Broj 36
Početna > Intervju > UNUKA MI JE ULEPŠALA ŽIVOT

Zoran - Moka Slavnić

UNUKA MI JE ULEPŠALA ŽIVOT

Legendarni košarkaški as i selektor košarkaške reprezentacije Srbije Zoran Slavnić kaže da mu je supruga Jelena centar sveta, sin Zvezdan najveći ponos, a da mu je unuka upotpunila život

Zoran je odrastao na Dorćolu, što je samo po sebi značajan detalj u biografiji. Sportom je počeo da se bavi 1963. godine, kada je imao četrnaest godina. Jedan od njegovih najsrećnijih dana bio je kada je postao igrač Crvene zvezde. U mladosti je, naravno, bio vrlo nemiran, pa je često umeo da dobije batine, ali i da uzvrati.
- Bio sam sportsko, živahno dete, što bi naš narod rekao: „Rodila majka sportistu, baci ga na đubre, snaći će se". Voleo sam da se pobijem, a u to vreme bile su popularne tuče između krajeva. Kalemegdan je za to pružao izobilje mogućnosti, pa sam često izvlačio deblji kraj - priča Moka.
Odrastao je u ulici Cara Lazara, nedaleko od Kalemegdana. Osnovnu školu pohađao je u kraju, da bi posle toga upisao srednju saobraćajnu i uspešno je završio. Nadimak Moka dobio je na interesantan način.
- U kraju su često izbijale dečačke tuče, pa smo često nosili motke. Jedan dan, prolazio sam sa motkom u ruci i taj ceo dan zvali su me Motka, da bi sutra promenili u Moka, i tako je ostalo do dana današnjeg. Mnogi i ne znaju da je moje pravo ime Zoran - priča Slavnić.

Ljubavni usponi i padovi
Zoran je bio talentovan za boks i odbojku, a posebno za fudbal. Visok je 181 cm i to je jedan od razloga zašto se opredelio baš za košarku. Želeo je da dokaže kako mali mogu da prođu među velikima.
- Imao sam u mladosti bezbroj idola, ali bih izdvojio čoveka koga izuzetno volim i poštujem. To je Dragoslav Šekularac. Zbog njega sam i zavoleo sport, ali niko nije uticao na mene da se bavim ovim poslom. Za košarku sam se opredelio nešto kasnije, nakon jednog turnira koji se održao na 25. maju, gde sam igrao sa svojom školom „Braća Ribar". Dan pre, šetao sam Kalemegdanom i video na terenu mladiće koji igraju košarku. Prišao sam im i pitao da li mogu da se pridružim. Tako je sve počelo - seća se košarkaški as.
Prvu ljubav pamti još iz vremena kada je počeo da igra u Zvezdi.
- U to vreme imao sam devojku koja se takođe bavila sportom i trenirala u mom klubu. Ali, to je bila više platonska ljubav. Nikada nisam bio ostavljen, ali sam imao problema da saopštim da je vezi došao kraj. Bilo mi je žao da povredim devojku jer sam veliki emotivac. U ljubavi kao i u životu postoje usponi i padovi - iskren je Moka.

Prvi profesionalni ugovor
Zoran Slavnić igrao je u Zvezdi, Partizanu, Šibenki, ali i u klubovima širom Evrope.
- U reprezentaciju me je ubacio hrvatski trener Mirko Novosel. To je bilo '72. godine, u vreme kada je moj trener bio Ranko Žeravica. On u meni nije video osobu koja bi mogla da bude vodeći igrač u reprezentaciji, nije prepoznao moj potencijal i time je osporio moju karijeru. Posle našeg debakla na Olimpijadi u Minhenu, Novosel je preuzeo reprezentaciju, oformio novi tim i tako je nastala generacija Kićanović, Dalipagić, Delibašić, pored najboljeg igrača svih vremena, legendarnog Ćosića. U suštini, moj trener je trebao da me ubaci u reprezentaciju, ali to nije učinio. Sa ove distance mu ne zameram, Ranko je bio izvanredan trener, ali kod mene je pogrešio. To sam mu odavno oprostio. Svi pravimo greške. Možda me je i na neki način spasao, jer me nije trošio, pa sam imao prilike da sledećih deset godina igram i dam svoj maksimum - kaže Zoran.

