Broj 37
Početna > Intervju > KAKO JE NASTALA PESMA O JELENI

Novica Zdravković

KAKO JE NASTALA PESMA O JELENI

Novica Zdravković, mlađi brat legendarnog Tome, kaže da je titula kralja splavova koju su mu dodelili čista glupost jer se nikada nije osećao tako. Veruje da pevač, da bi postao dobar u svom poslu, mora da prođe kroz kafanu, jer je to najbolja životna škola. Boem u duši, i danas najviše voli da izađe u Skadarliju.

Prvi samostalni koncert održao je tek u svojoj 56. godini, a kaže da nije imao potrebu da ranije pravi koncert jer tada nije bio poznat kao danas, već samo kao brat Tome Zdravkovića. „Pevao sam na svoj mali mikrofon u Beogradu, a Toma je imao pravi mikrofon za veliku pozornicu. Ni u jednom momentu nisam želeo da narod priča kako je Toma Zdravković gurao svog brata da peva."

Pevao da ne izneveri brata
Novica je pre više od 35 godina došao u Beograd u koji ga je doveo brat. „U tom periodu imao sam planove da sa drugovima odem u Nemačku ili Francusku. Kada biste me sada pitali zašto, ne bih znao da vam odgovorim, mislim da je tada bio trend otići iz Jugoslavije. Toma je osetio kakvi su mi planovi i preduhitrio me je. Jedan dan me je odveo na Banovo brdo u kafanu Tržni centar, jednu od najmodernijih u to vreme. Mislio sam da idemo na ručak, nisam ni slutio šta smera. Malo smo sedeli i pričali kada je rekao vlasniku restorana: „Novica će ovde od večeras da peva". Mislio sam da se šali sa mnom, međutim, sve je bilo vrlo ozbiljno. Ustao je i otišao, a ja sam ostao. Do tada nikada nisam nastupao i nisam imao pojma šta treba da radim, kako da se ponašam na sceni i šta ću sa rukama. Tada su kafane bile vrlo posećene, tako da nije moglo da se desi da lokal bude prazan i tu mi se pojavio još jedan strah - kako zabaviti sve te ljude. „Posle tri dana Toma me je pitao da li sam zadovoljan. Nisam hteo da ga razočaram i da kažem da mi se ne dopada, znao sam da bi ga to iznerviralo. Promrmljao sam da mi je lepo.”
Iako je voleo muziku, Novica nije ni sanjao da će postati pevač. Najviše je uživao u popularnosti brata Tome. „Pevač kakav je bio Toma u to vreme bila je ozbiljna stvar, pogotovo biti toliko popularan. Tada niste mogli da postanete pevač kao danas, preko noći." Tek kasnije Novica je osetio pravo zadovoljstvo kada je uzeo mikrofon u ruke. Bugarka Lidija, za koju kaže da je bila izvrsna pevačica, pomogla mu je da savlada osnove pevanja, hrabrila ga je i davala mu podršku. „Znao sam da je početak težak, pevao sam pogrešno i trebalo je to sve naučiti." Takav je bio njegov početak. Posle tri meseca otišao je da peva u drugi lokal, sa saznanjem koliko je muzika ozbiljna stvar. „Uvek sam mislio da ne pevam dovoljno dobro i to me nekada činilo očajnim", iskreno priznaje Novica.

Nema kafane bez pića
Toma je u očima mlađeg brata bio apsolutni autoritet do same smrti. Bio mu je brat, otac i majka, kako kaže Novica. „Sve slobodno vreme sam provodio sa njim i društvom, iako on nije želeo da počnem da pijem, uz njega, društvo i atmosferu, ipak sam počeo. Ono čega se Toma najviše bojao, snašlo je, nažalost, i njega i mene." Na pitanje da li mu je kao Tominom mlađem bratu smetalo što je uvek bio u njegovoj senci, Novica kaže: „I dan-danas sam ponosan što mi je on bio brat. Bio je kompletna ličnost. Način na koji je radio, stvarao, pisao, sve to ga je činilo velikim. Iz njegovog boemskog života rađala se njegova muzika. Inače, bio je vrlo ozbiljan čovek, nije bio lucprda. Podjednako su ga voleli i obični ljudi i intelektualci, slušali su ga rokeri i zabavnjaci."

