Broj 35
Početna > Intervju > PSUJEM IZ ZADOVOLJSTVA

Eva Ras

PSUJEM IZ ZADOVOLJSTVA

Iako je teško biti glavni junak tragedije u stvarnom životu, Eva Ras glumi, piše, slika, seća se, sočno psuje i ide dalje sama, kako mora

Eva Ras za sebe duhovito kaže da spada u vrstu izumrlih dinosaurusa. Rođena je sa samo 900 grama, po njenim rečima, u paketu sa mrtvom sestrom. Oca je upoznala tek sa 22 godine, a na pitanje kako je taj nedostatak uticao na njeno odrastanje, Eva priča: „Takve sam fele da mi nijedan nedostatak nikada nije smetao. Sve što mi je Bog zakinuo, ja koristim kao svoje prednosti. Otac mi je oduvek nedostajao, ali zahvaljujući njegovom nestanku, razvijala sam maštu. Znala bih da stanem na prag naše kuće u Subotici i da zamišljam kako on nailazi, vidi me i pomisli kako je ova devojčica lepa, nešto me pita pa pomisli da je ta devojčica i pametna. I tek posle sazna da je ta devojčica njegova ćerka. Godinama sam se tako igrala iako njega nije bilo na vidiku. Pošto je postojao u mojoj mašti, nije mi nedostajao. Kada sam ga upoznala sa 22 godine, već sam bila diplomirana glumica i udata žena. Osećala sam bliskost sa njim jer se na moju sreću nije razlikovao od mojih predstava o njemu. Tolerantna sam, i nisam mu zamerila odsustvo jer smatram da su bila takva vremena i da nije imao izbora".
  Evina majka, patrijarhalno vaspitana žena, celog života je bila nesrećna jer ju je muž ostavio. Eva misli da je to bilo veoma bahato sa njene strane jer je imala sina i ćerku koji su postali uspešni ljudi i stvorili svoje porodice. „Imala je sreće da umre odmah posle rata i ne vidi da sam ja izgubila moje dete. Kada sam izgubila dete, videla sam koliko je moja majka bila nezajažljiva. Smatrala je sebe nesrećnom jer ju je muž ostavio, jer je imala malu platu, mali stan... Ona je male i beznačajne stvari smatrala za veliku nesreću. Moja majka ne bi mogla da preživi da sam ja umrla jer je sebe jako razmazila."
 
  U glumi je sve dozvoljeno
  Posle velike mature 1959. godine, Eva Ras dolazi u Beograd. „Prvo sam konkurisala na likovnoj akademiji i pošto tu nisam uspela, setila sam se da lepo recitujem i otišla ćošak niže u pozorišnu akademiju. Verovatno je na sceni tada pobedila želja da se odvojim od roditelja, rodnog grada i da dokažem sebi da sam odrasla".
  Eva je glumica, piše knjige i slika, a na pitanje šta je najviše ispunjava, ona bira glumu. „Nikada nisam obožavala moje zanimanje. Volim ga, naravno, ali ono mi je lupilo tolike šamare da sam zadivljena što se još uvek bavim njim, da još uvek želim da me neko pozove. Biti glumac je najponižavajuće zanimanje, a kada ste žensko, onda još više. Bez obzira na to koliko zna da bude ponižavajuća, oni koji su se zarazili glumom će vam reći da je to fenomenalno zanimanje. Tu je sve dozvoljeno i gde god me pozovu, bez obzira koliko mala uloga bila, ja je prihvatim".
  Glumačka karijera Eve Ras traje već 50 godina. Prva se skinula na filmu, što je bila prava hrabrost za ono vreme. A kako je uopšte postala glumica Eva se seća „Kada sam došla na prijemni ispit, zaključila sam da su sve prisutne devojke lepše od mene. Imale su uske suknje, visoke potpetice, svilene čarape i iščupane obrve, a ja sam došla na prijemni ispit sa čmičkom na desnom oku, koji je pomalo i curio. Gledajući te lepe Beograđanke iskovala sam đavolji plan kako da ih pobedim. U to vreme se nosio konjski rep, koji sam i ja nosila. Otišla sam u toalet i skinula rep, uplela kike, stavila palac u usta, obula dokolenice i plisiranu suknju sa belom bluzom. To je učinilo da baš mene svi primete.”
  Zbog prepoznatljivog mađarskog akcenta pojedinci su je optuživali da ne zna srpski jezik dovoljno dobro. Ona misli da je to nepravda o kojoj niko ne govori. „Skoro sam 50 godina glumica u Beogradu. Danas kada pišem i kada sam postala srpska književnica, zlonamerni ljudi hoće to da devalviraju činjenicom da sam ja Mađarica. Još na prvoj godini fakulteta je Ognjenka Milićević, profesorka koja je primala klasu, rekla: 'Ali ona ne zna srpski!' Na šta joj je tadašnji dekan Dušan Matić odgovorio: 'Naučićemo je'. I naučili su me. Rešila sam da osvojim Srbiju sa mojim neznanjem jezika, sa svim mojim pogrešnim akcentima. Danas, kada sam postala spisateljica gde se akcenti ne čuju, i u tim knjigama se jako dobro vidi koliko sam ja bez velikog truda savladala srpski jezik”.
 
