Broj 37
Početna > Intervju > NE VOLIM DEVOJKE U OBLACIMA

Zlatko Rakonjac

NE VOLIM DEVOJKE U OBLACIMA

Zlatko Rakonjac, koji je popularnost stekao ulogom u filmu „Mi nismo anđeli 3", kaže da ga slava nije promenila, ali mu sve više smeta poređenje sa holivudskim glumcem Eštonom Kučerom. Uzor mu je reditelj Goran Marković, porok igranje igrica, a mana brzopletost

Zlatko je nedavno diplomirao i još uvek živi pod roditeljskim krovom jer, kako kaže, još uvek ne može da se osamostali. Porodica mu je najveći oslonac, a njegov moto glasi Ostati normalan u današnje vreme.
Koliko te je popularnost promenila?
Ne mogu da kažem da mi se nije promenio život, ali ja sam ostao isti.
Imaš li uzore?
Uvek postoje neki glumci koji te teraju da radiš i da stvaraš. Kada sam upisivao glumu, uzor mi je bio reditelj Goran Marković. I danas volim njegove filmove jer imaju socijalnu težinu i nisu uopšte naivni. Moj omiljeni film je „Tajvanska kanasta", a od glumaca, recimo da mi je uzor Slobodan Aligrudić.
Posle filma „Mi nismo anđeli 3”, mediji su počeli da te porede sa holivudskim glumcem Eštonom Kučerom. Kako reaguješ na takve komentare?
Ne osećam se baš prijatno. Nervira me što se u medijima nikad ne priča kakva je bila neka predstava ili film, ili sam rad nekog glumca, već se prave poređenja sa totalno nebitnim stvarima. Ne smeta mi, ali mi ni ne imponuje. Ne volim da me porede ni sa kim, volim da sam jedinstven.
Da li od glume može da se živi?
Može ukoliko mnogo radiš. Pošto sam skoro diplomirao, još uvek se hranim kod mame i tate, ali kada bih hteo sada da se osamostalim, ne bih mogao. Na Akademiji sam bio zaštićen, a sada sam prepušten sam sebi. Nisam još spreman za to, mada bih veoma voleo.
Koliko si samokritičan?
Uvek preispitujem sebe, kada nešto radim i to krene loše, počnem prvo od sebe, zapitam se da li radim kako treba. Isto tako prihvatam i kritike, znače mi saveti starijih kolega. Ne opterećujem se ljubomorom, jer sam na Akademiji naučen da u svom poslu dam maksimum u skladu sa sposobnostima.
Imaš li moto?
Moj moto je Ostati normalan, čist i zdravog razuma u današnje vreme.
Koji je tvoj najveći strah?
Strah od bolesti.
Imaš li poroke?
Jedini porok su mi cigarete i, u poslednje vreme, igranje igrica. Brat mi je nedavno poklonio Play station i to mi je postala manija. Umem po ceo dan da sedim kod kuće, isključim telefon i samo igram igrice. Mislim da mi je to najveći porok, cigarete bih i mogao da ostavim, ali igrice ne!
Šta smatraš svojom najvećom manom, a šta najvećom vrlinom?
Najveća mana mi je brzopletost, a iskrenost mi je najveća vrlina. Uvek sam čist pred sobom.
Postoji li idealno mesto gde bi mogao da živiš?
Čim zaradim novac, uputiću se ka Lisabonu.
Šta je za tebe savršena sreća?
Najveća sreća mi je što imam dobru porodicu i voleo bih da i moja porodica bude ista kao ova u kojoj živim. Čovek može da bude uspešan u poslu, da je finansijski obezbeđen, ali ako ja nemam s kim taj novac da potrošim, džaba sve.
Kakve devojke voliš?
Nemam neki određeni tip. Volim iskrene devojke koje znaju šta hoće. Ne volim devojke koje su u oblacima, bez pokrića. Fizički izgled pri prvom kontaktu jeste bitan, ali ne mogu da se zaljubim u devojku koja je samo lepa i zgodna.
Žališ li za nečim?
Pošto sam brzoplet, nekada mi bude krivo ako nešto kažem ili uradim. Ali, to su samo sitne stvari, jer čovek odrasta i uči, što si stariji imaš više iskustva.
Šta trenutno radiš?
Nedavno se završilo snimanje filma „Na lepom plavom Dunavu". Igrao sam i u Srpskom narodnom pozorištu predstavu „Povratak Kazanove". Trebalo bi da počnem da radim na još jednom projektu, ali ne bih o tome da se nešto ne izjalovi.
Kakve su ti ambicije za budućnost?
Najbitnije mi je da radim na sebi, to mi je najveća ambicija, da prikupljam što više znanja. Duboko verujem da se najbolje stvari dešavaju kada ih najmanje očekuješ.