Lake note za uživanje
Novica kaze da postoji velika razlika u doživljaju kafane nekad i sada, jer druženje koje je ranije postojalo više ne postoji. I sam manje izlazi, jer su godine i dočekane zore učinile svoje. „Pre su ljudi izlazili da provedu divnu noć prepuštajući se lakim notama, a sad izlaze puni negativne energije u želji da isteraju neki svoj bes uz prilično agresivnu muziku. Tada se uživalo u muzici, tekstovi pesama su bili veoma važni. Pesma se slušala sa uživanjem, čak i po dvadeset puta u toku večeri, jer je uvek prijala. Imale su poruku, početak i kraj, svako je mogao da pronađe sebe u toj pesmi. Sada je to nešto sasvim drugo. U ovim tekstovima ja ništa ne mogu da pronađem."

Nisam kralj splavova
Svoju karijeru izgradio je na splavovima. Pevao je u Klubu narodnjaka na Sajmu dok njegov prijatelj nije otvorio splav Odisej. „Pozvao me je da pređem kod njega jer je uložio velike pare u posao, čak je stavio i tapiju na kuću, a posao je išao slabo. Morao sam da pomognem drugaru i prešao sam u njegov lokal. U to vreme nije bila potrebna velika reklama da bi se neko mesto pročulo. Jedne večeri sam u Klubu narodnjaka objavio gde idem da pevam, i za dva-tri dana splav je već svako veče bio pun." Za pet-šest meseci u Beogradu je izgrađeno oko 70 splavova. Oni su davali slobodu da se peva i svira celu noć i Novica smatra da su ljudi na njima otkrili nešto drugačije. „Na jednom malom splavu pored onoga na kojem sam ja pevao, pojavio se Aca Lukas, specifičan momak sa dugom kosom koji je svirao klavijature. Bio mi je interesantan, potpuno drugačiji za to vreme. Pevao je zabavnjake. Tek posle sam čuo da je uspeo da uzme velike pare od pevanja."

Boemske muške duše
Nekada se živelo sasvim drugačije. Muškarci su vodili boemski život, a njihove supruge su ih verno čekale. Novica kaže da nikada nije znao kada će doći kući. „Svoju suprugu, još dok smo se zabavljali, stalno sam vukao sa sobom da bi videla kako provodim vreme, da me sutra ne bi pitala gde sam. Ona je uvek znala da ću doći, a kada, nije bilo važno." Muzičari su u ono vreme uživali. To je bio poseban soj ljudi, svi su bili boemske duše i može se sa sigurnošću reći da nijednog muzičara ni pevača u ono vreme nije interesovao novac. „Bilo je važno da se svira i peva ljudima, a zarađeni novac se nije nosio kući već trošio istu noć, dok ne nestane. Mi smo se svakoga dana od 11 pre podne do 15 posle podne sastajali u Šumatovcu, Domu omladine, Grmeču ili Pod lipom", seća se Novica.
Posle svih godina i svega što je bilo, u trenucima podvlačenja crte, Novica priznaje: „Potpuno sam zadovoljan, muzika mi je dala više nego što bi ijedan drugi posao mogao. Potpuno sam ispunjen, da nisam, ne bih i dalje mogao da pravim nove pesme i da pripremim sledeći album."

Pesma za jednu Jelenu
Posle punih 16 godina, koliko je prošlo od kada je Toma stvorio pesmu „O, gde si Jelena", ona je ponovo postala hit. „Ta pesma je nastala kada sam se zabavljao sa mojom ženom, tadašnjom devojkom, Jelenom. Tada smo izlazili u diskoteku Duga, supruga i ja smo bili u nekoj svađi kada mi je Toma predložio da napravim pesmu za nju. Rekao sam mu da nije loše da on, dever, napravi pesmu i ta pesma se našla na njegovom sledećem albumu."

Autor: Suzana Stanarević