  Lovila sam najbolje mužjake
  Posle svih godina na pitanje da li misli da je prva ljubav precenjena, sa entuzijazmom u glasu objašnjava „Mislim da bi civilizacija morala da nas vaspitava da ne ispustimo prve ljubavi, nego da ih gajimo do kraja života. Kada se zaljubite sa 18 godina, ne kalkulišete nego slušate svoje instinkte i impulse. Ljubav postoji samo dok je gajite. Ja sam tog svog prvog dečka, koji je, u stvari, bio i moj prvi suprug, pokušavala da zadržim, ali nisam uspela. Kada je od mene tražio da se razvedemo, ja nisam htela. Bila sam kadra da pređem i preko uvreda, jer jedno jutro se probudio pored mene i počele su da mu smetaju moje bele trepavice, belo lice, moja belina koju je do tog jutra voleo. Zaključio je da sam ružna. On je tada dobio dve glavne uloge u dva filma, i da ih nije dobio možda bih i mogla da se izborim za njega. Posle je pokušao da mi se vrati, ali tada ja nisam htela da ga primim. U tom momentu je sve bilo odsvirano, a kada neko odsvira svoje, ne dajem mu više violinu u ruke. Kada smo se razveli, zaklela sam se da će se pokajati što me je ostavio. Dala sam se u promet, lovila sam najbolje mužjake u Beogradu koji su me svi, jedan po jedan, čekali posle časova da moj bivši vidi da on nije bio dovoljno dobar za mene." Kada ga je posle u životu sretala, priznao joj je da je baš ona bila žena njegovog života, a Eva sada kaže da je i on bio čovek za nju. „Moj brak sa Rasom je bio fantastičan, ali ne mogu a da se ne zapitam kakav bi tek bio da ja u njega nisam došla ranjena. Između te dve veze sam primila brojne nokaute od života".
  Kada su je upoznavali sa njenim, tada budućim, suprugom i rekli ovo je Eva a ovo je Ras, Ras je govorio „Ne, ovo je Eva Ras". On je godinu dana ranije već odlučio da se oženi njom. Venčali su se nedelju dana posle upoznavanja. „Venčala sam se u čizmama i pantalonama jer sam bila izrešetana od svih mogućih nedaća".
 
  Ništa nije dragocenije od života
  Stvaran život bez foliranja, lažne nade i ulepšavanja, sve ono najtamnije što joj se dogodilo, Eva Ras detaljno opisuje u nekim svojim knjigama. Psovke koje izlaze iz njenog pera su iskrene, neminovne i tako životne „Ja psujem iz zadovoljstva. Mislim da je psovka postala sleng. Psovke više ne znače što su nekad značile, jer šta znači jebote? Znači da ne mogu da poverujem da se nekome nešto desilo ili 'ti me lažeš', sve u zavisnosti kako izgovorite. U romanu 'Sa Evom u raj' naveliko sam ih trošila jer je tamo glavni junak Bog. Htela sam da to licemerje raskrinkam pred Bogom. Nisam htela da se pretvaram pred njim koji sve zna".
  Eva je uvek hrabro i otvoreno govorila o svim svojim tragedijama. Pričom o njima htela je samo da kaže kako i sama pripada ljudskom rodu i da sve što se događa drugima, događa se i njoj. „Tragedije nisu rezervisane samo za nepismene, siromašne i obične", kaže Eva. Posle svega što život razlikuje od bajke sa srećnim krajem, na pitanje čemu se raduje kada ujutro ustane iz kreveta, Eva iskreno kaže: „Ja sam obolela od malignog tumora pre više od sedam godina. U početku se nisam lečila jer sam želela da umrem i mislila sam da je upravo tumor najbolji za to. Obradovala sam se bolesti i mislila sam da će me ona odneti. Tri godine me nije odnela, i svakodnevno sam živela sa strahom da će baš taj dan da me uzme, ali nikako da umrem. Nisam toliki mazohista da mogu da živim sa tim i otišla sam kod lekara. Ali, pobožna sam i ne mogu da se ubijem. Mislim da mi je Bog dao život i da će mi ga on uzeti kada dođe vreme za to. Radost koju osećam kada se probudim jeste ta što sam još živa. Na planeti Zemlji ništa nije dragocenije od samog života. I j... mi se za one druge organe koje mi je agresivno lečenje razorilo, jer ja sam živa".
 
  LJUBAVNI SLUČAJ
  Kada je Makavejev video da sam ja voljna da igram u ljubavnom filmu u kojem bih skinula sve sa sebe i unela helenske postulate lepote bez haltera i erotike, imao me je u vidu kada je pisao scenario za „Ljubavni slučaj". Pišam se na erotiku. Zar je erotika kada ja stavim prst u usta umesto k...? To znači da je i erotika pornografija. Htela sam da igram ženu od krvi od mesa...
 
  O NOVOM ROMANU
  Pisanje romana je isprobavanje velike moći kombinatorike. „Divlji jaganjci" je moj novi roman. U njemu sam htela da progovorim o Drugom svetskom ratu iz drugog ugla. U mom romanu je glavni lik pobožni Jevrejin, žrtva koja je, kao i mnogi, preživeo. Međutim, on ima jednu potpuno novu misao, da je uprkos mučenju zahvalan svom Bogu što mu je dao ulogu žrtve, a ne ulogu dželata. Druga linija priče je da rat ne uništava samo gradove i sela već i moral, kao i tek rođena bića. Ovaj roman govori protiv laži civilizacije.
 
 
 Autor: Suzana Stanarević