Broj 36
Početna > Intervju > KREATIVNA ČAROLIJA

Jelena Blečić

KREATIVNA ČAROLIJA

Zahvaljujući vedrini i jedinstvenom stilu, slikarka Jelena Blečić vrlo brzo je postala miljenica publike i kritike, a njena dela našla su se u domovima brojnih ličnosti javnog i kulturnog života

Vesele boje i kulturna raznolikost Meksika u kome je provela skoro godinu dana, dodatno su obogatili pogled na život ove tridesettrogodišnje umetnice. Jelena nas je pustila da zavirimo u njen svet koji je vedar, lep, pun ljubavi i topline, čini se čaroban.
  Kada si shvatila da želiš da se baviš slikarstvom?
  Relativno rano sam počela da slikam. Svi čulni segmenti kod mene su bili prilično osetljivi, a eksperimentišući otkrivala sam nove čarolije koje su me dalje vukle u kreativno. Do nekog trenutka sam znala da sam neko ko zna da slika i crta, ali to nije dovoljno da bi se osoba koja je izabrala umetnost kao poziv osetila srećnom i zadovoljnom. Potrebno je pronaći svoj pečat, neku svoju priču, svoj svet. U jednom momentu sam shvatila da svoje crteže ne treba da zadržim na tom nivou, već treba da ih pretvorim u slike.
  Sećaš li se prve izložbe?
  Nisam bila dovoljno srećna, jer su to bili radovi koji manje prikazuju moj dar. Uradila sam je u veoma kratkom roku i htela sam to što pre da podelim sa ljudima, ne znajući kakva će biti njihova reakcija. Slike su od starta same sebi otvorile vrata i dobile svoje ljubitelje. To je u meni prelomio da treba da nastavim time da se bavim.
  Da li si imala uzore?
  Kada sveobuhvatno gledamo istoriju umetnosti, uzori su mi svi ljudi koji su znali da naprave nešto što te ne ostavlja ravnodušnim. Svaki rad koji na mene ostavi utisak i izaziva emociju, a ne remeti me u mom radu, za mene je uzor. Postoje majstori koji su iznad svih, svakako treba spomenuti Pikasa, koji je toliko spominjan da gubi smisao, ali on to zaslužuje svojom hrabrošću, ogromnim talentom i neiscrpnom energijom.
  Kakve su ti impresije iz Meksika, gde si bila na usavršavanju?
  Mnogi kažu da sam povukla boje iz Meksika, ali ja sam vedra osoba koja je odavno naučena na boje. U Meksiku su se ljudima na izložbi boje podrazumevale, oni su reagovali na poetiku. Razlog zbog kog sam želela tamo da idem, i nisam pogrešila, bio je što je to zemlja specijalne sudbine, počev od toga da ima sva prirodna bogatstva i lepote i samim tim ne može da bude dosadna zemlja. Naravno, tu je i kulturno-istorijska sudbina, koju su mnogi pokušali i donekle uspeli da promene, a kada se pomešaju sve te drevne kulture sa evropskim kulturama, to je nešto što ne može da se prepriča. Da odem još dvadeset puta na godinu dana, opet bih mogla da kažem da ništa nisam videla, ali sam potpuno oduševljena. Iskustvo je na raznim nivoima, od toga da ne možeš više nikada biti isti kada živiš i opstaješ u najvećem gradu na svetu. Postoje stvari koje su neuhvatljive i moraju da se dožive, a za njih se živi.
  Gde pronalaziš inspiraciju u današnjem vremenu koje je često surovo i teško? 
U meni postoji ogromna količina ljubavi i osetljivosti za prepoznavanje čarolije života u najmanjim sitnicama. Ako gledamo to sa strane svakodnevnog bitisanja i umeća opstanka, a ne gubitka sebe u jednom okrutnom gradskom životu, najvažnije je imati jednu vrstu koncentracije, ali i dovoljno vremena koje možeš da pokloniš sebi. Svi smo mi različiti, svako sebe hrani na drugi način i to je osnovno, jer ako se to zaboravi, gubimo sjaj u oku, padamo u depresiju i postajemo bezvoljni. Život nije lak, ali je lep i na nama je da napravimo da on bude stvarno zanimljiv. Čovek mora da osluškuje sebe i da bude dobar prema sebi, a vrtlog svakodnevnog gradskog života je idealan teren da sebe potpuno izgubiš.
  Koliko je teško biti žena slikar u Srbiji?
  Naravno da je teško, ali osnovnu snagu mi daje ono na šta se često vraćam, a to je da znaš da si na dobrom putu i da se dobro osećaš u tome što radiš. Teško je, kao i u bilo kom drugom poslu ako želiš od toga da živiš, potrebna je ogromna količina odricanja, discipline, organizacije i strpljivosti jer rezultati nikada ne dolaze odmah.
  Da li slušaš neku određenu muziku dok slikaš?
