Broj 38
Početna > Intervju > KUSTURICA MI JE PROMENIO ŽIVOT

Marija Petronijević

KUSTURICA MI JE PROMENIO ŽIVOT

Sa samo dvadeset godina, Marija Petronijević je u svoju biografiju upisala rad sa Emirom Kusturicom, film "Zavet" i šetnju crvenim tepihom na filmskom festivalu u Kanu.

Iako nikada nije razmišljala da postane glumica, u konkurenciji od tri i po hiljade ljudi za ulogu Jasne izabrana je baš Marija. Njena priča je dokaz da se bajke ipak dešavaju

Kako je izgledao tvoj život pre uloge u filmu "Zavet"?
Odrasla sam u Visibabi, selu pored Požege. Vodila sam jedan sasvim normalan miran život, kao i sve devetnaestogodišnje devojke.
Sasvim sličajno si dobila ulogu Jasne u Kusturicinom filmu sa kojim i naši i svetski glumci sanjanju da rade?
Ekipa je išla po školama u Srbiji; bilo je ukupno oko tri i po hiljade ljudi. Kada su došli u moju školu, postojala je mala šansa da uđu baš u tu učionicu, jer obilazili su prostorije u kojima su se časovi normalno odvijali, a ja sam bila na horu. Bio je tu Boban Dedejić s fotografom i ukratko su nam objasnili o čemu se radi. Zanimljivo je to da sam ja bila u poslednjem redu, pored nekih kesa; jedva da sam se i videla. Ne znam kako, ali fotograf me je odmah primetio. Dva meseca mi niko ništa nije javio.
I šta se onda desilo?
Pozvali su me da dođem na Mećavnik. Kad nas je ostalo desetoro, došao je profesor Emir, pozdravio nas i seo u prvi red. Tada je počelo pravo ocenjivanje. Bio je to moj prvi susret sa njim. On je bio koncentrisan na ono što smo mi radili - bilo mu je bitno da pronađe ono što mu je potrebno. Kada sam ga ugledala, bila sam potpuno zbunjena, imala sam ogromnu tremu, kao i svi. Taj prvi susret sa velikim režiserom bio je potpuno nestvaran.
Opiši nam tvoje "vatreno krštenje" pred kamerom.
Moj prvi susret sa kamerom bio je veoma smešan, pogotovo što sam u prvom kadru morala da vičem iz sveg glasa. U toj sceni bila sam ljuta, branila sam svoju majku od ljudi koji su je nazivali prostitutkom. Trebalo mi je vremena da se orijentišem prema kameri i svetlima, a da u isto vreme budem koncentrisana i na ulogu. Snimanje je trajalo sedam meseci bilo je stvarno naporno.
Sa ove distance, u kakvom sećanju ti je prvi filmski poljubac?
Profesor Emir mi je pred tu scenu rekao: "Marija, to su ti prvi, rani jadi". Sem što sam imala ogromnu tremu, bilo mi je teško da emociju koju ne osećam prenesem na platno. Iskreno, taj trenutak bio mi je najteži.
Da li je teško raditi sa Kusturicom?
Teško je, jer on je osoba koja mora da drži sve konce u rukama. Strog je, i to potpuno opravdano. Profesor je genije i trudi se da sve što radi dovede do perfekcije. Takva su bila i snimanja: ponavljao je scene sve dok nije bio potpuno zadovoljan. Kada bih nešto pogrešno uradila, nikada nije vikao već bi mi pružio dovoljno dobro objašnjenje. On je dobar psiholog - shvatio je da ja ne funkcionišem kada neko viče na mene, tada se gubim. Ipak, ono što je profesor tražio od mene to sam morala da ispunim.
Zašto film još nije prikazan širom Srbije?
Kusturica smatra da u bioskopima širom Srbije ne postoje uslovi za prikazivanje filmova. Ozvučenje u bioskopima je loše. Na Mokroj gori projekcije idu na svaka tri sata: iako je to mali bioskop, kada izađete iz njega vi ste taj film doživeli na pravi način.
Kako je to naći se na čuvenom crvenom tepihu?
Čudan je bio osećaj pri ulasku u hotel, gde ispred lifta stoji Džejn Fonda koja me pozdravlja. U jednom momentu sve mi je bilo nestvarno, emocije su se mešale, imala sam tremu naravno! Kada je trebalo da zakoračim na crveni tepih, nisam znala da li ću stati na njega ili ću se srušiti. Po završetku filma, dobili smo ovacije u trajanju od 20 minuta.
Posle svega, da li si spoznala ko su pravi orijatelji koji umeju da se raduju tvojoj sreći i uspehu?
Tužno mi je da pričam o tome, jer ih nisam sve zadržala. Ne volim da pričam o ljubomori, koju sam osetila na svojoj koži. Mislim da je dobro što se ovo desilo, jer čovek u ovakvim situacijama spozna ko mu je zaista pravi prijatelj, a ko nije.