Broj 35
Početna > Prica > SOPRAN U ULOZI MAME

Suzana Šuvaković-Savić

SOPRAN U ULOZI MAME

Prvakinja Beogradske opere pored svih uspešnih rola na sceni otkriva da joj je ipak najdraža uloga mame sedmogodišnje Katarine

Operska diva Suzana Šuvaković-Savić, već je 11 godina stalni član Opere Narodnog pozorišta. Izuzetnog glasa predstavila se i italijanskoj publici, u Seulu pevala pred deset hiljada ljudi, a domaći poštovaoci opere mogu je videti na sceni Narodnog pozorišta gde je ostvarila brojne uloge lirskog soprana.

Kako ste se osećali kada ste saznali da ste u drugom stanju?
Moj suprug i ja smo bili na Tasosu. Pre toga sam mu saopštila da bih volela da imamo dete. On je rekao: „U redu, ali ajde da malo sačekamo, tvoja karijera je tek počela". Međutim, ja sam želela da to bude što pre, zato što karijera prođe. Kada sam to rekla i poželela, vratila sam se sa Tasosa, i shvatila da sam trudna. Nisam ništa kazala suprugu, kupila sam u apoteci test za utvrđivanje trudnoće i, kada je rezultat bio pozitivan, bila sam presrećna. Supruga sam probudila oko šest sati ujutru i čim sam mu rekla za trudnoću, započela sam razgovor o planovima šta ćemo sve da promenimo u kući, jer sam ja trudna. On je bio zbunjen, ali i presrećan.
Jeste li vi odabrali da vam se ćerka zove Katarina?
Kada sam ušla u deveti mesec trudnoće, želela sam da se zove Daša. Međutim, kada sam se porodila, u tom trenutku sam se setila da je ona začeta u Grčkoj i da je jedna mala „Grkinja” pa sam odlučila da se zove Katarina.
Gde ste se porodili i kako je protekao porođaj?
U porodilištu „Narodni front" u Beogradu. Imala sam doktorku koja mi je vodila trudnoću i na kraju sam imala sreće da me je baš ona porodila. Porodila sam se prirodnim putem, ali je bio težak porođaj. Ali, kada se dete rodi, sve se zaboravi.
Koliko vas je materinstvo promenilo?
Mnogo, i volim što je tako. Mislim da su deca veliko bogatstvo. Kada bih mogla, volela bih da imam mnogo dece. Svi smo mi na neki način deca, a to produžuje i naš život.
Može li se reći kome je Katarina privrženija, vama ili ocu?
Mislim da je meni, zato što sa mnom ima drugačiji vid komunikacije. Tatu iskoristi maksimalno, jer čim kaže: „Tata, sviđa mi se ovo", on joj odmah to i kupi.
Kako biste opisali vaš odnos?
Veoma smo bliske. Time se ponosim jer mislim da smo prave drugarice. Već je navikavam da može da mi kaže sve što misli, bilo da je to ružno ili lepo. O svemu razgovaramo i ona na kraju shvati da li je to dobro ili ne. Ako ja nju ne kažnjavam za neke stvari koje su dečje, ona to zna da vrati, ceni i oseti. Dečje ludosti su nešto što je sastavni deo svakodnevice. Sa sedam godina ne može se očekivati neka zrelost, a mislim da to i ne bi bilo dobro jer sve ide sa svojim godinama.
Da li mislite da majka i ćerka treba da budu drugarice?
Da, i to baš drugarice u svakom smislu te reči. Počev od nekih tema koje su možda sada teške i prerane, ali ako joj sada neko postavi pitanje šta je droga, ona već zna odgovor. Time se ponosim.
Kako provodite slobodno vreme sa Katarinom?
Kod kuće, kad obavim svoj deo posla, onda se igramo. Obavezno traži od mene da budem maca ili kuca, da pričamo na italijanskom jeziku. Igramo se koliko meni to može da drži pažnju, a ona razume da to ne mogu baš dugo. Ako smo u gradu, obavezno odemo na pićence, u šoping, a zatim se Katarina druži i sa svojim prijateljima. Uveče, pred spavanje, pročitamo minimum tri reda iz neke knjige. Nedavno smo otkrili jedan bazenčić i Kale je naučila da pliva. Ove godine kreće u školu, tako da smo nabavile ranac i sve ono što je potrebno za đaka prvaka.
Ko se brine o Katarini kada ste na nastupima i putovanjima?
Bez moje majke ništa ne bih mogla da uradim. Svakako bi i tata tu odigrao svoju ulogu, ali i on radi. I majka mog supruga pomaže kad god može, s obzirom na to da ne živi u Beogradu. Veliko je bogatstvo kada imate bake koje znaju da pomognu i razumeju. Takođe, podrazumeva se da imaju i mnogo ljubavi, jer ja ne bih dozvolila da dete čuvaju bake koje nemaju živaca za svoje unuke.

Savet budućim mamama
Da bi bile dobre mame, najvažnija je ljubav. Volite svoje dete beskrajno i imajte puno razumevanja. Takođe, potrebno je puno pričati i razgovarati jer je to slatka dužnost svake majke. Treba uvek imati na umu da imate odnos sa detetom koje je mlađe od vas. Često se spustim na njenu visinu, čučnem i pomislim kako je njoj kada onim okicama pogleda gore, a mama viče sa varjačom u ruci. Na primer, u Italiji ili Nemačkoj možete prijaviti nasilje nad decom. To polako kreće i kod nas, ali smo ipak mnogo daleko od toga.

Autor: Milica Stojanović