  Nikada ne radim u tišini, muziku stalno menjam. Ne mogu da slušam stalno isti žanr, to je jednolično i uspavljuje me. Promenom muzičkog žanra šetam se kroz razne segmente koji predstavljaju život. Muzika u meni stimuliše sveobuhvatnije stvaranje slike, u smislu slikanja života, jer ja slikam život.
  Imaš li omiljenu boju?
  Volim tople, vedre i zdrave boje, koje dominiraju, a ove suprotne, koje svakako postoje, u drugom su planu. Potenciranjem zdravih boja, potenciram zdrav pogled i kod sebe i kod svakoga ko želi da ima moju sliku. Platno i četkica su jedna od najlepših čarolija koje sam dobila od života i hvala onome ko mi je to poklonio.
  Ko ti je najveća podrška?
  Najveća podrška su mi moja ljubav, moja porodica i moji prijatelji, koji su takođe moja ljubav. Oni su moj snažan motor i pokretač, osobe koje mi daju snagu i kada sam najumornija.                       
  Šta je za tebe ljubav?
  Ljubav je znati voleti. Čovek mora u zdravoj meri da voli sebe jer ako nije dobar za sebe, nije ni za druge. Ljubav dvoje, dvoje kao ljubav, tvoj idealni par. Verujem u ljubav, a ljubav porodice je nešto što je veoma bitno i bez čega se ne može, kao i bez ljubavi prijatelja.
  Kako izgledaju zidovi tvog doma i koje slike ih krase?
  Veselo, nesvakidašnje, a istovremeno obično. Sve zavisi ko i kojim očima gleda. Ideja nije bila da to po svaku cenu bude veselo, već da bude prijatno i da istovremeno pomaže da se osećaš opušteno i da budeš dobro raspoložen. Trenutno imam samo jednu sliku, dobar deo se udomio, a neke su još na izložbama. Imam jednu koju nikome ne želim da prodam, želim je za svoj dom, a hoću da napravim još jednu koju sam zamislila.
  Ko su kupci tvojih slika?
  To su ljudi koji imaju zdrav odnos prema životu i koji taj odnos ne žele da izgube, ako su negde posustali. Ljudi koji kupuju moje slike u njima pronalaze jedan vizuelni podsetnik, veru i nadu da mogu dalje. Našla sam nešto što mene ispunjava, dok radim osećam se dobro i drago mi je da se drugi raduju. Ako pričamo o nekim kvalitetima, svi znamo da je vreme faktor koji odlučuje, ono što ostane kad nas ne bude, to je nešto što je dobro i što vredi. Baviću se ovim poslom dokle god budem mogla da radim pošteno, a onog momenta kada shvatim da mi glava posustaje, tada ću odustati.
  Nedavno si imala prvi modni izlet.
  Moram da kažem da je u Beogradu bilo vrlo zanimljivo, auto je stajao unutar galerije i svi su ga doživeli kao eksponat, a ne kao auto. U Novom Sadu izložba se poklopila sa petkom trinaestim, koji se fantastično uklopio u slogan - „Nauči pravila pa ih ruši. Sledi svoju zvezdu". Izložba će biti u Čačku, Subotici, Nišu i verovatno u Podgorici. Htela sam da razvijem dizajn koji proizilazi iz elemenata sa mojih slika, odnosno da moje šare i dezene upotrebim u primenjenoj umetnosti. Ljudima sam pokazala kako može da izgleda jedan mali detalj u obliku ormarića, komode koja može da bude zanimljiv komad u vašem enterijeru, sto ili klupa... Imala sam mali modni izlet, napravila sam torbe, priveske, kutije za naočare. Bez slika, ničega od toga ne bi bilo, jer iz njih skupljam energiju i imam dvosmernu radnu ulicu.
  Koju zvezdu ti slediš?
  To je neka zvezda koja ne može da se objasni, ali onaj ko pažljivo bude pročitao ovaj intervju shvatiće šta je moja zvezda. U svakom slučaju, treba tražiti sebe da bi sledio sebe. To je najteži, ali najlepši put.
  Pisac Dušan Kovačević rekao je: „Jelenino slikarstvo, njene igrarije s predmetima, perspektivama i skoro 'tropskim bojama', ulepšaće nam sate kada se nadano ili nenadano sretnemo s njim; taj dan će nam, sigurno, biti lep, a za ostatak života moramo se pobrinuti sami".
  To su vrhunski komplimenti i to je ono zbog čega mi nije žao bilo kog odricanja, jer iza svega stoji ogroman rad i trud. Takvih komentara ima mnogo i mene to mnogo raduje.
  Da li nagrađuješ sebe posle uspešne izložbe?
  Obavezno se nagradim, ponekad onako skroz ženski odem u kupovinu i to mi predstavlja fantastično zadovoljstvo, ili smislim gde bih pošla na neki ručak, ili gde bih otišla van grada, što mi mnogo prija. Dešava se da u kući napravim neki ritual koji mi baš tog dana prija, potpuno je nebitno šta je u pitanju, možda je baš čišćenje kuće jer je to vrsta raščišćavanja jednog segmenta posle dobrog i uspešnog završetka.