Broj 37
Početna > Poznati > CARICA TEODORA

Žena sa muškom snagom

CARICA TEODORA

Lepotom i energijom očarala je vizantijskog vladara Justinijana I toliko da mu je postala supruga i najbliži savetnik sa kojim je delio državničke tajne

Teodora je ponikla iz najnižeg staleža a dospela je na carski tron zbog čega su istoriografi ostavili oprečne podatke o njenom životu. Na mozaičkom portretu u crkvi San Vitale u Raveni prikazana je kao žena bledog tena i krupnih očiju. Ona još uvek izaziva divljenje jer je pokazala mušku odlučnost da izmeni svet.

O Teodorinoj godini rođenja i poreklu se samo nagađa. U nauci se obično uzima da je bila petnaestak godina mlađa od svog supruga Justinijana I, dakle, rođena je oko 500. godine. U „Istoriji Justinijanovih ratova" Prokopije Teodoru opisuje kao veoma lepu ženu koja je dugo spavala i opuštala se u toplim kupkama, dok je njen suprug vodio prilično asketski život. Prema nekim podacima poticala je sa Kipra, ali različiti izvori beleže da bi njen zavičaj mogli biti i Aleksandrija ili Konstantinopolj, današnji Istanbul. U svojoj knjizi „Tajna istorija" Prokopije maliciozno piše da je Teodora rođena u najnižem staležu cirkuskih zabavljača, uličarki i oslobođenih robova kojima je čak potpuno zabranjen ulazak u crkve.
Teodora pantomimičarka
Prokopije piše da je Teodorin otac Akakije bio čuvar medveda za demu „Zelenih” na carigradskom hipodromu. Deme su bile sportska udruženja hipodromskih dvokoličara koja su postala političke organizacije. Suprotstavljeni su „Plavi” i „Zeleni”. Prvi su predstavljali aristokratiju i pravoslavlje, potonji štite interese nove činovničke klase i trgovaca sa istoka okrenutih monofizitizmu, učenju po kome Hrist ima samo božansku, a ne i ljudsku prirodu. Teodorin otac je prerano umro ostavivši za sobom suprugu, bivšu zabavljačicu, i tri male ćerke. Teodora je postala pantomimičarka i kasnije nastupala u predstavi inspirisanoj starogrčkim mitom o Ledi i labudu.
Susret sa Justinijanom
Prema Prokopijevim zapisima, Teodora je veoma mlada rodila ćerkicu, a kasnije i sina Jovana. Ovaj istoričar piše i o njenoj navodnoj ljubavnoj vezi sa Hekebolom, namesnikom oblasti u današnjoj Libiji, njenom pokušaju da se domogne Carigrada i dolasku u Aleksandriju gde se verovatno upoznala sa monofizitskim učenjem. Sudbonosno je njeno poznanstvo sa plesačicom Makedonijom u Antiohiji u Siriji jer će je upravo ona kasnije u Carigradu predstaviti šefu carskih tajnih službi Justinijanu.
Iskrena ljubav
Izgleda da se Justinijan iskreno zaljubio u Teodoru već na prvi pogled, ali je postojeći zakon zabranjivao da se osoba iz senatorskog staleža oženi bivšom glumicom ili robinjom. Kada je upoznala Justinijana, Teodora je bila prelja u jednoj carigradskoj udžerici, ali to nije omekšalo strogu Eufemiju, ženu Justinijanovog sestrića, koja joj se oštro protivila. Godinu dana posle smrti stare carice ukinut je zakon i tako otklonjena poslednja prepreka koja je postojala između Teodore i Justinijana.
Justinijan postaje car
Novopečeni supružnici su već živeli u carigradskoj palati kada se pogoršalo zdravlje starog cara Justina pa je on 1. aprila 527. krunisao Justinijana. On je posle smrti starog vladara, prvog avgusta, proglašen za novog avgusta, a Teodora za avgustu. Odmah po stupanju na presto, osetila je prezir stare prestoničke aristokratije, pre svih Jovana Kapadokijskog, beskrupuloznog Justinijanovog „ministra finansija". Nije imala poverenja ni u ljude koji su imali ogromno bogatstvo, uticaj i slavu poput Velizara, Justinijanovog brata od tetke.