Improvizacije na parketu
Pored Zvezde, od klubova za koje je igrao, uvek će pamtiti Huventud iz Španije. Ovo je bio njegov prvi odlazak u inostranstvo i prvi profesionalni ugovor. Iako je 15 godina bio u Zvezdi, koja je bila njegova prva i jedina ljubav, nekoliko puta prelazio je u tabor večitog rivala, kako priznaje, iz inata. Kada ga Zvezda nije htela, a želeo je da igra u svojoj zemlji, namerno je prelazio u Partizan. Navijači mu to nikada nisu zamerili, naprotiv, zamerili su upravi koja ga nije želela. Priznaje da mu je to bila velika satisfakcija. Na terenu ga je uvek krasio optimizam i ogromna želja za pobedom.
- Služio sam se raznim improvizacijama na parketu, ali sam se trudio da ne preterujem. Uvek sam govorio da atrakcija i rezultat daju maksimalan uspeh. Novosel je dozvoljavao da se sav mogući talenat iskaže na terenu što smo mi i uradili. Upravo zbog toga smo bili uspešni.

Telefonski imenik sve je tanji
Najveća svetinja za Moku je drugarstvo. Danas, sa određene vremenske distance, shvata da su ga mnogi potrošili kao druga.
- Kako godine prolaze, brojeva u telefonskom imeniku je sve manje. Imenik je sve tanji i tanji. Naravno, po dva-tri broja se dopišu, ali više je onih koji se izbrišu. Kada sam imao trideset pet godina razmišljao sam gde ćemo se mi drugari sastajati kada budemo imali po pedeset godina i koliko će nas uopšte biti. Kako sam se samo prevario, sve nas je manje i manje. Onda sam shvatio da su bili u pravu ljudi koji su mi govorili da ako u životu stekneš jednog pravog prijatelja, bogat si čovek.
Izuzetno je samokritičan, ponekad ne želi da prizna grešku, a onda ga svrstavaju u tvrdoglave. Poslednjih godina trudi se da to ispravi. Što se kritika tiče, prihvata samo one koje su konstruktivne. Jedna od njegovih mana je suviše brz jezik. Svakodnevno je u situaciji da kaže nešto što ne misli, zbog čega kasnije zažali. U tim trenucima, uvek je spreman da se izvini. Poraze teško prihvata, ali ga oni očvrsnu i daju mu snage da ide dalje i da se bori kao lav.

Sin liči na mene
Posle jednog neuspelog braka Zoran je 1995. godine upoznao svoju sadašnju suprugu Jelenu.
- Posle razvoda, upoznao sam Jelenu, sa kojom sam se ubrzo i oženio. U braku smo 11 godina. Ona mi je najbolji kritičar, oslonac i najveći prijatelj. Bezuslovno me voli i uvek je uz mene. Ona je moj nukleus života - kaže Moka.
Iz prethodnog braka Zoran ima sina kome je dao ime po omiljenom klubu - Zvezdan.
- Imamo predivnu unuku koju svi obožavamo. Što se tiče mene i mog Zvezdana, vrlo smo slični. On je izuzetno druželjubiv i nesebičan je. Vidi se da je moj. Svi kažu da ličimo, kažu da je lep pa ne vidim sličnost, kad meni to nikada niko nije rekao - kroz smeh priča Moka, i dodaje - Postoje neke stvari u životu za koje bih voleo da se nisu desile, i postoje određene osobine koje bih voleo da poseduje, ali životni putevi su razni. Nadam se da će kroz život nadoknaditi ono što nije imao jer sada je već zreo čovek, ima ženu i dete - ponosno priča Moka.