a pitanje vaspitavanja rešavam „u hodu“.
  S obzirom na prirodu tvog posla, koliko imaš slobodnog vremena za sina?
  Kada se baš kasno vraćam kući sa neke predstave, Luku pričuva njegova baka, a što se tiče slobodnog vremena - za Luku ga uvek ima dovoljno!
  Kako tvoja popularnost utiče na njega?
  Navikao je da me ljudi prepoznaju i ne pridaje tome nikakav značaj. Trudim se da kod kuće budem samo njegova mama.
  Da li ga nagrađuješ kada postigne dobar uspeh u školi?
  Osnovna stvar je da dete shvati da školu uči zbog sebe. Zbog toga smatram da ne treba da dobija nagradu za svaku dobru ocenu. Ukoliko obavlja svoje obaveze uredno, zna da će od mene dobiti sve što je u okviru mojih mogućnosti, a primereno njegovom uzrastu. Luka uči sam, a ja mu često kontrolišem domaće zadatke.
  Plašite li se njegovih „ludih godina”?
  Ne plašim se ničega unapred, sve rešavamo usput. Kao i sve faze do sada, pubertet je samo još jedna faza u razvoju. Podržaću ga u svakom poslu kojim bude želeo da se bavi. Želim da bude srećan i učiniću sve što mogu da mu olakšam.
  U 2003. godini konkurisala si na javnom konkursu za jedan od hiljadu stanova u Beogradu. Jesi li uspela da dobiješ stan i koliko je teško danas biti samohrana majka?
  Na pomenutom konkursu sam dobila kredit za stan, a nikada se nisam osećala kao samohrana majka, jer smo Lukin tata i ja u odličnim odnosima i o svemu što je povezano sa Lukom odlučujemo zajedno.
  Šta bi kao savet rekla budućim mamama?
  Da budu opuštene i uživaju u svakom trenutku odrastanja svog deteta.