Teodora zaštitnica žena
Kao carev savetnik, Teodora je bila dragocena jer je odlično poznavala život i razmišljanje najnižih slojeva, ali je doprinela i da se uspostavi kompromis između carske politike i monofizita koje je proganjala vlast. Na carigradskom dvoru je uvela vrlo strog i krut ceremonijal koji je Justinijan prihvatio. Velikodostojnici bi po stupanju na dužnost polagali zakletvu vernosti avgustu i avgusti. Justinijan je bio veliki zakonodavac, ali se veruje da je nekoliko zakona o zaštiti žena inspirisala njegova supruga. Tako, glumice koje bi napustile scenu nisu mogle da budu zadržane na silu, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu, a budući muževi su morali da obezbede svojim nevestama dar u visini vrednosti njihovih miraza. Zakon iz 535. zabranio je prostituciju u Carigradu, trgovinu ženama i proterao je podvodače iz grada.
Dvorske intrige
U prvim godinama braka Teodora je rodila Justinijanu ćerkicu, ali je dete ubrzo umrlo. Od tada je stalno obilazila banje pokušavajući da zatrudni. Kada je njen položaj na dvoru već bio ozbiljno poljuljan, carigradski ustanak Nika će je nenadano ponovo učvrstiti na vlasti. Udružene deme „Zelenih" i „Plavih" zauzele su ključne položaje u Carigradu i proglasile Ipatija, sestrića Anastasija I za cara. Videvši to, Justinijan je naredio da se dvor evakuiše. Muškarci su zaćutali, ali se oglasila Teodora: „Da li žena treba da pruži muškarcima uzor hrabrosti, o tome sada ne vredi raspravljati. U trenucima beznadežne opasnosti svako treba da čini onoliko koliko može. Ja mislim da sada ne treba bežati, čak i ako nam bekstvo donese sigurnost. Svako ko se rodi ne može izbeći smrt, ali ja ipak ne mogu podneti da onoga ko je bio car vidim kao izgnanika! Nadam se da neću doživeti da vidim sebe bez carskog purpura, niti da me ljudi koje srećem ne oslovljavaju kao caricu! A, ako ti želiš da se spaseš, o Care, to je bar prosto. Imamo novca, more je pred tobom, a tu su i brodovi. Ali, ipak upitaj sebe, kada budeš bio na sigurnom, da li bi trampio takvu sigurnost za smrt. A što se mene tiče, ja ipak cenim onu staru izreku koja kaže da je purpur dostojan pokrov." Posle ovih reči, vojskovođe Velizar i Mund su razradili plan i krenuli da se obračunaju sa pobunjenicima. Malobrojna ali odlučna carska vojska izvojevala je pobedu i ponovo učvrstila Justinijanov režim.
Ljubomorna carica
U narednim godinama pokazalo se da je carica više nego sposobna da na dvoru i u državi vodi sopstvenu politiku. Kada je ostrogotska kraljica Amalasvinta početkom 534. godine dogovorila sa Justinijanom da se skloni u Drač i odatle zatraži da carska vojska pomogne obnovu njene vlasti u Italiji, Teodora je navodno poludela od ljubomore. Amalasvinta je bila obrazovana i šarmantna lepotica plemenitog porekla. Njen savladar Teodat ju je zbacio i zatočio, ali je Justinijan poslao svog emisara da zatraži oslobađanje. Prokopije piše da je stigla i Teodorina poruka koja je tražila da Teodat slobodno ukloni Amalasvintu. Ostrogotska kraljica je pogubljena.
Zajednička grobnica
Carica Teodora je umrla 28. juna 548. godine, najverovatnije od raka. Sahranjena je u grobnici koju je za njih dvoje podigao njen suprug u blizini crkve Svetih apostola u Carigradu. Justinijan je patio zbog gubitka voljene žene, ali je morao da nastavi da se bori za jedinstveno carstvo. Slaveći 559. godine pobedu nad kotrigurskim Hunima, predvodeći povorku, zastao je nedaleko od caričine grobnice i obišao je kako bi tu upalio sveću, pomolio se i odao poštu svojoj Teodori.