Broj 36
Početna > Prica > JEDVA SAM DOČEKALA POROĐAJ

Goca Tržan

JEDVA SAM DOČEKALA POROĐAJ

Ona za sebe kaže da je iza zatvorenih vrata obična Gordana Marinković, majka maloletnog deteta, a da će na estradi uvek ostati Goca Tržan jer to ime je njen zaštitni znak. Nedugo posle venčanja iz snova sa Ivanom na svet je došla Lena, koja je još više učvrstila njihov brak i doprinela da se ovaj par još više voli.

Goca kaže da je Ivan muškarac koji je veoma strpljiv sa decom jer je ranije radio u obdaništu. Lenu nisu planirali već je ona proizašla iz čiste ljubavi, a planiraju još najmanje jedno dete koje će napraviti u nekoj ludoj strasti

Kako si se snašla u ulozi majke?
Vrlo je naporno i vrlo odgovorno, ali je najlepše na svetu. Ne postoji nijedan bolji i teži zadatak koji sam sebi dala od majčinstva. Mislim da sam bila vrlo pripremljena psihički. Jednostavno, dođe trenutak kada psihički i fizički sazrite za tu ulogu. Nemojte ni da pokušavate da rađate decu da bi vam brak uspeo, nego pravite decu onda kada nekoga volite i kada brak funkcioniše jer dete može da unapredi dobar brak kao što može i da uništi loš.
Jeste li tvoj muž i ti planirali Lenu?
Ne. Moj muž i ja smo se zaljubili jedno u drugo i jednostavno smo prestali da pazimo. Zaprosio me je 19. septembra prošle godine, a nedelju dana posle toga sam saznala da sam ostala u drugom stanju.
Kako si se osećala kada si saznala da si trudna?
Zbunjeno, uplašeno, razmišljala sam šta će biti sa poslom, karijerom, nemamo stan...
Žene nekoliko dana pred porođaj ili uhvati strašna panika ili ne mogu da dočekaju da se porode. Kako je bilo s tobom?
Ja sam bila jedna od trudnica koja nije mogla da dočeka da se porodi! Jedva sam čekala da ugledam svoju bebu, da vidim kako izgleda, da je osetim u rukama. Pred porođaj sam već puno oticala, izgledala sam kao neko burence. Nisam mogla da spavam, bolela su me leđa... Doktor Stanojević, koji je trebalo da me porodi, išao je na vikend-odmor i predložio mi je da dođem ranije u bolnicu. Kada sam došla, moje telo je bilo potpuno spremno. Porodila sam se 23. maja, posle deset sati ležanja na stolu.
Kako si izdržala?
Primila sam epiduralnu anesteziju. Ona se naravno ne daje sve vreme, već u trenutku kada kontrakcije dostignu određeni nivo. Moram da priznam da su u mom slučaju te kontrakcije bile bolne ali podnošljive. Čak mi je doktor Stanojević u jednom momentu rekao da sam ja bezosećajna žena! U trenutku kada treba da izbacite bebu nije preporučljivo da epidural deluje potpuno, već da osetite nekih 50 posto bola da biste znali kada trebate da gurate. Ja sam izgurala Lenu u samo tri kontrakcije. Ona je odmah pogledala u mene svojim okicama. Kada sam je videla, tresla sam se, imala sam neki adrenalinski šok, odskakala sam od stola.
Jesi li imala dilemu da li da koristiš epidural?
Ne, nije postojala dilema jer sam se prethodno raspitala, pročitala puno literature i razgovarala sa gomilom najboljih lekara iz Srbije. Svi su mi potvrdili da je epidural rutinska stvar i da se ona daje u svetu već 15-ak godina. Jedino u našem zdravstvu nije standardna usluga i zdravstvo ne pokriva troškove epidurala. Na zapadu, na primer, morate da pišete zahtev ukoliko želite da se porodite bez epidurala.
Postojala je želja da snimate porođaj, da li ste to i učinili?
Moja kuma je bila sa mnom kada sam se porađala i ona je sve slikala telefonom.
Je li vaš suprug prisustvovao porođaju?
Ne, iako sam do jednog trenutka strašno želela da se to desi. Tačnije, sve do poslednje kontrole. Čak sam bila spremna da se posvađam sa suprugom ukoliko ne bude prisustvovao. Onda mi je doktor Stanojević rekao da nema ništa protiv, ali da će mi dati određenu literaturu u kojoj se govori da 95 odsto muškaraca koji prisustvuju porođaju posle potpuno izgube interesovanje za seks. Znala sam da bi Ivan to učinio zbog mene, ali ipak sam odustala od te ideje. Kada sam se porodila, shvatila sam zašto muškarci ne treba da budu prisutni jer oni prosto nisu rođeni da to prežive. Od početka do kraja njima je to ogroman stres. Taj prizor sam po sebi nije toliko romantičan. Meni je bilo najlepše na svetu, ali verovatno nekome ko ne učestvuje i nije baš prijatno.
Učestvovala si u programu Baby Friendly. Kako to kod nas funkcioniše?
Funkcioniše odlično, jer imate priliku da se družite sa bebom od trenutka kada se ona rodi.
Je li ona od početka htela da sisa?
Da, prvi dan kada su je doneli, pošto sam tražila da je donesu da se mazimo, sestra je predložila da je stavim na grudi da vidimo da li hoće da vuče mleko. Imala sam tu sreću da je ona od prvog dana htela da sisa i još uvek je dojim.
Kakav je osećaj kada je dojiš?
Ne umem da ga opišem, ali neću nikada moći da ga zaboravim i biće mi nenadoknadiv kada više ne bude sisala.
Da li si u trudnoći pazila šta jedeš i da se ne ugojiš?
Nisam pazila da se ne ugojim, čak ne znam ni koliko kilograma sam dobila. Mislim da se ne treba opterećivati pitanjem „koliko sam se ugojila?” jer beba iz tela uzima ono što joj treba, a ako vi ne unosite dovoljne količine onog što ona uzima, onda vam propada organizam. Na sreću, nisam imala histerične napade gladi. Jela sam normalno, onoliko koliko mi je telo tražilo, jela sam puno voća i pila sam veoma mnogo vode.
Jesi li se posle porođaja udaljila od drugarica koje nemaju decu?
Razumem činjenicu da žene koje nemaju ili ne žele decu apsolutno ne fascinira ceo taj proces i sa njima pričam o temama o kojima smo pričale i ranije. A žene koje imaju decu ili su trudne do detalja je interesovalo moje iskustvo. Mislim da postojanje deteta ne bi trebalo da vas odvoji od prijatelja koji ih nemaju, ali sa druge strane, verovatno je to negde i prirodno. Kada se rodi dete, sve obaveze se podređuju detetu i život počinje potpuno drugačije da funkcioniše.
Da li se bake i dede otimaju ko će da provede više vremena sa Lenom?
Moji roditelji i Ivanova majka divno komuniciraju. Trudim se da i jedni i drugi imaju potpuni kontakt sa njom.
Pevaš li joj uspavanke?
Pevam joj kada je uznemirena i kada plače, i to sve i svašta.
Koliko još dece planirate?
Još najmanje jedno, ali možda tamo posle 40. još jedno! Sada sam sigurna da ću do 35. godine roditi još jedno dete, a posle ko zna!

Autor: Suzana Stanarević